53. FEST završen je dodelom nagrada u 12 kategorija. U nedelju, 11. oktobra u Sava centru, uručene su nagrade „Beogradski pobednik“ u Evropskom, Svetskom i Regionalnom takmičarskom programu, kao i priznanja „Nebojša Đukelić“, „Milutin Čolić“ i „Slobodan Novaković“.
Žiriji su u obrazloženjima istakli umetničku vrednost nagrađenih ostvarenja, snagu njihovih priča, rediteljski pristup i način na koji filmovi obrađuju lične, društvene i političke teme.
EVROPSKI TAKMIČARSKI PROGRAM
O nagradama u Evropskom takmičarskom programu odlučivao je žiri u sastavu: Jasmin Duraković (predsednik), Jani Bojadži i Boris Trbić.
Nagradu „Beogradski pobednik“ za najbolji film osvojio je „Tihi pčelar“ (Švedska). Žiri je u obrazloženju naveo da film, u tradiciji evropskog, a posebno skandinavskog art-house filma, gradi porodičnu priču o odnosu oca i ćerke, stvarajući likove visokog umetničkog dometa i emotivne snage.
„Ovaj film predstavlja jedan od dragulja ovogodišnje evropske ponude i zasluženo nosi naslov najboljeg evropskog filma na ovogodišnjem FEST-u“, istakao je žiri.
Priznanje za najbolju režiju pripalo je Ilkeru Čataku za film „Žuta slova“ (Nemačka, Turska). Reč je o političkoj i porodičnoj drami koja se bavi odnosom pojedinca i zajednice u represivnom društvu, stavljajući u prvi plan htenja, dileme i razočaranja umetnika koji se sukobljava sa autoritarnim sistemom.
„Žuta slova“ ne govore samo o jednom političkom, društvenom i kulturnom kontekstu već i o problemima sa kojima se umetnik suočava pokušavajući da sačuva sopstveni integritet u savremenom svetu, navedeno je u obrazloženju.
Za najbolji scenario nagrađen je Andrius Blaževičius za film „Kako se razvesti tokom rata“ (Litvanija). Žiri je istakao preciznu strukturu scenarija, kao i sjajno i vešto izgrađene likove.
Prema oceni žirija, „Kako se razvesti tokom rata“ intimna je i porodična priča o eroziji međuljudskih odnosa u ratnom vremenu. Reč je o scenaristički inovativnom ostvarenju koje pruža priliku da se upoznamo sa pričom često ignorisanom u mejnstrim medijima – pričom o ljudskoj patnji i neiskazanim dilemama koje prate život umetnika u vremenu polarizacije i sukoba.
SVETSKI TAKMIČARSKI PROGRAM
Žiri Svetskog takmičarskog programa činili su Saša Radojević (predsednik), Sali Saliji Salini i Martin Milinković.
Nagradu „Beogradski pobednik“ za najbolji film osvojio je „Crveni hangar“ (Španija). Odluka žirija bila je jednoglasna, a u obrazloženju je istaknuto da film istorijsku traumu i moralnu odgovornost prikazuje kroz klaustrofobičan prostor i ličnu dilemu unutar represivnog sistema.
„Crno-bela fotografija i kontrolisano korišćenje prostora doprinose atmosferi, bez potrebe za preteranim emocionalnim naglašavanjem“, naveo je žiri.
Priznanje za najbolju režiju pripalo je Rafaelu Manuelu za film „Filipinka“ (Singapur, Filipini). I ova odluka doneta je jednoglasno. Žiri je naglasio da film koristi prostor golf-kluba kao mikrokosmos klasnih odnosa, privilegija i društvene moći.
„Njegova najveća vrednost je u vizuelnoj kontroli i načinu na koji se društvena hijerarhija izražava kroz mizanscen, ponašanje likova i raspored u prostoru, umesto kroz direktno objašnjavanje“, navedeno je u obrazloženju.
Za najbolji scenario nagrađeni su Sabir Hosain Šovon i Rezvan Šahriar Samit za film „Učitelj“ (Bangladeš). Odluka je doneta jednoglasno, a „Učitelj“ je politička drama o idealizmu, korupciji i preobražaju čoveka koji ulazi u sistem vlasti.
U obrazloženju se ističe da film ima upečatljivu premisu i atmosferu koja povremeno podseća na politički triler, dok transformacija glavnog junaka ne predstavlja samo promenu karaktera već i promenu njegovog odnosa prema moći.
Žiri Svetskog takmičarskog programa posebno je izdvojio i film „Narciso“ (Paragvaj, Nemačka, Urugvaj, Brazil, Portugal, Španija, Francuska). Reč je o ostvarenju koje povezuje diktaturu, seksualnost, muziku i društvenu represiju, koristeći intimnu priču kako bi prikazalo širi istorijski kontekst. Njegova snaga ogleda se u atmosferi, vizuelnom izrazu i spoju ličnog identiteta sa političkim pritiskom.
„Isto tako, veoma jasno pokazuje koliko su popularna kultura i mediji uvek trn u oku svim represivnim sistemima“, zaključio je žiri u obrazloženju posebnog priznanja.
REGIONALNI TAKMIČARSKI PROGRAM
O nagradama u Regionalnom takmičarskom programu odlučivao je žiri u sastavu: Đanluka Kurti (predsednik), Slavica Bogdanov i Džulian Ričards.
Nagradu „Beogradski pobednik“ za najbolji film osvojilo je ostvarenje „Drži se za mene“ (Grčka, Kipar). Žiri je istakao da kombinacija minimalnog dijaloga, izvanrednog rediteljskog tajminga, nenametljive glume i upečatljivog vizuelnog izraza suptilno uspostavlja duboku vezu između likova i gledalaca. Sve to, prema oceni žirija, čini „Drži se za mene“ istinski snažnim filmskim iskustvom.
Priznanje za najbolju režiju pripalo je Šerifu Fransisu za film „Poslednji poziv“ (Grčka). U obrazloženju je naglašeno da „Poslednji poziv“, u tradiciji najboljih političkih trilera zavere iz sedamdesetih godina, snažnu poruku prenosi na izuzetno lucidan način i sa jedinstvenom merom rediteljske preciznosti. Rezultat je visok stepen realističnosti, uključujući prikaz uticaja medija na ishode ekstremnih situacija, poput kidnapovanja.
Za najbolji scenario nagrađen je Ali Vatansever za film „Zajedno sami“ (Turska, Rumunija). Žiri je pohvalio način na koji se scenarista bavi teškim temama, pristupajući im na lagan i lep način i preplićući saosećajnost i humor sa iznenađujućim kontekstima, poput virtuelne stvarnosti i društvenih mreža.
Takav pristup, kako se navodi u obrazloženju, pomaže gledaocu da razume bolno putovanje porodice koja se suočava sa umiranjem.
NAGRADA „NEBOJŠA ĐUKELIĆ“
Priznanje „Nebojša Đukelić“ za najbolji regionalni film pripalo je ostvarenju „Žene, luđaci i malo dobrih pedera“ (Hrvatska). O dobitniku je odlučivao isti žiri: Slavica Bogdanov, Džulian Ričards i Đanluka Kurti.
U obrazloženju se ističe da film kombinuje duboko nekorektan crni humor, jedinstveno dobro odigranu ulogu antiheroja i vešt rediteljski pristup pripovedanju beskompromisno muške priče. Reč je o priči o čoveku sa margine koji, kako navodi žiri, „ne vidi crvenu u crvenim linijama“.
NAGRADA „MILUTIN ČOLIĆ“
Nagrada „Milutin Čolić“ za najbolji srpski film dodeljena je reditelju Lordanu Zafranoviću za ostvarenje „Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“. O dobitniku je odlučivao žiri u sastavu: Goran Radovanović, reditelj, Dubravka Lakić, filmska kritičarka, i Branislav Milošević, montažer.
U opširnom obrazloženju žiri je istakao da je reč o kolosalnom i časno urađenom dramskom delu kojim se zaokružuje moćan stvaralački opus autora, tematski istrajno posvećen proučavanju anatomije zla. Kako se navodi, u smutnim vremenima i na tlu pogodnom za njegovo širenje, zlo poput karcinoma može da raste i razvija se do užasa epskih razmera.
Žiri je posebno izdvojio stilizovanu poetiku filma, sučeljenu sa estetikom mraka, kao i povratak klasičnom mizanscenu, kojim je gledaocu omogućena bliskost i sa dželatima i sa žrtvama. „Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“ bavi se istorijskim događajem iz ne tako davne prošlosti, koji filmski autor, u ime čoveka i čovekoljublja, ne dozvoljava da bude zaboravljen, zaključuje se u obrazloženju.
NAGRADA „SLOBODAN NOVAKOVIĆ“
Nagrada „Slobodan Novaković“ za najbolji debitantski film pripala je ostvarenjima „Crveni hangar“ (Španija), reditelja Huana Pabla Salata, i „Lutajuće stene“ (Čile, Francuska, Argentina), reditelja Tomasa Vudrofa. Članovi žirija bili su Slavica Bogdanov, Džulian Ričards i Đanluka Kurti.
Žiri je film „Crveni hangar“ nagradio za upečatljivu ekranizaciju čovekove moći da odlučuje o sopstvenim postupcima uprkos institucijama koje tu moć pokušavaju da negiraju.
„Reditelj sažeto i uz snažnu kontrolu dočarava događaje koji se odvijaju u košmarnoj žurbi, u svetu koji se bukvalno menja preko noći. Nasilje se prikazuje i dočarava tek toliko da shvatimo šta se dešava, a ostaje na marginama i van vidokruga, čime „Crveni hangar“ postaje majstorski izvedena studija indirektnog realizma“, navodi se u obrazloženju.
Priznanje je pripalo i Tomasu Vudrofu za film „Lutajuće stene“, zbog superiornog korišćenja kinematografskih kodova kojima se pokazuje da se film ne događa samo na filmskom platnu već i u duši čoveka.
Žiri je ocenio da reditelj stvara audiovizuelni esej koji podstiče na razmišljanje o značaju umetničkog i filmskog stvaralaštva, ali i o njegovoj prolaznosti i krhkosti pred neumoljivim protokom vremena. „Lutajuće stene“ predstavljaju spoj različitih žanrova i stilova. Koncipiran kao multimodalno istraživanje kreativnosti iz više fascinantnih uglova, film se osvrće na proces tumačenja i način na koji on može potpuno da izmeni percepciju i vrednovanje nekog umetničkog dela.
Naslovna fotografija: CEBEF / Dušan Milenković
