„Ko slika cvet, ne slika miris“, izložba koja 15. oktobra otvara svoja vrata u Galeriji Kula u Beogradu, u organizaciji DUK festivala iz Čačka, bavi se jednim od najintrigantnijih svojstava street art-a, njegovom prolaznošću. Zidovi se prekrečuju, boje blede, radovi nestaju, ali tragovi koje ostavljaju u prostoru i sećanju onih koji su ih videli često traju mnogo duže od samih radova.
Među umetnicima domaće street art scene čiji će radovi biti predstavljeni na izložbi nalazi se i Marija Vidović, poznatija kao Marv, muralistkinja čiji izraz povezuje umetnost, tradiciju i svakodnevni život. Inspiraciju pronalazi u prirodi, narodnim motivima i jednostavnosti oblika, stvarajući radove koji se razvijaju u dijalogu sa prostorom i pričama koje ga oblikuju.
Sa Marv smo razgovarali o tome kako nastaju njeni radovi, šta se menja kada se sa ulice presele u galeriju i kakav trag street art ostavlja čak i kada više nije vidljiv.
Volela bih da izložba bude inspiracija i podstrek da se istražuju različite mogućnosti izražavanja.
Marv
Na izložbi „Ko slika cvet, ne slika miris” učestvuješ kao jedna od umetnica domaće street art scene. Šta te je privuklo konceptu izložbe i ideji da se govori o prolaznosti radova nastalih u javnom prostoru?
Dopala mi se ideja da se okupimo i izlažemo zajedno. Ono što nas povezuje jeste to što crtamo po zidovima, pa mi je zanimljivo da se sada nađemo u drugačijem ambijentu. Kada su radovi postavljeni jedni pored drugih, raznolikost naših izraza postaje još vidljivija i jasnije se pokazuje šta sve street art može da bude. Volela bih da izložba bude inspiracija i podstrek da se istražuju različite mogućnosti izražavanja.
Tvoj rad povezuje apstraktne i figurativne elemente, a među inspiracijama često su priroda, svakodnevni trenuci i lokalne priče. Kako nastaje ideja za jedan rad i koliko je priča iza njega važna za njegov konačni izgled?
Ideja za rad uglavnom nastaje u odnosu na ambijent u kojem će se nalaziti, kada je reč o zidovima. Volim da čujem priče i ideje vezane za prostor, a onda se uhvatim za neki detalj koji sa mnom lično rezonuje. On postaje polazna tačka iz koje gradim celu sliku. Priča je važna, ali ne mora nužno da bude doslovno prikazana, više me zanima da kroz svoj izraz prenesem nešto što sam u tom prostoru prepoznala i osetila.
Volim da čujem priče i ideje vezane za prostor, a onda se uhvatim za neki detalj koji sa mnom lično rezonuje.
Marv
Street art je neposredno vezan za prostor u kojem nastaje, zid, ulicu, kvart, ljude koji prolaze. Koliko ti je važno mesto na kojem radiš i da li određeni prostor može da promeni način na koji pristupaš samom radu?
Mesto na kojem radim mi je veoma važno, jer upravo prostor određuje kako ću mu pristupiti. To je uvek neka vrsta saradnje sa ambijentom. Verujem sebi i svom osećaju da ću umeti da prepoznam šta mi prostor poručuje i da na to odgovorim kroz rad.
Radovi na ovoj izložbi biće predstavljeni na platnu, dok će se na zidovima galerije pojavljivati fragmenti radova umetnika. Kako doživljavaš taj prelaz iz velikog javnog prostora u galeriju i da li se tvoj odnos prema radu menja kada on više nije deo ulice?
Moj odnos prema radu se menja kada pređem iz javnog prostora u galeriju, jer više nemam zid koji mi zadaje okvire. U galeriji mi se čini da imam više slobode, pa sam ovu priliku iskoristila da isprobam nešto eksperimentalnije. Zapravo, mali crtež doživljavam kao svoj osnovni medij, tu istražujem i razvijam ideje. Slika na platnu mi je nešto poput međuprostora između crteža i murala.
U galeriji mi se čini da imam više slobode, pa sam ovu priliku iskoristila da isprobam nešto eksperimentalnije.
Marv
Kada govoriš o prolaznosti street arta, da li ti je važnije da rad fizički opstane ili ti je dovoljno da ostavi trag u sećanju ljudi koji su ga videli?
Lepo je kada rad opstane, ali nemam očekivanja da će uvek biti tako. Meni je proces nastajanja rada često najdragoceniji: način na koji se radilo, ljudi koje sam upoznala i prijateljstva koja se neretko nastavljaju i nakon završetka radova. To mi je najvažnije. A sam rad posle nastavlja da živi svojim životom, onoliko koliko mu okolnosti dozvole.
Meni je proces nastajanja rada često najdragoceniji: način na koji se radilo, ljudi koje sam upoznala i prijateljstva koja se neretko nastavljaju i nakon završetka radova.
Marv
Street art scena u Srbiji danas okuplja različite generacije, estetike i pristupe. Kako iz tvoje perspektive vidiš razvoj scene poslednjih godina i šta misliš da je danas najzanimljivije u domaćem street artu?
Mislim da se street art scena kod nas mnogo razvija, da se sve više radi i da postoji velika potražnja za muralima. Verujem da se u takvom okruženju mogu pojaviti novi, autentični izrazi kakve do sada nismo videli ni kod nas ni šire. Upravo mi je to najzanimljivije: mogućnost da se pojavi nešto novo, neočekivano i drugačije, što će pomeriti granice onoga što street art može da bude.
Mogućnost da se pojavi nešto novo, neočekivano i drugačije, što će pomeriti granice onoga što street art može da bude — to mi je najzanimljivije.
Marv
Izložba „Ko slika cvet, ne slika miris” biće otvorena 15. oktobra u 19 časova u Galeriji Kula u Cetinjskoj, a trajaće do 1. novembra.
Autori fotografija:
Murali – Marija Vidović Marv
Mural – Dušan Rajić Dulait
Portret – Dunja Kleut
