Pinecone bar & teatar” najavljuje novu sezonu: Rasprodata predstava o Tesli u fokusu septembra u kom publika nije samo posmatrač

Od Tesle, Ničea i Junga do savremene fotografije, muzike, poezije i predavanja – Pinecone Bar & Theatre u septembru otvara novu sezonu programom koji povezuje umetnost, edukaciju i imerzivno iskustvo. U njenom fokusu je autorska produkcija „Tesla: Svetlost senke“, za koju se već traži karta više jer je premijerno izvođenje kompletno rasprodato, a čiji se svet od septembra prvi put širi i izvan pozorišne predstave – kroz novi meni i novi koncept izbora koktela u Pinecone Baru.

Šta se događa sa pozorištem kada publika ustane iz svojih sedišta, počne da bira koga će pratiti, kroz koja vrata će proći i iz koje perspektive će upoznati priču?

Na toj ideji Pinecone Bar & Theatre gradi novu sezonu.

U kući s početka XX veka, nedaleko od Botaničke bašte, Pinecone razvija kulturni prostor u kojem se susreću imerzivno pozorište, muzika, vizuelna umetnost, filozofija i edukacija. Granica između scene i publike ovde nije unapred određena: posetioci se kreću kroz prostor, susreću izvođače iz neposredne blizine, biraju perspektivu i postaju deo iskustva.

Septembarski program tu ideju proširuje i izvan pozorišnih predstava. Sezonu je 1. septembra otvorila prof. dr Zorica Tomić predavanjem „Umeće izbora“, dok će se tokom meseca pod istim krovom smenjivati imerzivne produkcije, interaktivne misterije, izložba fotografija, akustični performansi, poezija i radionice.

U središtu nove sezone nalazi se rasprodata predstava „Tesla: Svetlost senke“, nastala prema tekstu prof. dr Zorice Tomić.

Njeno polazište je manje poznata, gotovo filmska činjenica iz Tesline biografije: Nikola Tesla je u Beogradu proveo svega 31 sat.

Predstava, međutim, ne pokušava da ispriča još jednu biografiju velikog pronalazača. Umesto Tesle kao nedodirljivog simbola genijalnosti, istražuje čoveka iza imena kao njegove intelektualne, emotivne i duhovne slojeve, odnose, ideje i unutrašnje kontradikcije.

Publika se tokom predstave kreće kroz trospratni prostor i ulazi u fragmente njegovog sveta kroz neposredan susret sa glumcima, scenografijom, zvukom, svetlom, mirisima i ukusima.

Od septembra se taj svet prvi put nastavlja i nakon poslednje scene.

Novi meni Pinecone Bara, kao i novi način na koji će gosti birati koktele, biće inspirisani likovima, simbolima i motivima predstave „Tesla: Svetlost senke“. Time se ideja imerzije iz pozorišta prenosi i u barsko iskustvo, pa granica između programa i prostora postaje još manje vidljiva.

Ako je publika već ušla u priču, zašto bi ona morala da se završi spuštanjem zavese?

Na repertoaru ostaje i „Lucidity Triptych“, imerzivna dramsko-muzička predstava inspirisana Ničeovim delom „Rođenje tragedije“ i Jungovim učenjem o arhetipovima. Više delova priče odvija se paralelno, a publika svojim izborima sklapa sopstvenu verziju događaja.

Vraćaju se i „Masteri misterije“, interaktivni format u kojem posetioci postaju istražitelji i pokušavaju da razreše slučaj, dok Pinecone nastavlja da razvija i programe namenjene najmlađoj publici.

U predstavi „Laza Lutalica – Priča o Tesli“, deca od šest do deset godina Teslin svet ne upoznaju kroz lekciju, već kroz kretanje, male eksperimente, igru i neposredno učestvovanje.

Na kraju predstave svako dete od različitih materijala izrađuje sopstveni „patent“ koji nosi sa sobom – kao podsticaj ideji da radoznalost i stvaralaštvo nisu rezervisani samo za velike pronalazače.

Upravo radoznalost povezuje naizgled veoma različite programe nove sezone.

Tesla, Niče i Jung, fotografija, muzika, poezija, misterija i predavanja nisu pokušaj da se napravi program za svakoga. Ono što ih povezuje jeste želja da publika ne dobije samo sadržaj koji će pogledati, već razlog da istražuje, bira, postavlja pitanja i gradi sopstveni odnos prema onome što doživljava.

U vremenu u kojem se kultura svakodnevno takmiči za pažnju, Pinecone polazi od nešto drugačije pretpostavke: sadržaj možda ne mora da postane jednostavniji da bi nam postao bliži.

Ponekad je dovoljno promeniti način na koji mu pristupamo.

Jer umetnost ne mora samo da se gleda.

Ponekad je potrebno ući u nju.