Od intimnih portreta i ličnih sećanja do priča o ratu, društvenim promenama, radu, migracijama i kolektivnom pamćenju – dokumentarni program jubilarnog 10. Pančevo Film Festivala donosi filmove koji stvarnost posmatraju iz različitih perspektiva
U selekcijama Svetionici, Pafforama i Rani radovi, autori i autorke vode publiku od noćnih ulica Praga i planinskih predela Gruzije, preko putovanja Jugoslavije i Amerike u „jugu”, do priča iz Gaze, Konga i prostora bivše Jugoslavije. Neki od ovih filmova oslanjaju se na arhivske snimke i istorijska svedočenja, drugi na posmatranje svakodnevice, lična iskustva ili poetski odnos prema pejzažu i sećanju.
Izdvajamo dokumentarne filmove koje vredi pogledati na jubilarnom PAFF-u, koji će se održati od 23. do 27. septembra na nekoliko lokacija u Pančevu.
MINIMUM LOVE (SVETIONICI)
Rediteljka: Maja Penčič
Dokumentarni, Češka, 76 min, 2025.
„Kako si?” pita rediteljka ljude koji izlaze iz stanice metroa u Pragu. Kratke odgovore umornih prolaznika u narednim scenama prate izjave mladih Čeha, snimljene iz gotovo nepodnošljive blizine. Besno opijanje smenjuju nežni zagrljaji, a iza grubih reči kriju se neposredna promišljanja o neizvesnom svetu koja razotkrivaju osetljive i ranjene duše. Govore o temama koje se tiču seksa, feminizma, rata koji je u blizini i klimatske krize. Mladi ljudi izranjaju iz tame i vraćaju se u nju. Noć je osnovna boja ovog filma – ona povezuje zvuke gradskih ulica s dugim, nemim kadrovima usamljenosti. Izolovane, mlada i stara žena leže u svojim krevetima, usamljeni putnici dremaju u poslednjem tramvaju, a beskućnici spavaju na klupama. Svaka od osam scena filma ima svoje mesto. One ne prikazuju samo umor posle dugog dana i iscrpljenost od života već i ljubav koja nedostaje, za kojom se čezne, o kojoj se stidljivo govori – ljubav koja uvek ostaje nedostižna.
TROP C’EST TROP – ENOUGH IS ENOUGH (SVETIONICI)
Rediteljka: Eliza Savasava (Elisé Sawasawa)
Dokumentarni, Francuska, Kongo, 65 min, 2026.
Januar 2025. Grad Goma, prestonica provincije Severni Kivu u Demokratskoj Republici Kongo, pada u ruke pobunjenika. M23 je za samo četiri dana porazio vojsku DR Konga, kao i vojske Kenije, Ugande, Tanzanije, Malavija, Južne Afrike i Burundija, plaćenike i milicije, dok je sve to posmatrala najveća baza Ujedinjenih nacija, MONUSCO. „Dosta je bilo” svedoči o neverovatnoj vitalnosti stanovništva Konga koje se suočava s neopisivom tragedijom beskrajnog rata u provinciji Severni Kivu. Eliza Savasava proživljava neopisivu tragediju beskrajnog rata u Severnom Kivuu, u Demokratskoj Republici Kongo. Svuda oko nje mladi ljudi, žene, muškarci i deca očajnički vape. Svakog dana na ulicama i u kampovima bore se i odbijaju da odustanu, naoružani svojim oružjem – ponekad napravljenim od drveta – ali i poezijom, plesom i muzikom. „Dosta je bilo” njihov je moto. Rediteljka je odlučila da svojom kamerom svedoči o svakodnevnom životu stanovništva Konga, koje na sve moguće načine pokušava da pronađe put ka miru, o kojem su dugo sanjale i prethodne generacije, poput one Patrisa Lumumbe (Patrice Lumumba). Deset godina nakon poraznog sloma pobune M23 2012. godine, pokret se ponovo rađa, ovog puta iz Ugande, zemlje u kojoj je našao utočište, i nastavlja svoje zločine u DR Kongu, izazivajući novo raseljavanje stanovništva. Više od sedam miliona ljudi napušta svoja sela i utočište pronalazi u Gomi, u improvizovanim kampovima nezamislivo teških uslova. Stanovništvo Konga oseća se izneverenim od svojih suseda, Ugande i Ruande. Kako čitave populacije mogu biti masakrirane pod budnim okom najmoćnije misije Ujedinjenih nacija? MONUSCO postaje meta besnog stanovništva, koje na smrtonosnim demonstracijama zahteva povlačenje trupa koje smatra neefikasnim. Ali M23 napreduje. Mladi ljudi se zato mobilišu u pokušaju da zaustave napredovanje pobunjenika ka gradu.
U januaru 2025. Goma pada u ruke M23, koji u munjevitom napadu poražava vojsku DR Konga, FARDC, kao i vojske Kenije, Ugande, Tanzanije, Malavija, Južne Afrike i Burundija, bele plaćenike i milicije Wazalendo. Oružje je ponovo rasuto širom ovog regiona, opustošenog više od tri decenije dugim ratom, a umetnici biraju umetnost kao oblik otpora.
THE WIND BLOWS WHEREVER IT WANTS (SVETIONICI)
Reditelj: Ivan Bojko (Ivan Boiko)
Dokumentarni, Gruzija, Velika Britanija, 60 min, 2025.
Tokom 16 meseci, stočari u gruzijskoj oblasti Tušeti vode velika stada ovaca tamo-amo između snegom prekrivenih vrhova Kavkaza i zabačenih stepa Vašlovani. U ovom filmu bez dijaloga stočari su prolazne figure u pejzažu, ne ostavljajući za sobom gotovo nikakav trag. Ovde nema protagonista; čak ni među ovcama i jagnjadima koja prolaze pred kamerom, iako film odaje nežnu počast ovoj vrsti u celini, uključujući i trenutke nežnosti. Njihovo runo poprima boje pejzaža i vremena, menjajući se od gotovo bele do bogatih nijansi ljubičaste. Stado i stočari prate ritmove sunca, meseca i godišnjih doba. Poput reke, kreću se u fluidnom skladu, pronalazeći svoj put. Sve se menja kako se približavaju naseljenom svetu, gde važe drugačija pravila. Znaci ljudskog prisustva su svuda: posečena stabla, naftne bušotine i nestrpljivi automobili koji trube. Ovaj svet koji se ubrzano menja u oštrom je kontrastu s repetitivnim obrascima tradicionalne migracije, koja čuva znanje nakupljano tokom vekova.
YUGO IDE U AMERIKU (PAFFORAMA)
Reditelji: Filip Grujić i Aleksa Borković
Dokumentarni, Srbija, Hrvatska, 87 min, 2026.
Četvoro milenijalaca rođenih devedesetih godina u SR Jugoslaviji odlaze na putovanje duž SAD-a u jugu – starom jugoslovenskom automobilu proglašenom za najgori automobil u istoriji SAD-a. Putuju kroz 24 savezne države od Njujorka do Los Anđelesa da pronađu odgovor na pitanje: šta to znači biti najgori? Tokom putovanja upoznaju ljude koji su radili na uvozu juga 80-ih, današnje jugofanatike, Amerikance i emigrante iz postjugoslovenskih zemalja, ali upoznaju i svoju ličnu istoriju i na koji način je neodvojiva od juga.
MIROTVORAC (PAFFORAMA)
Reditelj: Ivan Ramljak
Dokumentarni, Hrvatska, 100 min, 2026.
1991. godine, na periferiji Tenje, Josip Reihl Kir, načelnik Policijske uprave Osijek i čovek posvećen pregovorima i miru, bio je ubijen. Film je priča o poslednjim mesecima njegovog života na početku hrvatsko-srpskog rata, koji je Kir neumorno pokušavao da spreči, kroz iskaze svedoka i arhivske materijale iz tog perioda. Čak i posle više od 30 godina, mnogi detalji njegovog ubistva ostaju nejasni, a identiteti onih koji su naredili likvidaciju još uvek nisu poznati.
ONO ŠTO TREBA ČINITI (PAFFORAMA)
Reditelj: Srđan Kovačević
Dokumentarni, Hrvatska, Srbija, Slovenija, 88 min, 2025.
U srcu Ljubljane, Savetovalište za radnike (Delavska svetovalnica) stoji kao svetionik nade za najranjivije članove društva: zaposlene muškarce i žene, nezaposlene, osobe sa invaliditetom, penzionere i migrante. Daleko prevazilazeći tradicionalne granice sindikalnog rada, ova izuzetna organizacija podstiče solidarnost, bori se za pravdu i predviđa pravedniju budućnost za radničku klasu.
WITH HASAN IN GAZA (PAFFORAMA)
Reditelj: Kamal Aljafari
Dokumentarni, Palestina, Nemačka, 106 min, 2025.
Nedavno su ponovo otkrivene tri MiniDV trake koje prikazuju život u Gazi 2001. Ono što je počelo kao potraga za bivšim zatvorskim cimerom iz 1989. godine, dovelo je do neočekivanog putovanja od severa do juga Gaze sa Hasanom, lokalnim vodičem čija sudbina ostaje nepoznata. Filmska refleksija o sećanju, gubitku i protoku vremena, koja beleži Gazu prošlosti i živote koji možda nikada neće biti ponovo pronađeni.
SLET 1988 (RANI RADOVI)
Rediteljka: Marta Popivoda
Dokumentarni, Nemačka, Francuska, Srbija, 22 min.
Plesačica Sonja Vukićević (74) kreće se kroz socijalističko-modernističke prostore, dok njeno telo nosi arhiv poslednjeg jugoslovenskog sleta za Dan mladosti. Njeni pokreti odjekuju ritmovima prošlosti i sadašnjosti i, isprepleteni sa dnevničkim zapisima tinejdžerke iz 1988. godine, polako nas vraćaju u trenutak prelaska sa socijalističkog kolektivizma ka individualizmu, dok se iz senke prikradao nacionalizam koji će ubrzo oblikovati budućnost zemlje.
ŽENE NARODNOG FRONTA (RANI RADOVI)
Rediteljka: Ivana Todorović
Dokumentarni, Srbija, 19 min.
U svojim najranjivijim trenucima, žene otkrivaju duboke veze između uma i tela, istovremeno krhke i beskrajno snažne. Sniman u ženskoj klinici, film se gradi kao tiho postojana celina, koja odzvanja poput otkucaja ženskog srca, od prvog daha do poslednjeg.
COLD CALL (RANI RADOVI)
Rediteljka: Štefani Šreder (Stefanie Schroeder)
Dokumentarni, Nemačka, 16 min.
Umetnica koja pati od stvaralačke blokade razgovara telefonom sa osobom koja se predstavlja kao zaposleni u Majkrosoftu. Ona počinje da govori – o slomljenom srcu, praznini, prokrastinaciji – i nesvesno postaje lovac na prevarante.
CONCRETE MOVES (RANI RADOVI)
Rediteljka: Fagamu Fama Ndijaje (Fagamou Fama Ndiaye)
Dokumentarni, Senegal, 12 min.
Film je inspirisan uspomenom iz detinjstva: strah koji je izazvala pojava zmije tokom školskog izleta do svetionika Mamel u Dakaru. Vraćajući se na isto brdo decenijama kasnije, rediteljka zatiče obalu transformisanu nemilosrdnom urbanom ekspanzijom. Kroz ples, arhivske snimke, prizivanje sećanja i metaforu zmije koja, kao i sam grad, presvlači svoju kožu, film prati putovanje kroz mesto gde beton polako briše sećanja, prirodu i tragove prošlosti.
Ovaj projekat podržan je kroz program „Kultura za demokratiju” koji sprovodi Hartefakt, a finansira Švajcarska vlada.
