U svetu gde je sve brzo i glasno, Angela Yausheva bira da sluša – i da nas podseti kako to izgleda.
Njeno poetsko-filmsko delo „The Music That Lives In Me” ne prati klasičnu priču, već vodi kroz osećaj. Na granici između spoken word-a, filma i improvizacije, Angela pretvara glas u instrument, a jezik u nešto što se ne izgovara samo, već oseća i živi u trenutku.
Inspirisana tradicijom jazz poezije i iskustvom rada sa kolektivima poput Nautilus jazz collective i Uroš Spasojević Trio, njen izraz ostaje savremeno nežan, intiman i duboko ličan. Njene rečenice ne teže savršenstvu – one dišu, menjaju tempo, vraćaju se, kao improvizacija koja nikada nije ista.
U vremenu digitalne buke, Angela ne pokušava da bude glasnija. Ona stvara prostor u kojem ritam koji nosi, dah koji otvara prostor i prisustvo koje ostaje dugo nakon poslednje reči postaju važniji od svega što pokušava da nas prekine.
I možda je baš u tome njena snaga, ne da zadrži pažnju, već da nas vrati sebi.
Pogledajte i javite nam utiske!
