Tri nagrade za film „Žene narodnog fronta“
Nagrade 19. izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs dodeljene su u Muzeju devedesetih. Žiriji svih takmičarskih programa nagradili su ostvarenja koja su se izdvojila autorskom originalnošću, filmskom inovativnošću i snažnim društvenim i emotivnim odjekom.
SRPSKI TAKMIČARSKI PROGRAM
NAJBOLJI FILM
Nagradu za Najbolji film osvojio je „Zalazak“ reditelja Miloša Jaćimovića.
Žiri u sastavu: Migel Eek, producent i filmski stvaralac iz Španije, Marlin Edojan (Kanada), umetnička ko-direktorka i selektorka festivala RIDM, i Nikola Stojanović, filmski reditelj i montažer, u obrazloženju kaže:
„Sa izuzetnom vizuelnom senzibilnošću i formalnom preciznošću, ovaj film pretvara gestove brige i ponavljajuće rituale u duboku filmsku meditaciju o vremenu, sećanju i krhkosti zajedničkih prostora. Kroz imerzivnu kameru i majstorsku pažnju posvećenu svetlu, ritmu i fizičkom prisustvu, film stvara iskustvo koje deluje istovremeno intimno lokalno i univerzalno ljudski. Ono što izranja nije samo portret jednog mesta, već i društva u tranziciji i načina života koji opstaju čak i dok polako nestaju. Za izuzetan vizuelni jezik i snažnu emocionalnu snagu, žiri dodeljuje nagradu filmu „Zalazak“ Miloša Jaćimovića.“
NAJBOLJA KAMERA
Nagradu za Najbolju kameru osvojila je Maša Drndić za film „Žene narodnog fronta“.
– U prostoru definisanom ljudskom nesigurnošću i ranjivošću, ova kamera postiže retku intimnost bez zadiranja. Kroz uzdržanu i duboko empatičnu fotografiju, film pretvara ovo okruženje u živi emocionalni pejzaž u kojem tela, gestovi, tišina i pogledi nose jednaku težinu. Vizuelni jezik, bez senzacionalizma, stvara slike izuzetne nežnosti i dostojanstva. Sa senzibilitetom i usklađenošću, kamera ovde učestvuje u činu solidarnosti, dajući filmski oblik iskustvima koja su tako često skrivena od pogleda. Žiri dodeljuje nagradu za Najbolju kameru Maši Drndić za film „Žene narodnog fronta“, stoji u obrazloženju žirija.
NAJBOLJA MONTAŽA
Nagrada za Najbolju montažu pripala je Mini Simendić za film „Ovaj poželjni stroj“, za koji žiri navodi:
– Kroz samorefleksivnu strukturu, ovaj film uspostavlja veze između jezika, analognog filma i sistema vrednosti, otkrivajući kako se značenje oblikuje kroz procese selekcije, prevođenja i razmene. Krećući se fluidno između lične refleksije i političkog promišljanja, montaža stvara ritam u kojem slika, zvuk i materijalna tekstura neprestano preoblikuju jedno drugo. Umesto da samo organizuje film, montaža aktivno preispituje same uslove komunikacije, migracije i umetničke produkcije. Za rigoroznu upotrebu montaže kao sredstva mišljenja, žiri dodeljuje nagradu za Najbolju montažu Mini Simendić za film „Ovaj poželjni stroj“.“
SPECIJALNO PRIZNANJE
Specijalno priznanje dodeljeno je Ivani Todorović za film „Žene narodnog fronta“.
– Za dubok i saosećajan prikaz zajedničkih iskustava žena, film stvara prostor u kojem ranjivost postaje kolektivna snaga. Smešten u intimni svet bolnice, on pretvara lična svedočenja u univerzalno promišljanje ženskog tela, sećanja, traume i otpornosti. Sa iskrenošću, toplinom i emocionalnom preciznošću, autorka oblikuje duboko humano delo koje poziva na empatiju među generacijama i potvrđuje tihu, transformativnu isceliteljsku moć međusobnog slušanja. Specijalno priznanje dodeljuje se Ivani Todorović za film „Žene narodnog fronta“.
MEĐUNARODNI TAKMIČARSKI PROGRAM
NAJBOLJI FILM
Nagradu za Najbolji film, čiji je pokrovitelj DOX TV, žiri u sastavu: Ana Martinoli, producentkinja i redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Radiša Cvetković, pomoćnik direktora (izdavaštvo i prikazivačka delatnost) i upravnik biblioteke u Jugoslovenskoj kinoteci, i Sobolč Sironji (Mađarska), dodelio je filmu „Ono što treba činiti“ Srđana Kovačevića. Nagrada se sastoji od diplome i novčanog iznosa od 2000 evra. U obrazloženju žirija stoji:
– Film „Ono što treba činiti“ nagrađujemo zbog njegove izuzetne sposobnosti da složene društvene i političke procese pretoči u duboko ljudsku i emotivno preciznu filmsku priču. Bez pojednostavljivanja i bez ideološke patetike, autor gradi prostor u kojem pitanja rada, dostojanstva, solidarnosti i kolektivne borbe postaju univerzalna i urgentna. U vremenu rastuće nesigurnosti, erozije radnih prava i sve izraženijeg osećaja društvene fragmentacije, ovaj film podseća da političnost dokumentarnog filma ne proizlazi iz parole, već iz pažljivog i odgovornog pogleda usmerenog ka ljudima čiji se glasovi najčešće potiskuju na margine društva. Posebna vrednost filma leži u njegovoj sposobnosti da svakodnevne situacije pretvori u snažan prikaz mehanizama moći, ali i mogućnosti zajedništva i otpora.
SPECIJALNA PRIZNANJA
Specijalno priznanje pripalo je filmu „Srebro“ Natalije Konijarc, za koji žiri navodi:
– Film „Srebro“ nagrađujemo zbog njegove izuzetne sposobnosti da izuzetno hrabro iscrpljivanje i preživljavanje pretvori u snažnu refleksiju o odnosu čoveka, prirode i sistema koji neprekidno proizvode nejednakost. Autor ne pristupa temi rudarenja kao ilustraciji društvenog problema, već kao prostoru u kojem se prepliću istorija eksploatacije, nasleđe kolonijalnih i ekonomskih odnosa moći, ali i svakodnevna borba ljudi da sačuvaju dostojanstvo i osećaj pripadnosti. Za izuzetna vizuelnu artikulaciju, sposobnost da kroz precizan filmski jezik spoji lično i političko, lokalno iskustvo i univerzalna pitanja savremenog sveta, posebno pohvaljujemo film „Srebro“.
Drugo Specijalno priznanje osvojio je film „Borovnica bluz“ Andrésa Livova. U obrazloženju žirija stoji:
– Film „Borovnica bluz“ nagrađujemo zbog njegove izuzetne sposobnosti da kroz nešto sasvim obično kao sezonsko branje borovnica izgradi nežnu, slojevitu i humanu filmsku priču o radu, pripadanju i otpornosti. Reditelj posmatra ljude različitih generacija u meditativnom, ali i teškom radu na poljima oko kojih su izgrađeni mitovi i gde se lične priče pretvaraju u širu sliku zajednice koja okuplja radnike iz celoga sveta. Odnos čoveka prema prirodi razvija se u magičnoj melanholiji u kojoj postoji važna, duboko optimistična nota da čak i iz pepela prošlosti možemo pronaći put ka plodnoj i zdravoj budućnosti.
TAKMIČARSKI PROGRAM KRATKOG FILMA
NAJBOLJI KRATKI FILM
Nagradu za Najbolji kratki film osvojio je film „Žene narodnog fronta“ (The Divine Feminine), a obrazlažući svoju odluku članovi žirija (Šon Parnel (Australija), Maksim Sirlan, filmski stvaralac iz Moldavije, i Ana Žugić, rediteljka i montažerka) navode:
– Ovogodišnja selekcija kratkih filmova okupila je duboko lične priče koje otvaraju veoma važna pitanja o društvu u kojem živimo. Nije bilo lako doneti odluku o pobedniku, ali jedan film je na nas ostavio posebno snažan utisak. Zahvaljujući spoju emocionalne iskrenosti i izuzetne filmske preciznosti, ovaj film u kratkoj formi uspeva da se obrati različitim generacijama i da otvori dijalog o temama koje često ostaju u tišini. Izabrali smo ovaj film jer verujemo da je snažan podsetnik na to koliko je važno da zaista vidimo jedni druge.
SPECIJALNO PRIZNANJE
Specijalno priznanje dodeljeno je filmu „Ferrari Studentski Grand Prix“. U obrazloženju žirija stoji:
– U vremenu urušavanja demokratije i rastućeg straha, ovaj film donosi nadu i inspiriše otpor. Sa izuzetnom hrabrošću i jasnoćom, beleži generaciju koja odbija apatiju i umesto nje bira kolektivnu akciju. Kroz energiju, ranjivost i odlučnost mladih ljudi, film nas podseća da demokratija opstaje samo onda kada se brani – glasno, javno i zajedno. Duboko povezan sa duhom aktuelnih studentskih protesta u Srbiji, ovaj rad postaje više od filma: on je svedočanstvo građanskog buđenja i snage solidarnosti.
Studenti će pobediti.
VATROMET TAKMIČARSKI PROGRAM
Žiri koji su činili Ana Vučković, novinarka Radio Beograda 2, ruski reditelj i direktor fotografije Nikolay N. Viktorov i Aleksandra Sekulić, urednica programa u Centru za kulturnu dekontaminaciju, doneli su sledeću odluku:
NAGRADA VATROMET
Nagrađeni film je „Kako slušati fontane“, a u obrazloženju stoji:
– Transformacija javnog prostora razotkriva sudar prošlih estetika i vizija društvenog prostora, suočenih s nametljivim obećanjima novog poretka koji nemilosrdno gazi naše živote. Ovaj proces se odvija kroz pažljivo oblikovanu zvučnu naraciju, koja otkriva elemente dubinske infrastrukture, koju ne vidimo, ali presudne za naše kretanje i doživljaj dinamike javnog prostora u filmu koji se postepeno razvija u filmsku poeziju.
SPECIJALNO PRIZNANJE
Specijalno priznanje dobio je film „Pamćenje“. Žiri u obrazloženju navodi:
– Snažna filmska potvrda suočavanja s ratnom traumom i otpor kontinuiranoj normalizaciji ratnog razaranja u svetu, koja se upravo dešava. Korišćenjem originalne i inovativne metodologije koja spaja metaforički sistem dečije vizualizacije i mašte, filmsku erudiciju i arhivske materijale, film oblikuje snažno i potresno iskustvo sećanja.“
METEORI TAKMIČARSKI PROGRAM
Žiri u sastavu: Jelena Maksimović, montažerka i rediteljka, Temra Pavlović, rediteljka, i Maida Gruden, istoričarka umetnosti, doneo je sledeće odluke:
SPECIJALNO PRIZNANJE
Specijalno priznanje osvojio je film „Kukata Miti“ Danijela Kotera.
– Za ovo hrabro filmsko ostvarenje čija složena i precizna struktura, kroz ponavljanje, parafrazu i razliku, propituje surovosti krčenja šuma na tri kontinenta. Dodeljujući ovo Specijalno priznanje, pitamo se – ako je šuma istovremeno resurs i srodnik, saučesnik i utočište, mogu li glasovi biti i milovanje i rana, kada se upisuju u tela koja ih proizvode?
NAGRADA ZA VIZUELNU I NARATIVNU INOVACIJU
Nagradu za Vizuelnu i narativnu inovaciju osvojio je film „Besane noći“ rediteljskog dvojca Federika Kamarate i Filipa Foskarinija. Žiri je naveo:
Za doslednost pažljivog pristupa i formalnu posvećenost, u kojoj tama postaje prostor slojevite teksture i kompleksnosti. Boraveći uz grupu krijumčara na granici Evropske unije, film odbija onu vrstu osvetljenja koja bi njihovu ranjivost izložila reduktivnoj čitljivosti. Odlukom da granicu ili migrante ne postavi u prvi plan kao likove, film se uzdržava od pretvaranja žrtava u počinioce – otvarajući umesto toga naraciju dubljeg saosećanja. Ostajući veran isključivo dostupnom svetlu, ostavlja prostor da se vidi i sluša.
TEEN PROGRAM
U okviru TEEN selekcije o nagradama je odlučivao tinejdžerski žiri u sastavu: Ljubica Popović, Aćim Vasić, Ana Radosavljević i Andrea Ivković.
SPECIJALNO PRIZNANJE
Specijalno priznanje u TEEN selekciji dodeljeno je filmu „Yugo ide u Ameriku“ autora Filipa Grujića i Alekse Borkovića, jer je, po mišljenju žirija, izvor nade za zajedničkim i skladnim životom balkanskih naroda.
NAJBOLJI FILM U TEEN SELEKCIJI
„Lisica pod ružičastim Mesecom“ Merdada Oskuja i Soraje osvojio je nagradu za najbolji film u TEEN selekciji. U obrazloženju žiri je naveo sledeće:
Film je na nas ostavio najveći utisak zbog težine poruke koju prenosi, a i pored toga sveprisutne umetnosti kroz koju protagonistkinja pronalazi svoj izraz, beg i spas… uz sve to neosporna hrabrost pomoću koje se film razvija je razlog zašto je najbolji dokumentarni film Teen programa „Lisica pod ružičastim Mesecom“.
NULTI DAN
O najboljem filmu u selekciji Nulti dan odlučivao je žiri u sastavu: Hana Fifa, Emilija Vuković i Vid Radičević, koji su publici saopštili odluku o pobedničkom filmu.
NAJBOLJI FILM U SELEKCIJI NULTI DAN
U selekciji „Nulti dan“ pobedio je film „Plaža za dame“ rediteljke Margo Furnije.
– Ovaj film, osim svoje estetske i pripovedačke unikatnosti ostavlja nešto izuzetno značajno, nadu. I podseća da život ne prestaje posle određenog rođendana, i naravno, da je na moru sve lakše, pa i susretanje sa prošlošću.
Dodelom nagrada u Muzeju devedesetih, Beldocs je još jednom potvrdio svoju posvećenost autorima koji pomeraju granice dokumentarnog filma i otvaraju prostor za važne društvene, političke i lične teme savremenog sveta.
