Tokom masterclassa na 32. Sarajevo Film Festivalu, slavni glumac Vudi Harelson (Woody Harrelson) osvrnuo se na svoje životne početke, uticaj serije „Kafić Uzdravlje”, ali i dobru zabavu u Sarajevu.
PROLOG U SARAJEVU: ŠOUMEN SA RAZLOGOM
„Mislim da je svaki glumac pomalo šoumen. Ja sam bio šoumen, još uvek sam šoumen i uvek pokušavam nešto da izvedem, nekoga da zadivim“, s osmehom na licu izjavio je Vudi Harelson, najavivši da će njegov masterclass na 32. Sarajevo Film Festivalu biti sve samo ne dosadan.
Tim je rečima jedan od najprepoznatljivijih i najraznovrsnijih glumaca svoje generacije ujedno otvorio i prostor za priču o vlastitom životu i karijeri, ali i o onome što glumu čini mogućom.
Masterclass s Vudijem Harelsonom održan je pred punom salom Festivalskog centra (Bosanski kulturni centar), uz moderiranje poznatog britanskog filmskog kritičara Nila Junga (Neil Young).
Nakon što je Jung već na početku podsetio na izjavu Džesija Ajzenberga (Jesse Eisenberg) da je Harelson možda jedina stvar oko koje se podeljena Amerika može složiti, što je glumac dočekao u svom prepoznatljivom šaljivom tonu, razgovor je usmeren na sam početak – njegovo detinjstvo.
OD PEVANJA ELVISA DO BRODVEJA
Harelson je govorio o životnom putu koji nije počeo s idejom da će jednog dana postati holivudska zvezda. Odrastao je u Teksasu, kao srednji od trojice braće, a glumu je počeo da studira na Hanover Collegeu u Indijani. Kao dete, kaže, nije ozbiljno razmišljao o tome da bi od glume mogao živeti. Imao je, međutim, potrebu za nastupom.
„Mislim da sam to jednostavno imao u sebi. Uvek sam imao potrebu da nešto izvedem, da nešto pokažem, da nastupam pred ljudima. To je, verovatno, prirodna sklonost koju mnogi glumci nose u sebi. Kao dete, naravno, nisam znao da ću jednog dana biti glumac, niti sam uopšte razmišljao da bih od toga mogao da živim. Znao sam samo da volim da nastupam. Veliki podsticaj mi je bio Elvis Presli. Nakon njegove smrti, u srednjoj školi počeo sam da pevam njegove pesme, prvo kod kuće, a onda i pred drugima. Jednom prilikom nagovorili su me da stanem na sto i zapevam Elvisa pred učenicima. Tada mi je prišla devojka Robin Rodžers, koja je bila u dramskoj sekciji, i rekla da bi trebalo da se pridružim dramskom klubu i da pokušam da glumim. Tako je zapravo počeo moj glumački put. Nisam tada mogao da znam da će me jedan takav, naizgled slučajan trenutak da me odvede ka profesiji koja će mi promeniti ceo život“, izjavio je Harelson, a zatim, na oduševljenje publike, i zapevao Elvisa.
Put do Holivuda, međutim, nije bio pravolinijski. Nakon studija glume i pozorišta, stigao je na Brodvej, a sa svega 23 godine našao se u teatru Nila Simona (Neil Simon). Istovremeno su počeli dolaziti i prvi pozivi za televiziju. Prijatelj s fakulteta nagovorio ga je da ode na audiciju za TV seriju „Kafić Uzdravlje”, za ulogu Vudija Bojda (Woody Boyd).
ULOGA KOJA JE PROMENILA SVE – „KAFIĆ UZDRAVLJE“
Harelson danas priznaje da tada nije bio naročito dobar na audicijama.
„Svaku audiciju bih nekako uspeo da pokvarim. Osećala se ta neka očajnička energija. Ali kada sam otišao na audiciju za „Kafić Uzdravlje”, više me nije bilo briga. Već sam imao Bodrvej i mislio sam da od toga neće biti ništa. Upravo zato sam bio potpuno opušten. I onda su, nakon što sam pročitao tekst, odlučili da me žele. U roku od 24 sata morao sam da odlučim da li ću prihvatiti televizijsku ulogu. Prihvatio sam. I to mi je promenilo život. „Kafić Uzdravlje” me je napravio ovim što sam danas. Ta serija mi je otvorila vrata i dala mi život kakav nisam mogao ni da zamislim. Ali pozorište nikada nisam potpuno napustio“, ispričao je Vudi Harelson.
Nakon toga usledile su filmske uloge koje su njegovu karijeru učinile jednom od najraznovrsnijih u savremenom američkom filmu. Harelson je tri puta bio nominovan za Oskara, uključujući nominaciju za najboljeg glavnog glumca za film „Narod protiv Larija Flinta”, kao i nominacije za najboljeg sporednog glumca za filmove „Glasnik” i „Tri bilborda izvan grada”. Za televizijsku ulogu Vudija Bojda u seriji „Kafić Uzdravlje” osvojio je nagradu Emi 1989. godine, a nominacije za Emi donele su mu i uloge u TV filmu „Promena igre” i prvoj sezoni serije „Pravi detektiv”.
OD LARIJA FLINTA DO AMERIČKIH PREDSEDNIKA
Govoreći o Flintu, Harelson je opisao svoj odnos prema likovima koji su veći od svakodnevice.
„Lari Flint bio je neverovatno snažan, gotovo veći od života kao lik. Ja imam tendenciju da idem predaleko, da preterujem, da zamišljam stvari na vrlo širok način. Onda režiseri često moraju malo da me vrate. Ali upravo u tome i uživam – u mogućnosti da zamislim nešto što možda nije očigledno“, kazao je Harelson.
Sličan pristup primenio je i u filmu „LBJ”, u kojem je igrao američkog predsednika Lindona B. Džonsona (Lyndon B. Johnson). Za tu ulogu koristio je protetiku i masku, a upravo ga je fizička transformacija, kaže, naterala da lik oseti drugačije.
„Mnogi glumci rade iznutra prema spolja. Ja često volim da radim spolja prema unutra. Kada promenite telo, lice, način na koji izgledate, to počinje da menja i način na koji razmišljate i osećate. Zato sam toliko uživao u radu na filmu „LBJ”. Mnogo vremena provodio sam pod šminkom i u protetici i imao sam priliku da satima slušam Roba Rajnera“, istakao je Harelson.
PRIJATELJSTVO SA METJUOM MEKONAHIJEM I NOVI PROJEKTI
Harelson se našalio i na račun svog dugogodišnjeg prijateljstva s Metjuom Mekonahijem (Matthew McConaughey), s kojim je glumio u prvoj sezoni serije „Pravi detektiv”. Njih dvojica su poslednjih godina u šali govorili i o mogućnosti da su zapravo polubraća, a ta neobična priča postala je inspiracija za njihovu novu seriju „Brothers”, u kojoj igraju fikcionalizovane verzije sebe samih.
SARAJEVO I POČASNO SRCE SARAJEVA
Deo masterclassa, Harelson je odvojio i kako bi govorio o Sarajevu. S puno emocija opisao je sinoćne susrete s ljudima u gradu, istakavši da se proveo izuzetno dobro, te potvrdio da Sarajevo za njega nije samo još jedna festivalska stanica.
A upravo će večeras njegov povratak u grad dobiti posebno značenje. U znak priznanja za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti i izuzetnu glumačku karijeru, Vudiju Harelsonu biće uručeno Počasno Srce Sarajeva u Ljetnom kinu Coca-Cola. Nakon ceremonije biće prikazan film Majkla Vinterbotoma (Michael Winterbottom) „Dobro došli u Sarajevo” iz 1997. godine, u kojem Harelson igra jednu od glavnih uloga. Film, koji je iste godine premijerno prikazan u Kanu i na 3. Sarajevo Film Festivalu, govori o ratu u Bosni i Hercegovini i ulozi novinara u njegovom medijskom praćenju.
