Pre nešto više od jednog veka na atolu Aldabra na Sejšelima ostalo je manje od 1.000 džinovskih kornjača, desetkovanih izlovljavanjem. Danas ih tamo slobodno živi oko 180.000, što je najveći broj ikada zabeležen za ovu vrstu i znatno više od broja stanovnika celih Sejšela.
Do nove procene došli su istraživači okupljeni oko Seychelles Islands Foundation (SIF), organizacije koja upravlja atolom, i Univerziteta u Egzeteru. Analizirali su pet godina brojanja kornjača, od 2018. do 2022, i tako prvi put posle kraja devedesetih godina prošlog veka, kada se govorilo o 100.000 jedinki, osvežili podatke o ovoj populaciji.
Rezultati, objavljeni u naučnom časopisu Ecology and Evolution, pokazuju da je populacija tokom tog perioda bila relativno stabilna, a najbolja procena govori o gotovo 183.000 odraslih i poluodraslih kornjača.
Aldabra, prsten koralnih ostrva u Indijskom okeanu istočno od afričke obale, jedno je od samo dva mesta na svetu gde džinovske kornjače još žive u divljini. Drugo su ostrva Galapagos, sa znatno manjom populacijom.
Preokret za kornjače sa Aldabre počeo je kada je atol 1981. godine proglašen strogim prirodnim rezervatom, a godinu dana kasnije i upisan na UNESCO listu svetske baštine. Istraživači danas njegovu priču ubrajaju među najveće uspehe zaštite prirode u Indijskom okeanu, a nova studija to i potvrđuje.
Dr Frauke Fleischer-Dogley, izvršna direktorka SIF-a, ističe:
„Više od 180.000 džinovskih kornjača koje slobodno lutaju našim atolom dokaz je onoga što može da postigne dugoročna posvećenost zaštiti prirode. Ovo su divne vesti za Sejšele, za svet i za sve koji su radili na zaštiti Aldabre.“
Prebrojati toliko kornjača nije bio lak zadatak. Nancy Bunbury, jedna od koautorki studije, objašnjava:
„Program praćenja džinovskih kornjača na Aldabri jedan je od najdugotrajnijih u regionu, ali gusto rastinje atola na pojedinim mestima zaista otežava brojanje. Modelovanjem onoga što nismo videli, kao i onoga što jesmo, dobili smo najpouzdaniju polaznu osnovu do sada za ovu ikoničnu vrstu Sejšela, merilo pomoću kog ćemo moći da pratimo populaciju narednih decenija.“
Budućnost kornjača ipak nije bez izazova. Klima na Aldabri se menja, a predviđa se da će duže i češće suše smanjiti hlad i hranu koja im je dostupna, zbog čega zaštitnici prirode ostaju na oprezu.
Ključnu pretnju i dalje predstavljaju invazivni sisari, pre svega podivljale mačke i crni pacovi, koji se hrane jajima i tek izleglim kornjačama. Autori studije smatraju da bi planirano iskorenjivanje ovih vrsta moglo da ukloni poslednje prepreke daljem rastu populacije i pomogne joj da odoli klimatskim pritiscima.
Dr Dave Hudson, postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Egzeteru u Kornvolu, zaključuje:
„Ovi rezultati su sjajne vesti za kornjače i svedočanstvo o fantastičnom radu na terenu. Nadamo se da smo onima koji upravljaju zaštitom prirode pružili dokaze koji su im potrebni da prate buduće promene i da na vreme reaguju, jer se kornjače suočavaju sa sve većim pritiscima klimatskih promena, suša i invazivnih vrsta.“
Izvor: Univerzitet u Egzeteru, Good News Network
Naslovna fotografija: Yotcmdr / Wikimedia Commons
