Kad god se neko uhvati adaptiranja voljene dečje knjige i lika iz pera Dr. Susa, u ovom slučaju „Mačka u šeširu“, koji je odavno postao klasik i heroj najmlađih, sasvim je logično da se javi određena doza sumnje. Naročito nakon neuspele igrane filmske adaptacije.
Kao neko ko se nagledao raznih filmova koji su pokušavali da adaptiraju dečje sadržaje i prilagode ih novim generacijama, mogu da vam naglasim da možete da odahnete. Iako sam želeo da budem krajnje ciničan i olako otpišem novu verziju „Mačka u šeširu“, ovaj film je ostavio dobar utisak. Režiseri Erika Rivinoja i Alesandro Kaloni koji potpisuju scenario uz pomoć priče koju je napisala Kerolajn Godard. Uspeli su da stvore nešto novo, a ponovo da odaju poštu originalu i zadrže duh i ideje lika.
Ovaj naslov bi zasigurno mogao da otvori vrata novim animiranim adaptacijama knjiga i svetova Dr. Susa. Iako je animirana i maštovita avantura prvenstveno namenjena najmlađima, ni roditelji ne bi trebalo da preskoče dotični naslov. Podsetiće ih zasigurno i na njihovo detinjstvo.
Ova priča počinje kišnog i tmurnog dana. Sve je u crno-beloj boji i vidimo dvoje male dece koja deluju kao da se dosađuju, dok pogrbljena sede pored prozora. Bez brige, tu je Mačak sa šeširom (Stefan Buzurović), humanoidni mačak crno-bele boje, koji nosi crveni šešir na štrafte i leptir-mašnu, a pojavljuje se niotkuda i rešava stvari.
Njegov cilj i zadatak je da tu decu oraspoloži, ali u tom procesu stvara apsolutni haos. Imali smo priliku da vidimo i zašto su deca bila u potpunom mraku. Bila su prikovana za telefone sve vreme. Kroz razne vizuelne gegove i uvodnu pesmu, koju su prepevali, i to veoma dobro, lako ćete ispratiti ludorije Mačka.
Ubrzo vidimo da Mačak sa šeširom ima posao i da živi u dimenziji koja se sastoji od korporativnog udruženja, u kojem svako ima zadatak da izlazi na teren širom sveta i pomaže deci da kroz zabavu, radoznalost i učenje probude nešto u sebi.
Pomalo mi je čudan izbor da se prikaže korporacija, jer taj element nije bio prisutan u originalnoj priči. Ali verujem da su režiseri i scenaristi hteli da film prikaže i deo odrastanja i preuzimanja obaveza na sebe, ali i da omogući odraslima da se poistovete sa ovom pričom. Sve je zagušeno birokratijom i pravilima, zbog kojih sve jedva funkcioniše. Sam Mačak odgovara svom šefu Golembumu (Zoran Ćosić, odličan u ulozi zloćkastog birokrate koji ne može da smisli našeg heroja), koji želi da mu da otkaz. Međutim, Mačak ima prijatelje u kompaniji, a Višnja (Sara Jo), koja radi u ljudskim resursima, pronalazi pravilo prema kojem uvek treba pružiti poslednju šansu.
Stoga mu šef postavlja ultimatum, i daje mu najteži slučaj u karijeri. Treba da razveseli brata i sestru, Sebastijana (Ognjen Jovanović) i Gabi (Dana Barbara Gašič) dok njihova majka Karmen (Đurđina Radić Djixx) odlazi na posao. Ali sve to teško ide jer su klinci utučeni selidbom i promenom doma, a i budno ih motri stanodavka Danka (Vesna Stanković) koja nabraja sijaset pravila koja ako se prekrše, čitava porodica i jedna zlatna ribica (Marko Gvero) lete na ulicu i ostaju bez doma.
Od tog trenutka film će ubaciti u petu brzinu i kroz razne maštovite ludorije i situacije pokušati da nam dočara da li je Mačak sa šeširom zaista dobronameran i svestan svojih povremenih ispada, u kojima očigledno uživa, kao i svoje haotične energije i sklonosti ka upadanju u avanture. Takođe, film nam prikazuje šta muči brata i sestru, ali i njihove stvarne i potencijalne probleme, kao i načine na koje mogu da se nose sa njima. S tim što Gabi u nekim trenucima zaista ima kritične momente i razmišljanja, ali hajde da to pripišemo tinejdžerskom buntu i nepromišljenosti.
Naravno uz gorepomenute likove tu su u raznim sporednim ulogama i Vladimir Marković Looney u ulozi Gorana, Prljavi Inspektor Blaža kao Ron, Aleksandar Meda Jovanović u ulozi misterioznog Narvala i Jovana Aničić u ulozi novinarke i mnogi drugi.
Sinhronizacija je na zavidnom nivou, pre svega zbog toga što se tokom filma pojavljuje i nekoliko pesama koje peva naš glavni lik. Glasovi su tako dobro uklopljeni sa muzikom da je ne nadjačavaju. Stefan Buzurović je Mačku dao široku paletu glasovnih bravura, dočaravajući njegovu luckastu energiju i osećaj nekoga ko nije svestan sopstvenih preterivanja. Čak su uspeli da kroz dijaloge provuku i nekoliko pošalica koje će najjasnije razumeti stariji gledaoci, a koje se odnose na dijalekte iz Srbije. Često je najteže prevesti šalu sa stranog jezika i prilagoditi je tako da zaista uspe, a da pritom bude ukorenjena u lokalni stil i mentalitet.
Sara Jo se takođe dobro snašla u ulozi Višnje. Igrala ju je poput dobre drugarice koja gleda kako da izvuče svog mačjeg drugara iz nebranog grožđa. Vidno je da ona i Buzurović kroz tih nekoliko scena uspevaju da izgrade prijateljski odnos za koji deluje da traje veoma dugo, iako nemaju mnogo zajedničkih scena. Što se mladih nada tiče, Ognjen Jovanović i Dana Barbara Gašić dobro su se uklopili u uloge koje im odgovaraju i zbog njihovih godina. Kada je bilo potrebno da nam približe ovo dvoje dece i prikažu raspon emocija kroz koje prolaze njihovi likovi, bili su veoma uverljivi i simpatični.
Marko Gvero krade šou kao zlatna ribica Zlatko. Nekako se čak i njegov tonalitet glasa savršeno uklapa sa obrvama i izražajnim očima i dizajna lika. Zlatko je ljubimac ovo dvoje mladih ljudi i često ga koriste za vizuelne i verbalne fore. Tu je i da isporuči klasične floskule o tome kako zapravo treba biti empatičan i dobar.
Stanodavka Danka, zahvaljujući teatralnosti i predramatičnom, naglašenom tonu Vesne Stanković, predstavlja klasičnu arhetipsku zlicu koja želi da uguši dečju radoznalost i zabavu. Ako bih izabrao najdražeg lika iz filma, ona je moj lični favorit jer su sa svim vizuelnim fazonima koji se vide kasnije u filmu iz ovog lika izvukli maksimum. I uspeli su da je humanizuju, a to nije mala stvar i to je deo poruke koju je i sam Dr. Sus ispripovedao u svojim pričama. Da, iako jesmo drugačiji i da nas je nešto načelo i pretvorilo u mrgude, da uvek treba dati priliku i razumeti druge i pomoći im da povrate onu žišku i pozitivnu energiju koja se negde izgubila.
Animacijski stil je solidan. Ima momenata kada ćete ostati bez daha, naročito zbog načina na koji je prikazana bujna dečja mašta kroz putovanja u njihove lične svetove. Iako su likovi dizajnirani tako da nisu previše detaljni, većina njih ostaje pamtljiva i upečatljiva. U nekim delovima animacija pomalo i škripi, jer se ipak čini da nisu uspeli baš sve da dorade kako bi izgledalo grandiozno. U jednom delu filma pojavljuje se, da tako kažem, vodeni svet. Ideja tog sveta je sama po sebi simpatična, ali je nedostajalo bolje razraditi dizajn naših likova pod vodom, kao i detaljnije prikazati samo vodeno okruženje.
Same boje su korišćene kao deo priče. Znam, znam, sada ćete reći: „Kako, pobogu, boja može da ima karakter?“ Pa setite se da film počinje u crno-beloj tehnici, a zatim nas prebacuje u Mačkov svet, koji ima, da tako kažem, pastelne i pomalo izbledele boje. A onda dolazi „pravi svet“, u kojem se nalaze deca, obojen sumornim tonovima i senkama. Međutim, Mačak je taj koji donosi promenu, pa svaki od pomenutih svetova, kroz igru bojama, daje nagoveštaje novih ideja i promena emocija. Stoga film zaista ume da u pojedinim trenucima, da podseti na animiranu slikovnicu. I to je sve u duhu Dr. Susovih crteža i boja koje je koristio u svojim delima.
Povremeno film gubi na dinamici jer previše žuri. Stiče se utisak da gledamo TikTok rils scene koje toliko brzo prolaze da nemaju dovoljno prostora za organske trenutke, malo tišine i mira, kako bi emocije mogle da se slegnu i dođu do izražaja. Time bi film zapravo bio mnogo emotivniji nego što na kraju zaista jeste.
Najviše me oduševila namenska muzika koju je komponovao Lorn Balf. On ima dugogodišnju karijeru rada na filmovima i serijama i pri video igrama. Njegove orkestracije su vrcave, pune života i kako se klupko priče razvijalo, uhvatio sam sebe da često tapkam nogom u mestu dok pratimo haotični ritam „Mačka u šeširu“. I te teme su odlične i pevljive i mogu da vidim da će kako i mlađima tako i starijima biti dopadljive zbog energije koju prenose.
„Mačak u šeširu“ nije savršena adaptacija književnog dela, ali ima srce i dobre namere. Zapravo, film nam dobro prikazuje zašto bi svi trebalo da zadržimo dete u sebi i nikada ne ugasimo plamen mašte i kreativnosti, jer oni mogu i te kako da gore čak i kada ostarimo. Iako ima svojih mana, poput želje za proširenjem multiverzuma Dr. Susovih dela i povremenih šala koje ne legnu najbolje, ovo je ipak dečji film koji će najbolje komunicirati sa najmlađima i podstaći ih da razvijaju empatiju i razumevanje.
