Film „Oče naš“ reditelja Gorana Stankovića dobitnik je Grand Prix-a Festivala, nagrade Velika zlatna mimoza za najbolji film, kao i nagrada za najbolju režiju, najbolju mušku ulogu i nagrade filmske kritike 39. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala.
Dodelom priznanja na Kanli kuli i projekcijom filma „Planina“ Biljane Tutorov i Petra Glomazića svečano je zaključeno ovogodišnje izdanje festivala, koje je publici tokom sedam dana donelo više od 80 filmova na šest lokacija i u Herceg Novom okupilo brojne filmske stvaraoce.
VELIKI TRIJUMF OSTVARENJA „OČE NAŠ“
Debitantski dugometražni igrani film Gorana Stankovića, „Oče naš“ osvojio je Grand Prix za „ozbiljan, maestralno režiran film o teškoj temi, preciznu estetiku i kreativnu viziju, uz snažne glumačke izvedbe glavnih i sporednih likova“, navedeno je u obrazloženju žirija koji su činili glavna selektorka Međunarodnog filmskog festivala u Palm Springsu, Alisa Sajmon (Alissa Simon), predsednica Izvršnog odbora Mreže kinematografija Jugoistočne Evrope, Elena Hristodulidu (Elena Christodoulidou), glumci Sebastijan Kavaca (Sebastian Cavazza) i Ljiljana Blagojević i reditelj Draško Đurović.
Filmu „Oče naš“ dodeljena je i Plaketa „Zoran Živković“ za najbolji film „zbog izuzetnog kvaliteta produkcije i izvanredne filmske kreacije.“
Reditelj Goran Stanković zahvalio je festivalu i žiriju na osvojenih pet nagrada, istakavši da je reč o posebnom osećaju i da je izuzetno srećan zbog cele ekipe koja je radila na projektu. Govoreći o temi ostvarenja, naglasio je da film prikazuje pokušaj normalizacije nasilja i način na koji se ljudi postepeno navikavaju na njega.
„Nažalost, film je aktuelniji nego što bi trebalo da bude kod nas. Super bi bilo da gledamo taj film kao neki izolovani događaj koji nema veze sa sadašnjim vremenom. Međutim, toliko stvari ide u prilog tome da jednostavno vidimo jednu matricu koja se na jednom primeru malog zatvorenog sistema dogodila, a danas je jednostavno živimo. Ne samo u Srbiji, ona je na snazi u mnogim zemljama sveta danas. Ono što mi možemo da možda iz ovoga izvučemo jeste da prepoznamo kad do toga dolazi, kako bismo sledeći put mogli na vreme da zaustavimo. A sada mislim da je to vreme prošlo i da moramo jako aktivno da radimo na tome da se zloupotreba moći i nasilje ne normalizuju“, rekao je Stanković novinarima nakon dodjele nagrada.
Reditelj je objasnio i da film ne prikazuje društvo i pojedince na crno-beli način, već istražuje mehanizme kojima se pristaje na kompromise.
„Ideja sa ovim filmom nije da prikaže jedan crno-beli način na koji funkcionišu ni ljudi ni pojedini sistemi. Ovde film pokušava na neki kompleksan način da pokaže kako dođemo do toga, šta nam se dogodi, na šta sve pristanemo u ključnim i kritičnim trenucima, da bi nam se dogodilo da neko iskoristi tu našu slabost i postavi se u poziciju nekog autoriteta“, dodao je Stanković.
NAGRADE ZA REŽIJU I SCENARIO
Zlatna mimoza za najbolju režiju dodeljena je ravnopravno Kosari Mitić za film „17“ i Goranu Stankoviću za film „Oče naš“. Žiri u obrazloženju navodi da priznanje dodeljuje „za dva debitantska filma reditelja koji su u svojim filmovima pokazali svu veštinu, sa različitim i prepoznatljivim rediteljskim stilovima, koji uspevaju da kroz filmsku naraciju pokažu veliku emotivnu snagu.“
Kosara Mitić je istakla da njen film govori o unutrašnjem i spoljašnjem sukobu pojedinca i sredine, ali i o potrazi mladog čoveka za sobom u svetu koji mu nudi malo odgovora.
„Ovo je film pre svega o nasilju, ali pre svega o tišini. Tišini koja nosi nasilje. Tišina je više nasilna nego samo nasilje. Mislim da je ova mlada devojka na kraju uspela nekako da izrazi svoj integritet, da zadrži svoj integritet i da izađe iz svega onoga što je guši“, navela je Mitić.
Zlatna mimoza za najbolji scenario dodeljena je ravnopravno Mihi Hočevaru i Srđanu Koljeviću za film „Skriveni ljudi“ i Vladimiru Arsenijeviću za „3 nedelje posle“.
„3 nedelje posle je scenario koji otkriva probleme nove generacije i njihov potpuni nedostatak empatije, pripovedajući radnju na jak, originalan i hrabar način. „Skriveni ljudi“ je nežna komedija o empatiji, vrednostima i prevazilaženju razlika. Na senzibilan način prikazuje svoje likove i na lepo osmišljen način gradi odnose među njima“, stoji u obrazloženju odluke žirija.
Vladimir Arsenijević je naglasio da je u fokusu njegovog rada arhitektura nasilja i njegov ulazak u svakodnevicu.
„Ja mislim da je najviše priča o arhitekturi zapravo nasilja i načinu na koji se nasilje indukuje u društvo i kako se stvara taj domino-efekat, gde na kraju više nema nevinih. Sve žrtve su ujedno i počinioci i obratno. Znači, reč je o toj spirali. Nažalost, film ne daje neka bog zna kakva svetla, optimistična rešenja na kraju“, zaključio je Arsenijević.
Miha Hočevar je istakao da priznanje doživljava kao nagradu svim ljudima sa kojima je stvarao tokom godina i da mu je draga komunikacija sa publikom.
„Svakako je svaka nagrada i razlog za dobru žurku, ali ujutro sam u avionu, pa to malo neće moći. Svakako, toliko se godina radi sa toliko ljudi. Sad kad pomislim sa kim sam sve sedeo, razmišljao, radio i stvarao, to je nagrada za njih. Meni znači puno, ali hoću da je delim sa onima koji su me pratili i pomogli mi da dođem ovde, na ovaj divni festival, u ovu divnu kulu u Crnu Goru. Kako se umetnost dotiče, moramo si doći u susret. Autor, stvaralac, stvaraoci moraju doći u susret sa ljudima koji film gledaju“, rekao je Hočevar.
GLUMAČKA PRIZNANJA
Zlatna mimoza za najbolju žensku ulogu pripala je Snježani Sinovčić Šiškov, za ulogu u filmu „Koke“ – „za istinski ubedljivu, višeslojnu transformaciju u kompleksnoj ulozi, u kojoj suptilno koristi sve svoje glumačke sposobnosti.“
Zlatna mimoza za najbolju mušku ulogu dodeljena je Vučiću Peroviću za ulogu u filmu „Oče naš“, za kojeg žiri navodi da „briljira u zahtevnoj ulozi izgubljenog čoveka koji hoda tankom linijom na putu ka iscjeljenju, potvrđujući da je jedan od najboljih glumaca svoje generacije.“
SPECIJALNA PRIZNANJA I NAGRADA „ŽIVKO NIKOLIĆ“
Nagrada „Živko Nikolić“ za specijalan doprinos filmskom izrazu uručena je reditelju Bojanu Stijoviću za film „Crna truba“.
„Film „Crna truba“ crnim humorom donosi novu filmsku sliku mentaliteta jugoistočne Evrope, mešajući apsurdne i kritičke momente u stilu starog majstora Živka Nikolića“, stoji u obrazloženju žirija.
Stijović je naveo da je cilj svakog stvaraoca da svoju viziju prenese na publiku i ostvari komunikaciju sa širokim masama.
„Ne smijemo zaboraviti da bi film trebalo da bude najkomunikativnija filmska umjetnost i da ga gledaju široke mase. Tako da se, u tom smislu, jednostavno prenio taj unutrašnji svijet na nešto sa čim komunicira šira publika. Svaki filmski umjetnik, kada ga pitate zašto pravi svoje filmove, nikada neće reći da je to zbog nagrada. To je jednostavno pitanje nekakvog odnosa prema samoj umjetnosti. Ali ukoliko postoji jedna atmosfera u kojoj to nešto dolazi sa određenim kriterijumom i ukoliko je kvalitetno, naravno da svakom od nas i večeras prija ta vrsta fokusa na nama.“, kazao je Stijović, najavivši bogat festivalski život filma u Srbiji, Nemačkoj i uskoro u Crnoj Gori.
Dva specijalna priznanja pripala su Teoni Strugar Mitevskoj, za izuzetnu produkciju u filmu „Majka“ i filmu „Skejtbording nije za devojčice“ rediteljke Dine Dume, zbog snažne poruke o rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti.
PRIZNANJA ŽIRIJA FILMSKE KRITIKE FEDEORA
Glavna nagrada žirija filmske kritike dodeljena je filmu „Oče naš“ Gorana Stankovića, koji se „hrabrim pristupom, beskompromišnošću u prikazivanju činjenica, narativnom preciznošću i stilskom uobličenošću“ izdvojio iz ovogodišnje, vrlo jake takmičarske selekcije igranih filmova.
„Uzimajući stvarni događaj kao polaznu tačku, autor direktno zadire u obolela tkiva savremenog društva, tražeći ih u mikrokosmosu u kome se mehanizmi zavisnosti menjaju neprekidno, čime sama priča postaje paradigma brojnih anomalija današnjice. Bez imalo senzacionalizma, jedan događaj postaje gotovo novo poglavlje u sasvim pogrešnom iščitavanju jevanđelja, a u njegovoj adaptaciji autor izvanredne saradnike nalazi kako u izuzetnom glumačkom ansamblu, tako i u čitavom filmskom timu, koji su grupnim zalaganjem ovo delo učinili izuzetnim“, navedeno je u obrazloženju žirija Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana – FEDEORA, koji su činili Marijana Jakovljević, Dragan Jovićević i Marija Ivanović Nikičević.
Specijalno priznanje FEDEORA žirija dodeljeno je filmu „Crna truba“ Bojana Stijovića, za debi zbog kojeg nestrpljivo čekate da vidite naredni film ovog reditelja: „U doba raznih identitetskih klackalica, autorski tim ovog filma daje dragocen podsetnik da možda možeš otići i možeš izaći iz svoje kuće, ali ta kuća nikad neće izaći iz tebe. Duboko lična, vešto napisana i izvrsno odglumljena, ova filmska priča posebno se ističe i dojmljivim filmskim jezikom, naročito nepredvidljivom, paranoidnom fotografijom.“
SELEKCIJA DOKUMENTARNOG FILMA
Zlatna mimoza za najbolji dokumentarni film pripala je ostvarenju „Sećanja prozora“, koji potpisuje rediteljski duo Mehrana Salimian (Mehraneh Salimian) i Amin Pakparvar (Amin Pakparvar).
„Kroz svoje poetsko pripovedanje, ovaj film istražuje granicu između svedočenja i aktivizma u teškim vremenima. U središtu njegove priče nalazi se fundamentalno pitanje: suočen sa diskriminacijom i represijom, kakav izbor ima pojedinac? Prožimajući sećanja i lično iskustvo, ovaj film pokazuje kako kinematografija može postati snažan oblik otpora“, navedeno je u obrazloženju odluke.
Žiri koji su činili rediteljka i glumica Pegah Ahangarani (Pegah Ahangarani), reditelj Garegin Zakojan (Garegin Zakoyan), festivalska programerka i rediteljka Rada Šešić, direktor fotografije Miloš Jaćimović i novinar Nikola Marković odlučio je da prvu specijalnu nagradu dodeli dokumentarcu „Isprepletana sećanja“ Šajme Avavdeh (Shajme Awawdeh).
„Sa istančanošću i šarmom, rediteljka se kroz lična sećanja suočava sa kolektivnom traumom. Koristeći kućne snimke, televizijske vesti i pripovedanje svojim nežnim glasom, ona sa upečatljivom preciznošću priziva i beleži svaki detalj svog odrastanja kao šestogodišnje palestinske devojčice koja živi pod okupacijom. Suprotstavljajući nežna lična sećanja surovoj traumi života pod vojnom okupacijom, rediteljka otvara novi prozor u prikaz ove snažne i potresne priče“, stoji u obrazloženju odluke žirija.
Druga specijalna nagrada pripala je dokumentarnom filmu „Pravo na zaborav“ Lize Mazenauer (Lisa Mazenauer), „za prepoznatljiv filmski izraz koji koristi vizuelno promišljanje kako bi kroz ličnu istoriju istražio postkolonijalni diskurs i tišine utkane u nju.“
SELEKCIJA STUDENTSKOG FILMA
Zlatna mimoza za najbolji studentski film dodeljena je ostvarenju „Tarik“ reditelja i scenariste Adema Tutića, studenta Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu.
Žiri koji su činili glumica Branka Pujić Jovanović, dramski pisac i scenarista Armin Behrem i scenarista Ernesto Kolarić istakao je da nagradu dodeljuje „snažnoj i suptilnoj priči o pripadanju i potrazi za vlastitim mestom.“
„Kroz iskustvo dečaka koji je izgubljen između dva sveta, film na jednostavan način otvara teme usamljenosti, identiteta i potrebe za prihvatanjem. Prirodno difuzno svetlo, statična kamera i dugi kadrovi brišu granice između likova i publike, dok zamućeni ambijent postaje metafora nejasnih granica identiteta. Tišine i minimalni dijalog nisu samo stilski izbor, već dramaturški alat kojim se gradi unutrašnja napetost i emocija. „Tarik“ je precizno režiran film koji kroz intimnu priču otvara pitanje odrastanja i pripadanja, potvrđujući Tutića kao autora čiji glas zaslužuje našu punu pažnju“, stoji u obrazloženju žirija.
Specijalna nagrada za režiju u selekciji studentskog filma pripala je Veljku Petroviću sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, za ostvarenje „Egzistencija je koincidencija“, koje kroz ironiju progovara o univerzalnim društvenim ranama.
„Veljko Petrović u filmu „Egzistencija je koincidencija“ gradi komičnu, ali duboko promišljenu sliku dana jednog studenta kroz statične, duge kadrove u kojima se naizgled ništa ne dešava. Minimalistički dijalog i odsustvo kontrasta stvaraju atmosferu kolektivne usamljenosti i društvene iscrpljenosti. Kroz humor i preciznu kontrolu forme, Petrović nastavlja tradiciju Andersona i Sulejmanija, gde banalne radnje postaju metafore egzistencijalnog besmisla, a vizuelna svedenost postaje prostor refleksije“, navode iz žirija.
Specijalna nagrada za vizuelni identitet i introspektivno pripovedanje dodeljena je studentkinji AGRFT Ljubljana, Emi Paš za film „Sve što sam oduvek želela čuti“, kojim autorka na suptilan i hrabar način istražuje proces samospoznaje i granicu između stvarnog i zamišljenog.
„Ema Paš u filmu gradi intimnu, poetsku potragu za vlastitim „ja“, u kojoj se stvarnost i mašta ne razdvajaju, već neprimetno prepliću. Kroz kolažnu dramaturgiju, autorka oblikuje svet koji istovremeno pripada unutrašnjem i javnom prostoru. Svet u kome introspekcija postaje čin otpora, a imaginacija sredstvo samospoznaje. Film se ističe preciznim osećajem za ritam, kao i sposobnošću da fragmente svakodnevice poveže u koherentnu poetsku celinu“, stoji u obrazloženju odluke.
ZATVARANJE FESTIVALA I PROJEKCIJA FILMA „PLANINA“
Po završetku ceremonije dodele nagrada, na Kanli kuli je prikazan film „Planina“ reditelja, scenarista i producenata Biljane Tutorov i Petra Glomazića.
Dokumentarac koji je jedan od najvećih uspeha crnogorske kinematografije u poslednje dve decenije, nagrađen Velikom nagradom žirija za najbolji međunarodni dokumentarni film na Sandens festivalu i nagradom za najbolji dugometražni dokumentarni film na Sarajevo Film Festivalu, prikazan je van takmičarske konkurencije.
Pokrovitelji 39. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro film festivala su Ministarstvo kulture i medija Crne Gore i Opština Herceg Novi, izvršni producent Javna ustanova kulture „Herceg-fest“, partner Filmski centar Crne Gore, uz podršku brojnih sponzora, partnera i prijatelja manifestacije.
