U Bosanskom kulturnom centru u Sarajevu održan je masterklas Emili Votson (Emily Watson), jedne od najznačajnijih britanskih glumica svoje generacije. Susret je moderirao producent Endi Paterson (Andy Paterson), a razgovor je bio prilika za osvrt na njeno odrastanje, pozorište, porodicu i glumački poziv.
Votson je rođena 1967. godine u Londonu. Studirala je engleski jezik u Bristolu, a potom glumu na Drama Studio London. Karijeru je počela u teatru, pridruživši se 1992. godine trupi Royal Shakespeare Company. Pozorište joj je, kako kaže, prvi put pokazalo da može izaći iz ograničenja sveta u kojem je odrastala.
ODRASTANJE UZ KNJIGE I PRVI KORACI
Detinjstvo opisuje kao suzdržano. Pošto nije odrasla uz televiziju, knjige su postale njen beg i način da upozna veći svet. Porodična istorija i roditelji, koji su bili deca rata, oblikovali su njen snažan osećaj za pravdu koji je nasledila od majke.
Gluma me je spasila. Omogućila mi je da izađem iz svega što me je ograničavalo, da stvorim sopstveni život i istražujem različite ljudske prirode. Zato za mene gluma nikada nije bila samo profesija, već način da pronađem sebe.
– istakla je Votson
Prvi angažman imala je u jednoj predstavi u pabu, gde je upoznala i supruga Džeka Voltersa (Jack Waters). Filmska afirmacija stigla je odmah s debitantskom ulogom Bes Meknil u filmu „Lomeći talase” Larsa fon Trira (Lars von Trier). Ta zahtevna izvedba donela joj je Evropsku filmsku nagradu, kao i nominacije za Oskara, Zlatni globus i nagradu BAFTA. Na setu joj je mnogo pomogao partner Stelan Skarsgord (Stellan Skarsgård), koji joj je savetovao da se pred kamerom samo prepusti. Usledila je i druga nominacija za Oskara za ulogu violončelistkinje Džeklin du Pre u filmu „Hilari i Džeki”.
SARAJEVO KAO PODSETNIK NA SUŠTINU UMETNOSTI
Ipak, Votson je naglasila da najveće filmske nagrade ne smatra dokazom umetničke vrednosti jer u tom svetu ima previše komercijalnih interesa. Upravo zato Sarajevo Film Festival za nju ima posebnu važnost.
Ovde osećam nešto mnogo čistije. U središtu su umetnost, film i ljudi. Postoji stvarna ljubav prema filmu, razgovor i osećaj zajednice. Sarajevo me podseća na to zašto uopšte snimamo filmove.
Emili Votson
Govorila je i o usklađivanju glume i porodice. Majčinstvo joj je promenilo perspektivu, dok joj je profesija pružila neobičan balans – potpunu predanost poslu dok traje, ali i mogućnost povratka sopstvenom životu.
Njena bogata karijera obuhvata uloge u ostvarenjima kao što su „Gosford Park”, „Pijani od ljubavi”, „Teorija svega” i „Černobil”. Za rolu u filmu „Te sitnice” osvojila je Srebrnog medveda na Berlinaleu. Na Sarajevo Film Festivalu, Emili Votson predsedava žirijem Takmičarskog programa – dugometražni igrani film i dobitnica je Počasnog Srca Sarajeva za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.
Njen put od devojčice kojoj su knjige bile izlaz do svetski priznate glumice izgrađen je između potrebe za slobodom i odgovornosti. Umetnost je za nju prostor kroz koji čovek, glumeći druge, zapravo pronalazi sopstveni život.
Izvor: Sarajevo Film Festival (sff.ba)
