„Za mene ne postoji nemoguće“: Marina Mićanović o UniUkiyo torbama i unikatnom stilu života

Na nedavno održanom Hulapop x Priceless pop-upu u beogradskom Hotelu Indigo, koji je okupio domaće modne i beauty brendove, umetnike i publiku zainteresovanu za drugačije iskustvo kupovine, nekoliko autora privuklo je jako veliku pažnju. Uz podršku kompanije Mastercard, dvodnevni događaj pružio je priliku da se autori i posetioci sretnu uživo, razgovaraju o dizajnu i upoznaju priče koje stoje iza proizvoda koji se često prvo otkrivaju na društvenim mrežama.

Među deset brendova predstavljenih na pop-upu bio je i UniUkiyo, iza kog stoji dizajnerka Marina Mićanović. Njen rad obeležavaju torbe koje spajaju funkcionalnost, promišljenu formu i kvalitet izrade. Sa Marinom razgovaramo o nastanku brenda, inspiraciji za dizajn, radu između Beograda i Njujorka, ali i o izazovima predstavljanja autorskog dizajna i pronalaženja puta do kupaca.

Nedavno ste predstavili UniUkiyo torbe na Hulapop x Priceless pop-upu u Beogradu. Budući da živite i radite u Njujorku, gde se sa kupcima uglavnom povezujete online, koliko vam je značilo da publika vaše torbe vidi i isproba uživo? Šta vam takvi susreti otkrivaju, a što ne možete da saznate kroz digitalnu komunikaciju?

Predstavljanje na Hulapop x Priceless pop-upu u Beogradu, na koje sam došla bez velikih očekivanja, prošlo je više nego odlično! Posebno mi se dopalo što su došli ljudi koji su znali šta mogu da očekuju, a mi izlagači smo uspeli da im pružimo upravo to. Na kraju su svi bili zadovoljni.

I ranije sam imala slična predstavljanja u Njujorku i znam koliko svaki takav susret znači, jer ljude dodatno približava mom brendu. UniUkiyo torbe najbolje se doživljavaju uživo, kada mogu da se isprobaju. Njihov dizajn je specifičan i nosi određenu transformaciju, koju ponekad ni sama ne umem dovoljno dobro da objasnim rečima. Zato su direktna prezentacija i video najefikasniji načini da je približim ljudima.

Fotografije i sajt ne mogu u potpunosti da prenesu sve ono što čini jednu torbu – miris kože, osećaj kada je stavite na leđa ili uzmete u ruku. Tek kada je doživite uživo, možete da osetite energiju koju unosim u stvaranje i emociju koju svaka torba nosi.

Koliko vam je Hulapop bio dragoceno iskustvo?

Apsolutno dragoceno! Za neko moje buduće učestvovanje, a nadam se da će biti prilike, malkice drugačije bih se ja pripremila, ali više kroz iskustvo, iako je ovo bilo potpuno zadovoljstvo! I hvala im na tome što su ovako lepo sve organizovali. Sve je vrlo sa stilom i fenomenalnom namerom.

Pre nego što ste se u potpunosti posvetili torbama, bavili ste se modnim dizajnom i predstavljali kolekcije na međunarodnoj sceni. Kada je nastala ideja za UniUkiyo i u kom trenutku ste prepoznali da upravo torbe treba da postanu vaš glavni autorski projekat?

Kada sam se preselila u Njujork. To preseljenje nije donelo samo tu promenu već i mnoge druge, na različitim nivoima. U fazi u kojoj sam morala da krenem ispočetka, trebalo je da odlučim da se koncentrišem i uže specijalizujem za jednu stvar, odnosno određeni dizajn, i da ga razvijam dok se ponovo ne otvori mogućnost za druge stvari, poput dizajna odeće.

Kada počneš da gradiš sve ispočetka, imaš iskustvo i znanje, ali tržište, kao i načini predstavljanja i prodaje, drugačiji su. Za sve to potrebno je vreme i najbolje moguće postavljanje temelja. Svakako, uz nova saznanja i iskustva, i sam brend raste. Volela bih da ponovo dizajniram odevne komade, naročito kapute, a torbe su, zapravo, nastale upravo iz procesa dizajniranja prsluka i kaputa.

Vaše torbe su upečatljive, često masivnih formi, ali istovremeno multifunkcionalne i osmišljene tako da se mogu nositi na različite načine. Šta vas privlači takvom dizajnu i koliko je izazovno spojiti nekonvencionalan izgled, praktičnost i kvalitetnu ručnu izradu?

Izazovno je sve to objediniti u tehničkom smislu, dok bih se u idejnom pogledu još više razmahnula! Pronašla sam rešenja koja podržavaju i funkcionalnost i unikatnost, ali kada dođe do izrade, zaista nije lako realizovati baš ono što sam zamislila. To najbolje znamo mi koji torbe pravimo, naročito kada je reč o proizvodnji.

Mnogo puta sam morala da napravim mala odstupanja, ali ona su ponekad rezultirala još boljom torbom. Ipak, nisam dozvolila da me to previše ograničava. Za mene, ni u ideji ni u realizaciji, ne postoji nemoguće. Valjda zato i postoji UniUkiyo.

UniUkiyo se ne oslanja na masovnu proizvodnju, već na kvalitetne materijale, zanatsku izradu i mogućnost personalizacije. Koliko takav pristup utiče na cenu i proces izrade, i kako kupcima približavate vrednost proizvoda koji je drugačiji od torbi dostupnih u uobičajenoj maloprodaji?

Ovo je veoma važno pitanje i volela bih da mogu da dočaram sve što stoji iza izrade samo jedne torbe. Upravo zato što nije reč o masovnoj proizvodnji, ne koriste se mašine za sečenje, laseri i slični alati, već se sve radi ručno, uz makaze, kroj i materijal. Koža se pažljivo bira jer može imati oštećenja koja se, prilikom krojenja na način na koji ja radim, moraju izbegavati. Bez obzira na to koliko je koža kvalitetna, najpre je važno pažljivo je odabrati, kako bi se krojenje izvelo što preciznije i lakše.

Zatim sledi izrada, koja zahteva maksimalnu pažnju, za razliku od procesa u kojima mašine veliki deo posla obavljaju samostalno. Sve to iziskuje vreme i, naravno, utiče na konačnu cenu.

Ručni rad je danas redak, a mogućnost da kupac sam izabere željene boje i detalje gotovo da ne postoji u uobičajenoj ponudi. Sve to ima veliku vrednost i volela bih da ljudi toga budu što svesniji. Znam da danas nije lako priuštiti sebi takav proizvod, ali za sve svoje torbe garantujem bezvremenost, trajnost i kvalitet.

Koliko je danas teško doći do kupaca i izgraditi prepoznatljiv modni brend, posebno kada stvarate komade koji ne prate nužno trendove i nisu namenjeni svima? Da li vam je veći izazov da publika otkrije UniUkiyo ili da razume koncept i prepozna vrednost vašeg dizajna?

Veći izazov mi je da ljudi razumeju koncept i prepoznaju vrednost. O vrednosti sam već govorila u prethodnom odgovoru, a sam koncept je drugačiji i ne postoji nigde drugde u istom obliku.

Ono što sam primetila jeste da većina ljudi voli ono što joj je poznato. Dizajn mojih torbi nije uobičajen niti već viđen, pa često dobijam pitanja poput: „Da li je to moderno?“ ili „Nismo to do sada videli, pa kako se to nosi?“

Takva pitanja mi govore nešto o načinu razmišljanja, ali želim da budem jasna – ne mislim da je to ni dobro ni loše, jednostavno je tako. U tim trenucima znam da osoba još nije pronašla svoj odnos prema UniUkiyo torbama. Možda se taj „klik“ dogodi kasnije, a to se već dešavalo.

Sve je zaista vrlo individualno. Ljudi ili vole UniUkiyo torbe ili ne. 🙂

UniUkiyo razvijate iz Njujorka, dok se torbe izrađuju u Srbiji. Kako funkcioniše taj spoj međunarodnog tržišta i domaće proizvodnje i šta biste želeli da bude sledeća faza razvoja brenda?

Sigurno će biti nekih promena, ali za sada se torbe izrađuju isključivo po porudžbini, prema željama kupca. Gde god da se nalazi, kupac može da izabere omiljeni model, a zatim i boje i detalje. I sama volim takav pristup i srećna sam što tu mogućnost mogu da ponudim klijentima koji razumeju i vole UniUkiyo vizije.

Međunarodno tržište, naročito američko, voli ono što je zaista drugačije, jer takvi proizvodi tamo nisu toliko dostupni. S druge strane, kod nas se često više okrećemo onome što dolazi sa američkog tržišta nego autorskom radu. U svakom slučaju, taj spoj za sada funkcioniše.

Da li je među vašim klijentima bilo poznatih ličnosti ili osoba čija vam je narudžbina posebno značila? I da li je postojao neko ko je prepoznao vaš rad u pravom trenutku, podržao vas ili vam pomogao da UniUkiyo postane vidljiviji široj publici?

Svi moji klijenti su mi važni, jer su važni sami sebi. Generalno ne pravim razliku među ljudima. Uvek mi je posebno drago kada neko zaista klikne sa tim unikatnim dizajnom.

Ponekad volim da kažem da li je neko „UniUkiyo“ ili nije, jer UniUkiyo u prevodu znači „unikatan stil života“. Zaista osećam da se osoba koja naručuje, nosi ili želi ovakav dizajn ne plaši da bude svoja, autentična i drugačija, već to nosi slobodno i sa stilom.

Svaka takva osoba doprinosi tome da UniUkiyo postane vidljiviji.

Naslovna fotografija: Ivana Ćutura