Ko je glavni lik na slikama Borka Petrovića – figura koja se izdvaja iz intenzivnog kolorita, umetnik koji je postavlja ili posmatrač koji u njima prepoznaje sopstvenu priču?
Izložba „Glavni lik“, koja je prethodnih deset dana bila postavljena u Galeriji 73 na Banovom Brdu, donosi desetak slika velikog formata u kojima se prepliću figuracija, apstrakcija i snažan slikarski gest. Za Petrovića, koji se posle mnogo godina ponovo samostalno predstavlja beogradskoj publici, slikarstvo je prostor istraživanja, intuicije i neprestane promene.
O povratku beogradskoj publici, slobodi velikog formata i intuiciji koja vodi slikarski gest Petrović za Vajb govori kao umetnik koji i posle decenija rada sliku najpre oseti, a tek onda traži njen smisao.
Iako digitalni svet ne može da zameni fizički doživljaj slike uživo, on je postao moćan prozor u svet kroz koji umetnost danas komunicira sa globalnom publikom.
Borko Petrović
„Glavni lik“ je Vaša prva samostalna izložba u Beogradu posle više od decenije. Zašto je prošlo toliko vremena do ponovnog predstavljanja beogradskoj publici i šta za Vas znači ovaj povratak?
Na tu distancu je uticalo više faktora, pre svega moja lična unutrašnja evolucija. Želeo sam da se vratim sa radovima koji nose specifičnu težinu i monumentalnost, pre svega na velikom formatu. Danas sam siguran da ove slike imaju snagu da opstanu u vremenu.
Godine 2018. bio sam spreman za izložbu, ali tokom jedne noći moj atelje je obijen i ukradeno je 13 slika. To me je poremetilo i utišalo moju potrebu za javnim izlaganjem. S druge strane, imao sam tu sreću da se moji radovi dopadaju tržištu. Slike su odlazile brže nego što sam uspevao da ih okupim u jednu tematsku celinu.
Ipak, ovaj povratak u Galeriju 73 desio se u pravom trenutku. Devet velikih formata i jedan srednji savršeno dišu u tom prostoru i čine kompaktnu celinu. Veliki format ne trpi kompromise, on zahteva potpunu prisutnost posmatrača. Što se tiče protekle decenije, ja nisam bio odsutan. Bio sam prisutan na internacionalnoj sceni kroz grupne izložbe i umetničke sajmove u inostranstvu, gde je dinamika izlaganja drugačija. Takođe, svedoci smo novog doba u kojem internet galerije i društvene mreže menjaju kanale komunikacije. Iako digitalni svet ne može da zameni fizički doživljaj slike uživo, on je postao moćan prozor u svet kroz koji umetnost danas komunicira sa globalnom publikom.
Figure na mojim slikama su mirne i lake, kreću se dostojanstveno i svečano napred, a ekspresija je izraz njihove aktivnosti u oslobađanju.
Borko Petrović
Izložba „Glavni lik“ u Galeriji 73 nosi naslov koji odmah privlači pažnju. Da li je reč o konkretnom junaku, čoveku kao takvom ili o pitanju koje postavljate posmatraču – ko je glavni lik u sopstvenom životu?
To je pitanje koje se postavlja i sebi i posmatraču, ali i nekakvoj univerzalnoj ličnosti, kako današnjice, tako i čoveka svih vremena. Čovek kroz svoje odrastanje i sazrevanje prolazi mnoge faze, a u tim raznim periodima mnogo toga utiče na njega. Od društvenih, socijalnih, ekonomskih faktora, pa do unutrašnjih i karakternih osobina koje se razviju ili ne razviju do nekog nivoa. Kroz sve te periode uobičajeno je da se čovek, najpre, ogleda u drugome, onome ko mu se čini uspešnijim, pametnijim ili srećnijim od njega. Tako preuzima obrasce ponašanja i svoj put oblikuje kroz iluziju doživljaja drugog. Te iluzije se zovu idoli. Ipak, moj glavni lik je u stvari ličnost koja se oslobađa toga, upoznaje sebe samog, tako što počinje da posmatra samog sebe i vraća se u poziciju autonomne ličnosti. Figure na mojim slikama su mirne i lake, kreću se dostojanstveno i svečano napred, a ekspresija je izraz njihove aktivnosti u oslobađanju.
Vaše slike imaju snažnu vizuelnu energiju i gotovo fizičko prisustvo. Koliko Vam je važno da posmatrač prvo oseti sliku, pre nego što pokuša da je protumači?
Uvek prvo osetim sliku, a onda tražim njen smisao. Tačnije, osećaj mi kroz oblike i boje crta smisao slike. To je neposrednost u dodiru sa umetnošću. Ja tome i težim dok ih radim, da snaga poteza ili kolorita intrigira posmatrača, odnosno mene kao prvog posmatrača, da me uvlači u platno. Slikam iz čistog, ličnog uživanja, u tim energijama koje se stvore na slici. Kasnije to utiče i na druge.
Ono što vidim ne prepisujem, već ja to na neki način opisujem, oduzimam mu ili dodajem ono što osećam da nedostaje.
Borko Petrović
Kada radite na velikom formatu, menjaju li se Vaš odnos prema platnu i način na koji mu pristupate? Da li veličina slike menja i slobodu koju sebi dopuštate?
Ukoliko vas veća površina ne uplaši, ona vas stimuliše. Veliki format daje jedan impuls ka slobodi. Rad na velikim radovima podstiče avanturistički duh. Postoje i jasno definisane prepreke u tehnici, naročito ako radite sa uljem. Materijal ima otpor i morate iza sebe da imate godine iskustva da biste na neki način osetili materijal i ostvarili tu slobodu. Ja, na primer, više ne razmišljam o tehnici dok radim. Izbor četke, gustina boje, mešanje tonova i građenje teksture, sve to moj um više ne registruje kao svesni, misaoni proces. To je neki intuitivni proces vođen velikim iskustvom koji u potpunosti nesvesno i nepogrešivo prati ono što u tom trenutku želim da postignem na platnu.
Koliko na Vaš rad utiču umetnost koju pratite, muzika, film ili svakodnevne slike koje nas okružuju? Postoji li nešto izvan slikarstva što posebno oblikuje Vaš vizuelni jezik?
Sve izvan slikarstva zapravo oblikuje to slikarstvo, ali u mom slučaju, svi ti spoljni impulsi prolaze kroz unutrašnji filter. Ono što vidim ne prepisujem, već ja to na neki način opisujem, oduzimam mu ili dodajem ono što osećam da nedostaje. Fascinantno je kako funkcioniše umetničko sećanje. Nešto što sam primetio pre deset godina, neko specifično svetlo, pejzaž, prolaznici ili situacije koje naizgled nemaju nikakve veze sa mnom, odjednom se, potpuno nesvesno, pojavi na slici danas. Sve te proživljene slike čekaju svoj trenutak da izađu na platno. Naravno, kroz različite faze bio sam i pod uticajem slikara koje volim. To je prirodna dimenzija bavljenja slikarstvom i taj dijalog među slikarima nikada ne prestaje. Razlika je u tome što danas sve te uticaje prevodim na sopstveni vizuelni jezik, dajući im potpuno lični pečat.
Uvek prvo osetim sliku, a onda tražim njen smisao.
Borko Petrović
U kojoj meri umetnik mora da menja sopstveni izraz da bi ostao relevantan, a kada takva promena postaje udaljavanje od onoga što ga suštinski određuje?
Mislim da umetnik uvek treba da se menja. Ta promena ne treba da nastupa kao posledica želje da budeš autentičan, poseban ili bolji. Ona bi trebalo da bude inicirana bežanjem od sopstvene dosade u ateljeu. Onog trenutka kada vam postane monotono da sliku tretirate na određeni način, to je jasan znak da ste taj izraz prevazišli i da je vreme da krenete dalje. U kom pravcu, to uvek ostaje neizvesno, ali unutrašnja dinamika rada i želja za istraživanjem su najbolji putokazi. Čak i kada osvojite neku uspešnu formu, koja ima sjajnu reakciju publike, kritike i tržišta, ako ona u samom procesu rada vama lično postane dosadna, morate je menjati. Ostati relevantan ne znači pratiti trendove, već ostati budan i iskren prema sebi.
Vaš rad predstavljen je i publici van Srbije. Da li primećujete razlike u načinu na koji publika u različitim sredinama reaguje na Vaše slike? Postoji li nešto što prevazilazi kulturne i jezičke granice?
Ono što sam ja primetio jeste da različite sredine imaju različite doživljaje slike. Ipak, univerzalno je da sve kulture povezuje energija slike, ali i ideja. Na to svi reaguju i to je ono što prevazilazi kulturne i jezičke granice. Svi prepoznaju neverbalnu ideju, makar podsvesno, ili osete energiju koju rad emituje. Međutim, da bismo tu energiju i ideju uopšte osetili, one moraju imati neki vizuelni oblik, a naš doživljaj tog oblika ipak zavisi od kulture iz koje potičemo. Tako da postoje razlike, ali suština se svodi na isto.
Ostati relevantan ne znači pratiti trendove, već ostati budan i iskren prema sebi.
Borko Petrović
Pratite li domaću likovnu scenu?
Pratim. Imamo mnogo dobrih umetnika i često se pojavljuju nove forme, što doprinosi kvalitetu scene. Poslednjih godina taj talas je postao očigledan, a kvalitet produkcije vidno raste. Kada scena dobije takav zamah, neminovno je da se pojave pojedinci koji će obeležiti ovo vreme. Iskreno se radujem tom novom poglavlju, jer imam mogućnost da prepoznam i pratim taj uspon od samog početka.
Šta je sledeće u Vašem kalendaru?
Predstojeći period donosi nove geografske prostore za moje slike. Već u decembru me očekuje učešće na Bijenalu u Kini, u Šenženu. Odmah nakon toga, u februaru sledeće godine u Londonu treba da učestvujem na jednoj grupnoj izložbi, a u planu je i nekoliko evropskih sajmova umetnosti. Ipak, za mene datumi i nemaju neki značaj naspram izazova i avantura koje nastaju u ateljeu. To mi je primarni fokus i ta akcija me neprestano gura napred.
Univerzalno je da sve kulture povezuje energija slike, ali i ideja.
Borko Petrović
Naslovna fotografija: Preventer
