U petak, 28. avgusta, u Salonu Muzeja savremene umetnosti otvorena je izložba „Mere tela“ umetnica Zorice Čolić i Tanje Juričan, koje u svojim radovima razmatraju načine na koje društvena pravila, očekivanja i sistemi vrednosti postaju deo našeg telesnog i ličnog iskustva.
Povodom otvaranja izložbe, Zorica Čolić je istakla:
„Svakodnevno smo okruženi preporukama o tome šta su „prave” mere tela, koliko treba da jedemo, spavamo, vežbamo, koliko vitamina, proteina, kofeina ili nekog leka treba da unesemo. Te mere deluju neutralno ili čak pozitivno za nas, ali iza njih stoje složeni politički, ekonomski, kulturni i drugi odnosi koji oblikuju naše predstave o tome kako telo treba da izgleda, funkcioniše i kako da se oseća. Moji radovi remete tu logiku. Telo me ne zanima kao celina koju treba održavati, popravljati ili dovesti u „pravu” formu. Ono je kod mene gotovo uvek fragmentarno, ne-celo, ne-sasvim-humano i fragilno – to je zapravo jedino telo koje imamo.“
Tanja Juričan osvrnula se na naziv izložbe, osmišljen u dogovoru sa kustosom Miroslavom Karićem:
„Već u našem razgovoru pokazalo se da pojam „mere” izaziva određeni otpor, jer pripada registru norme i klasifikacije. Nasuprot tome, telo je živo i promenljivo. Upravo njihov susret otvara napetost koja nije lako razrešiva.“
Čolić kroz objekte i video problematizuje posledice savremenog kapitalizma po ljudsko telo, ukazujući na to da njegove granice više nisu jasno odvojive od tehnologije, medicinskih dostignuća, ekonomskih i kulturnih sistema koji ga transformišu i augmentuju. Njeni radovi takođe preispituju društvene predstave o zdravom, funkcionalnom i poželjnom telu, koje se formalizuju kao sistem vrednosti i postaju deo subjektivne percepcije sopstvene telesnosti, želje i ranjivosti, što današnji odnos prema telu čini duboko etičkim i političkim pitanjem.
Juričan se, s druge strane, u interaktivnoj instalaciji i grupi objekata bavi ritualizovanim karakterom postupaka i radnji koji determinišu i modeluju naše obrasce ponašanja i delovanja u društvenim situacijama i stanjima obeleženim neizvesnošću i rizikom, kao i njihovim prevođenjem u poredak predvidljivosti, kontrole i zaštite. Umetničini radovi rasvetljavaju transgeneracijski nasleđene društvene prakse, materijalne i jezičke režime disciplinovanja, čiji se suptilni mehanizmi normativizacije kontinuirano reprodukuju kao mera našeg usklađivanja sa društveno očekivanim i prihvatljivim poimanjima zdravog, poslušnog i produktivnog subjekta.
Svojim umetničkim praksama Čolić i Juričan otvaraju prostor za razumevanje širih konteksta u kojima se društveni imperativi i konvencije prelamaju kroz mikroiskustva, materijalizuju u telu i operacionalizuju u svakodnevnim životnim praksama i interakcijama, internalizujući se kao lične potrebe, navike, strahovi i strategije samokontrole.
Izložba je otvorena do 19. oktobra 2026. godine.
