Bend Hydrogen: Hronologija jedne Čudne noći

Novi Sad je oduvek imao specifičan kulturološki pravac, ali bend Hydrogen je upravo dodao novu, neo-noir dimenziju tom gradskom pulsu. Njihov album prvenac Čudna noć predstavlja hronološki soundtrack koji slušaoce vodi na putovanje od sumraka do svitanja. Od ambiciozne dvanaestominutne numere beograd u vodi, koja prkosi svim modernim algoritmima, pa sve do intimnih tonova, ovaj album je intenzivan upravo zato što nosi delić karaktera svakog člana benda utkan u jednu magičnu celinu. 

Ono što Hydrogen izdvaja na domaćoj sceni je njihova potpuna sloboda u „igranju“ žanrovima i vizuelnim identitetima. Momci su hrabro ukombinovali post-pank i noir estetiku sa nostalgijom za retro VHS snimcima i ranim YouTube lyric videima, pa čak i da svoju muziku spoje sa svetom domaćih manga stripova.

Dok se pripremaju za prolećnu turneju i svoju, do sada, najveću svirku u bašti KST-a, članovi benda Hydrogen nam u ovoj priči otkrivaju kako izgleda nova doza kreativnosti gde eksperimentisanje tek počinje. Spremite se za razgovor koji miriše na noćne šetnje i beskompromisnu umetnost.

Album Čudna noć zvuči kao soundtrack za film koji još nije snimljen. Da li je taj narativ od sumraka do svitanja bio planiran od prve pesme ili se noć desila spontano tokom snimanja?

Ideja za koncept noći nastala je tek nakon što smo preveli pesmu Podočnjaci na srpski. U engleskoj verziji stih je glasio  „…now it’s time to be strange“ i hteli smo da zadržimo taj sentiment te smo ga preveli u „…počinje Čudna noć“. Tada nam je pala na pamet ideja da album nazovemo Čudna noć i da se odvija hronološki, od sumraka do svitanja. Ovo je bilo tek nakon što smo izdali pesmu U redu.

Hrabro ste uvrstili pesmu beograd u vodi od skoro 12 minuta na album u vreme kada pažnja publike jedva traje 15 sekundi. Da li je to bio vaš način borbe protiv algoritma i brzog konzumiranja umetnosti?

Nismo puno razmišljali o algoritmu i držanju pažnje publike dok smo pisali beograd u vodi. Oduvek smo znali da će to biti jedna veoma ambiciozna i epohalna numera koja će zahtevati mnogo minuta da kaže sve što želimo da kaže. Pustili smo da nas sama pesma vodi i odredi koliko će trajati.

Vaš dupli spot Podočnjaci/Čudna noć izgleda kao omaž ekspresionizmu i brutalizmu. Koliko vam je bitno da slušalac ne samo čuje, već i „vidi“ pesmu i koliko vam je bitno da vizuelni deo priče ravnopravno komunicira sa muzikom?

Veliki značaj pridajemo vizuelnom aspektu našeg benda. Veoma nam je bitno da slušaoci imaju šta da vide mimo slušanja muzike. Naravno, trudimo se da spotovi što više odgovaraju pesmama ali takođe i gledamo da mogu da stoje samostalno. Svaki spot, pored pesme koju prati, priča svoju priču i ima svoje značenje.

Kako je došlo do saradnje sa Anom i Sarom Živković i koliko je svet stripa uticao na to kako ste radili pesme  Sećanje #1 i Sećanje #2?

Ana i Sara su nam se javile ubrzo nakon našeg učešća na Pesmi za Evroviziju 2024. Pratile su takmičenje i mnogo im se dopala Nemoguća misija. Rekle su nam da su oduvek uz svoj strip zamišljale takav tip nostalgične indi rok muzike sa početka 21. veka i tada je nastala ideja da posvetimo dve pesme njihovom stripu, kao neka vrsta uvodne i odjavne špice.

Svet stripova MU i UM imao je ogromnog uticaja na Sećanje #1 i Sećanje #2. Mimo same priče (koja je glavni izvor inspiracije za tekst) njihov strip je imao ogromnog uticaja na atmosferu i instrumentaciju obe pesme. Hteli smo da zvuči urbano, hladno, prazno i melanholično. Tip pesama koje se najbolje slušaju u nekoj noćnoj šetnji dok se predomišlja o životnim odlukama.

Spotovi za pesme Izvini  i Na sedmom nebusu čista retro estetika. Da li je to bio pokušaj da uhvatite neki „zaboravljeni“ momenat ili vam se jednostavno više sviđa kako boje izgledaju kroz stari objektiv?

I jedno i drugo. Veliki smo obožavaoci 720p estetike i nostalgični smo do bola. Za Izvini smo ciljali na neku New York, I Love You But You’re Bringing Me Down foru sa lutkom koja peva tekst pesme, snimljeno hand-held kamerom iz tipa 2007. godine.

Sa druge strane, Na sedmom nebu se poziva na one dobre stare Youtube lyric snimke iz kasnih 2000-ih i ranih 2010-ih koji su nam svima dobro poznati. Živeo Windows Movie Maker! Zanimljivo je da nostalgija i čežnja za tim periodom nije još u punom jeku.

Od EP-ja „En Route“ do danas, prošli ste put od vedrog indie-rocka do mračnijeg, atmosferičnog post-panka. Da li je taj prelaz bio namerni beg  u neki drugi žanr ili prirodni proces odrastanja i šta je bio razlog da sa pevanja na engleskog pređete na srpski?

Ranije smo izdavali muziku po principu – singl po singl, nikako album. Verovali smo da su vesele, kratke i vedre pesme najbolji način da dopremo do publike. Naravno, nismo bili u pravu. Kada smo se opredelili za pravljenje albuma, od jednom smo imali prostora da radimo šta god želimo. Ovom sentimentu je pomoglo i to kako su ljudi reagovali na prvi singl sa albuma Sećanje #1. Lako nam dosade stvari, te smo bend koji često isprobava sve i svašta. Eksperimentisanje je u srži našeg stvaralaštva i biće sve čudnije i čudnije.

Na srpski smo prešli kad smo se takmičili na PZE24, gde su pravila bila takva da je minimum 51% teksta pesme morao biti na srpskom. Nakon što smo se uverili da umemo i na srpskom da pišemo i nakon pozitivnih reakcija publike, u potpunosti smo se prešaltali. Shvatili smo da je bolje i lakše tako. Realističnije je probiti se do domaće publike na maternjem jeziku nego dopreti do svetske publike na engleskom.

Prvi album je uvek velika stvar. Kakav je osećaj sada kada je „napolju“ i da li postoji tajni sastojak koji Čudnu noć čini tako intenzivnom?

I dalje smo u nekoj magli neverice. Teško je poverovati da je nešto na čemu smo radii godinama i o čemu smo oduvek maštali sada napokon tu. Bilo je toliko teško ne deliti  svaki novi stih, melodiju i detalj sa svetom, ali smo istrajali.

Tajni sastojak Čudne noći je što u unutar nje imate deliće svakog od nas iz benda. Svaki član je ubacio nešto svoje, neki detalj ili frazu, da bismo napravili nešto mnogo veće od nas samih. Da je većinski jedna osoba sve napravila, ne bi imalo tu magiju.

Da li je u planu turneja i promocija albuma ili vam je već glava u nekim potpuno novim projektima?

Trenutno se u punoj pari spremamo za našu prolećnu turneju. Sviramo u više gradova u Srbiji, između ostalog i u Beogradu. Imamo ogromnu čast otvaranja bašte KST-a što će biti naša ubedljivo najveća i najbitnija svirka do sada.

Čak i u ovom metežu vežbanja, priprema za turneju, promocije albuma – ne možemo da prestanemo da stvaramo. Nešto nije u redu sa nama. Pisanje i stvaranje nove muzike nam je najveća radost i definitivno neki vid droge. Prvi put kad smo se susreli nakon izdavanja albuma, napravili smo novu pesmu. Od tada do sad, još  dve-tri. Prosto ne možemo da se zaustavimo. Pošaljite pomoć.

Fotografije: Mihajlo Zorić