U utorak, 21. jula u maloj sali „Mira Banjac” bioskopa Abazija na Paliću, održan je panel o zastupljenosti žena u evropskoj kinematografiji, u kojem su učestvovale Fabijen Silvester, šefica Laboratorije „Žene na filmu” (Le Lab Femmes de cinéma), Julija Sinkevič, festivalska selektorka i producentkinja, Mirona Radu, filmska autorka, selektorka i projektna menadžerka, kao i Tijana Višnjić, producentkinja i direktorka Soul Food produkcijske i distributerske kuće. Panel je realizovan u okviru programa evropske festivalske mreže Moving Images – Open Borders (MIOB), čiji je dugogodišnji član i Festival evropskog filma Palić.
Na panelu su predstavljeni rezultati studije u okviru laboratorije „Žene na filmu” (Le Lab Femmes de cinéma), istraživačkog centra i platforme za analizu koja kroz posebne inicijative radi na promovisanju rodne ravnopravnosti i veće zastupljenosti žena u evropskoj kinematografiji. Ova platforma je važan prostor za delovanje, komunikaciju i podizanje svesti o rodnoj ravnopravnosti u široj javnosti i među donosiocima odluka i profesionalcima iz filmske industrije. Članovi mreže festivala MIOB doprineli su realizaciji studije predstavljene na Paliću.
Fabijen Silvester je izložila rezultate studije i zaključila:
„Napredak je i dalje toliko spor da se, ovim tempom, ravnopravnost neće ostvariti sve dok se ne rode naši praunuci. Čak ni u zemljama u kojima se smatra da je rodna ravnopravnost najviše zastupljena, udeo žena među filmskim autorima ne prelazi 36 odsto. Zbog toga ne možemo biti zadovoljni. Povrh svega, suočavamo se sa neizvesnom međunarodnom klimom i tihim, ali sve prisutnijim talasom nazadovanja koji se širi gotovo svuda. Dakle, slika rodne ravnopravnosti u Evropi danas nije nimalo ohrabrujuća. Borba koju zajedno vodimo za veći broj žena iza kamere duga je i često veoma frustrirajuća, ali nam se čini potrebnijom nego ikada.”
Julija Sinkevič je, između ostalog, govorila i iz perspektive selektorke takmičarskog programa „Paralele i sudari” na Festivalu evropskog filma Palić:
„Na osnovu ovogodišnjeg iskustva sa selekcijom moram da kažem da sam veoma razočarana, jer u programu imam svega jedan i po film koji su režirale žene. Naravno, među producentima ima žena, ali ja uvek pažljivo tražim filmove rediteljki i zaista nastojim da postignem ravnotežu u programu. Međutim, pošto je ovaj program pre svega posvećen filmovima iz Istočne Evrope, pokazalo se da je u protekloj sezoni, odnosno u poslednje dve ili tri godine, bilo manje filmova koje su režirale žene. Zbog toga, nažalost, nije bilo mnogo mogućnosti da ih uvrstim u program. To znači da nešto očigledno ne funkcioniše kako treba u tim zemljama. Verovatno u Istočnoj Evropi, ali i u Evropi uopšte, što smo mogli da vidimo i iz podataka. Iako postoje različiti programi, mere, inicijative i nevladine organizacije koje promovišu priče žena rediteljki i njihov put do filmskog platna, i dalje vidim da to nije dovoljno.”
Mirona Radu je istakla i moguća praktična rešenja i aktivnosti usmerene ka rešavanju pomenutih problema:
„Mislim da bismo mogli da krenemo i od sasvim jednostavnih stvari, poput uvođenja razgovora o filmovima koje su režirale žene u školski sistem. Na primer, u Bugarskoj postoji program koji mi je bio veoma zanimljiv. U školama prikazuju filmove koje su snimile žene i razgovaraju sa devojčicama o tome da i za njih postoji mogućnost da se bave filmskim profesijama. One mogu da budu rediteljke, scenaristkinje. Mislim da je ono što rade zaista veoma vredno. Do sada sam uglavnom radila sa mladim filmskim profesionalcima i učinila sam ono što je bilo u mojoj moći. Međutim, mislim da je možda već pomalo kasno kada sa tim počnemo tek u toj fazi. Verovatno moramo više da razmišljamo o vaspitanju u porodici i o tome kako naše društvo uopšte funkcioniše. To nije pitanje koje se tiče samo kulture – povezano je sa našim celokupnim pogledom na život.”
Tijana Višnjić je istakla da u Srbiji nema statističkih podataka o rodnoj ravnopravnosti u kinematografiji.
„Ipak, zaista se nadam da će se to promeniti. Veoma smo daleko od evropskog proseka. Ali iz svoje perspektive producentkinje i osobe koja se bavi međunarodnom prodajom filmova, mogu da kažem da se primećuje izvestan napredak, iako ni približno dovoljan. Možda se taj napredak ne ogleda u tome da rediteljke dobijaju podršku za dugometražne filmove, ali je, recimo, nešto vidljiviji kada su u pitanju kratkometražni filmovi. Dakle, može se uočiti određeni pozitivan trend, ali on je i dalje veoma, veoma daleko od onoga što bi bilo dovoljno. Nadamo se da će ove inicijative i evropski trendovi imati uticaja. Danas je razmena informacija i komunikacija mnogo lakša nego ranije, što može doprineti promenama.”
Festivali okupljeni u okviru mreže Moving Images – Open Borders (MIOB) predstavljaju filmove u njihovom širem kontekstu – smeštaju ih u istorijski okvir, organizuju razgovore sa filmskim kritičarima i daju poseban značaj komentarima i uvidima samih autora. Mreža podstiče javnu raspravu o važnim temama i zalaže se za otvorenu razmenu ideja i mišljenja.
Mrežu čine festivali Crossing Europe Filmfestival Linz (Austrija), Festival de Sevilla (Španija), Festival evropskog filma Palić (Srbija), Les Arcs European Film Festival (Francuska), Scanorama European Film Forum (Litvanija), Trieste Film Festival (Italija) i FilmFestival Cottbus (Nemačka). Dugogodišnje iskustvo i stručnost ovih festivala objedinjeni su kako bi se zajednički razvijale i unapređivale teme od ključnog značaja za budućnost, poput razvoja publike, zaštite životne sredine i klime, rodne ravnopravnosti i raznovrsnosti u programiranju, kao i pitanja digitalne komunikacije. Pored profesionalne saradnje među festivalima, MIOB aktivno podržava evropske filmove i njihove autore.
Ovogodišnje, 33. izdanje Festivala evropskog filma Palić održano je od 18. do 22. jula na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Festival je održan na više lokacija, među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka. Na ovogodišnjem izdanju, u predfestivalskom i festivalskom programu, publika je mogla da pogleda oko 100 filmova u 15 selekcija, a nagrade „Aleksandar Lifka” za doprinos evropskoj kinematografiji dodeljene su mađarskom reditelju Kornelu Mundrucu (Kornél Mundruczó) i srpskom reditelju i glumcu Radošu Bajiću.
