Pozorišna predstava „Kasandra, na kraju“, u produkciji no:da teatra, premijerno će biti izvedena 7. maja 2026. godine u Jevrejskom kulturnom centru u Beogradu. U predstavi igraju Ivona Kustudić i Mirjana Jelić, dok je za muziku i violončelo zadužena Kristina Antić. Dizajn svetla potpisuje Milan Janevski, video editing Miloš Radovanović, a koncept i režiju Dijana Mitrović Longinović.
Predstava „Kasandra, na kraju“ zasniva se na mitu o proročici kojoj je darovana istina, ali joj je uskraćeno poverenje. Taj paradoks – videti jasno, a biti osuđen na nevericu – postaje polazna tačka za promišljanje savremenog trenutka.
Predstava fragmentarne strukture uspostavlja dijalog između antičkih izvora (Homera, Eshila, Euripida), poezije Vislave Šimborske, kratkog romana „Kasandra“ Kriste Volf, i autorskih tekstova. Kasandra se kroz različite glasove pojavljuje kao figura znanja, ali i političke marginalizacije – kao glas koji razotkriva mehanizme moći i kolektivnog poricanja.
Mit se u predstavi prenosi kao struktura u kojoj se ogledaju naša neposredna prošlost i sadašnjost. U vremenu u kom su upozorenja naučnika i aktivista sve glasnija, a reakcije društva sve sporije, Kasandra postaje paradigma našeg vremena: figura istine čiji se glas gubi u kakofoniji mišljenja, figura koju je lakše diskreditovati nego zaista čuti.
Paralelno sa tom niti, otvara se pitanje mitova koji odražavaju savremene političke narative. Kao što je Helena bila izmišljeni simbol i povod rata, tako i danas postoje figure i ideje oko kojih se konstruišu podele, strahovi i kolektivne iluzije. Publici se prepušta da domašta ko ili šta su „Helene“ današnjice, gradeći prostor u kojem se preispituju mehanizmi verovanja, poricanja i odgovornosti.
Predstava je nastala u tradiciji postdramskog teatra, uz upotrebu muzike (violončelo uživo), videa i zvučnih slojeva, kroz vođeni devising proces, u kojem izvođačice kroz istraživanje teksta, tela i savremenog konteksta aktivno učestvuju u oblikovanju dramaturške strukture. Minimalistička, ali snažna scenska forma omogućava da fokus ostane na glasu i telu izvođačica – na napetosti između izgovorenog i onoga što ostaje da odzvanja.
Ovo je predstava za intimnu scenu, ali za široku publiku, jer neugodno pitanje koje postavlja nije mitološko, već savremeno:
Šta činimo sa istinom kada je ona odveć neprijatna?
