Senidah. Slušali smo je toliko puta, u toliko različitih žanrova sa kojima eksperimentiše. I taman kad misliš da ne može više da te iznenadi, ona otpeva svoj seksi cover pesme „Umri“ od Stoje – čuvene pesme koja je po mrežama skoro kružila kao aesthetic Balkan music, a inspirisana čuvenom scenom Selme Hajek (Salma Hayek) u filmu „Od sumraka do svitanja” (From Dusk Till Dawn).
Senida nam je svojom izvedbom u Sava Centru drugo i treće veče pokazala da može da zaseni čak i Selmu. Na početku smeh, a onda tajac, taj njen ples koji je pratio jednu jaku turbo folk pesmu i senzualni način na koji ga je iznela, ostavio nam je brutalan utisak, da evo baš njom započinjem ovaj tekst, a pesmu još uvek ne mogu da izbacim iz glave.
@dorotea202 Her! #senidah #beograd ♬ izvorni zvuk – Dorsi
Ljubav. Vatra. Snaga. Senzualnost. Seksipil. Lepota žene. Ples. Emocija. Nežnost. Strast. Moć. Autentičnost. Sloboda. Divljina.
Sve je to Senida probudila u nama na koncertima u Sava Centru. Nežnija, još senzualnija i otmenija, prilagodila se Plavoj Dvorani Sava Centra i prikazala nam se u izdanju koje još do sad nismo videli, a koje se razlikuje i od Taša, Arene Stožice….
Gledajući je kako nonšalantno prelazi s jedne pesme na drugu, iz žanra u žanr, euforiju koju je budila kod publike, a i publika u njoj, stvarala je misao u nama „Bože, koliko je samo lepo biti žena”. Ona koja se ne boji da pokaže „Sve to sam ja” – istovremeno i naziv nove pesme koju je objavila nekoliko dana pre samog koncerta.
Baš tim povodom pitali smo je da li je sve te razne delove unutar sebe prihvatila, kao i kako se nosi sa različitim emocijama koje čine njen unutrašnji svet:
„Pa jesam, morala sam. Sve to jesam ja i sve to što nosim u sebi, i taj strah, i tu tugu, i tu moć. To jesam ja, i meni je super. Nemam problem sa tim. Stvarno, volim i kad sam tužna. Znam zašto sam tužna. Znam kad sam ljuta, zašto sam ljuta. Kad sam srećna, znam zašto sam srećna. Tako da… I’m good. Evo me, dobro sam.”
Foto: Vajb Magazin // Milana Jovanov
Tokom pesme Femme Fatale prošetala se kroz Sava Centar i potrudila da pokloni pažnju velikom delu publike pored koje je prošla, pa smo je pitali kakav je osećaj primati svu tu ljubav:
“Nemam dovoljno vremena. Ja bih stala, otišla i u onaj red tamo i tamo. Prvo sam mislila da ću moći kao neku zmiju da odradim po sali, ali nema šanse. Ne mogu da prođem svuda, tako da trajalo bi to duže. Mislim, ljudi bi se verovatno smorili, ovi koji nisu tu blizu (smeh). Fino se osećam, ovako jedan na jedan da im priđeš, da se malo zavrtiš sa njima, da se zagrliš, baš fino.”
Šta nam je još Senida ispričala posle koncerta možete pogledati u videu ispod.
Ali eto, dragi naši, kako je lepo imati nekoga na javnoj sceni ili privatno, ko može da te inspiriše, motiviše, svojom pojavom, tekstovima, muzikom, energijom, a najpre svojom autentičnošću, u isto vreme i ranjivošću, da te podseti koliko smo mi žene jedna predivna bića. Koliko je važno prihvatiti sve te delove u nama i živeti ih.
A onda i neko ko nas ujedinjuje, koliko su svi narodi Balkana – jedno. Zato se valjda i Jakov Jožinović, koji je treće večeri bio na koncertu zajedno sa Matijom Cvekom, toliko interesuje za duet. Naizgled potpuno različiti, ali na veoma sličan način vraćaju ljubav i zajedništvo među svima nama, ujedinjuju Balkan i prkose svemu onom teškom što nas je nekada davno udaljilo.
Foto: Vajb Magazin // Milana Jovanov
