Priča o Tošetu Proeskom svima je poznata, ali film o njegovom životu još nije ispričan. Upravo je pitanje kako napraviti film o čoveku o kom publika već ima sopstvenu sliku bilo u središtu razgovora „Next Big Thing – Toše Proeski film“, održanog na Weekend.19 u Rovinju. Projekat su predstavili producent Pece Taleski, autor projekta Igor Stoimenov te scenaristi Milana Vlaović i Andrej Volkašin (Andrej Volkashin), govoreći o njegovom nastanku, istraživanju života i ličnosti jednog od najvoljenijih muzičara u regionu, kao i o izazovu pretvaranja brojnih ličnih sećanja u jednu filmsku priču.
Toše Proeski ostavio je dubok trag na muzičkoj sceni celog regiona, a njegov glas, lice i osmeh i danas su deo kolektivnog sećanja miliona ljudi. Upravo zato projekat pred autore stavlja poseban izazov – kako ispričati priču o čoveku kog publika toliko dobro poznaje, a istovremeno ponuditi pogled koji nadilazi ono što je već viđeno i upamćeno?
Mladić iza mita
Za autora projekta Igora Stoimenova srž cele priče krije se u jednoj rečenici: „I ja bih voleo da znam tog Tošu.“
„Toše je tu rečenicu izgovorio u svom poslednjem intervjuu, samo nekoliko sati pre tragične smrti. Govorio je o slici savršenog života koju su drugi stvorili o njemu – slici u kojoj, čini se, ni sam više nije mogao da prepozna sebe. Za mene se u toj rečenici nalazi duša ovog projekta. Jer ovo nije samo priča o prvoj postjugoslovenskoj zvezdi, koja je svojim glasom povezala ljude koji su do juče jedni druge gledali preko nišana. Ovo je priča o čoveku, zapravo mladiću iza nje“, rekao je Stoimenov.
Stoimenov je podsetio i koliko je Tošetov dar bio izuzetan, ali i koliko je malo prostora ostavljao njegovom privatnom životu:
„Do svoje 26. godine svojim moćnim tenorom je bez ikakvih problema prelazio od popa i roka, preko tradicionalne muzike, do komplikovanih operskih arija. I to je radio s lakoćom na kojoj su mu zavideli. I upravo tu počinje druga strana njegove priče. Dok je javni Toše postajao sve veći, privatni Toše kao da je imao sve manje prostora za sebe – za ljubav, veru, svoje snove i pravo na običan život. Nažalost, otišao je u trenutku kada njegov umetnički put ni izdaleka nije bio završen. Počinjao je da prerasta prostor u kojem je postao zvezda, tražeći novi zvuk i put ka međunarodnoj karijeri. Sve što je ostvario tek je nagoveštavalo koliko bi daleko mogao da stigne.“
„Kroz igrani film, seriju i dokumentarnu seriju, kao autor projekta želim da pronađem Tošeta – dečaka iz Kruševa, malog mesta na krovu Makedonije. Želim da pokažem ko je stajao iza glasa, koncerata, naslovnih strana i mita. Čoveka koji je želeo da voli i bude voljen, da veruje i da mu veruju, da ima svoj život i svoje snove, dok ga je njegov dar vodio ka nečemu mnogo većem. Nikada nećemo saznati dokle bi stigao njegov glas, ali ćemo se potruditi da zajedno s publikom otkrijemo ko je bio čovek koji je taj moćni tenor nosio“, zaključio je Stoimenov.
Jedna priča, tri formata
Za producenta Pecea Taleskog upravo širina te priče određuje i ambiciju celog projekta.
„Od početka smo znali da ova priča ne može da ostane u okvirima jednog formata. Zato projekat razvijamo kao igrani film, igranu seriju i dokumentarnu seriju. Toše je bio regionalno poznat, ali priča o čoveku iza uspeha je univerzalna i verujemo da može da komunicira i s publikom koja ne poznaje njegovu muziku“, rekao je Taleski.
Scenaristkinja Milana Vlaović istakla je da je put do priče vodio kroz opsežno istraživanje i razgovore s ljudima koji su poznavali Tošeta.
„Da bismo došli do obrisa ove priče, morali smo da obavimo desetine razgovora i intervjua, preslušamo pesme, obiđemo lokacije, istražujemo i slažemo mozaik života jedne zvezde koji je u velikoj meri bio javan, ali sve to nam nije bilo dovoljno. Želeli smo da odemo dublje. Trebalo je pronaći čoveka i ponuditi ljudima priču o njemu koja je bila tu, skrivena od reflektora, i čekala da je neko konačno pokaže svetu“, rekla je Vlaović.
Upravo se u tome nalazi jedno od ključnih pitanja – gde se završava javna slika zvezde, a počinje priča o čoveku iza nje.
Za scenaristu Andreja Volkašina taj proces istovremeno znači napraviti izbor iz ogromne količine materijala koji postoji o Tošetovom životu.
„Pred nama je ogroman materijal: činjenice, svedočanstva, sećanja i trenuci koje ljudi već poznaju. Ali film ne može da sadrži ceo jedan život. Najveći scenaristički izazov je prepoznati šta zaista pripada priči i gde biografija prestaje, a počinje film“, rekao je Volkašin.
Između poznatog i neotkrivenog
Autori su zato kroz razgovore, lična svedočanstva, muzičko nasleđe, lokacije i dostupne materijale pokušavali da slože širu sliku Tošetovog života, tražeći detalje i perspektive koje dosad nisu bile u prvom planu. Pritom se ne polazi samo od biografskih činjenica i poznatih trenutaka iz njegove karijere. U središtu je čovek koji je postojao van pozornice i reflektora, kao i pitanje kako njegovu priču danas ispričati publici koja ga već decenijama pamti na sopstven način.
„Svako ima svoju priču o Tošetu“, bila je jedna od polazišnih misli razgovora, a upravo je mnoštvo tih priča postalo deo procesa nastanka projekta. Jer kada milioni ljudi imaju lično sećanje na istu osobu, filmska priča mora da pronađe prostor između onoga što svi već znaju i onoga što tek treba otkriti.
Projekat „Toše Proeski“ razvija se kroz tri formata: igrani film, igranu seriju i dokumentarnu seriju, koji će iz različitih perspektiva pristupiti životu, karijeri i nasleđu jednog od najprepoznatljivijih muzičara s ovih prostora. Predstavljanje na Weekend.19 dalo je prvi uvid u kreativni i istraživački proces projekta koji tek nastaje.
Priču svi znaju. Film još niko nije video.
Naslovna fotografija: Hit Records promo
