Nakon juče otvorene izložbe plakata, danas je održan i drugi prateći program ovogodišnjeg Filmskog festivala u Sopotu, u čast ovogodišnjeg laureata Statuete slobode, filmskog scenariste i producenta Jovana Markovića.
U podne su se u Centru za kulturu Sopot okupili ljubitelji i poznavaoci njegovog izuzetno plodnog stvaralaštva, koje traje već skoro sedam decenija.
Na panelu pod nazivom „Šampion gledanosti – Jovan Marković, scenarista i producent“, kako ga je nazvao Aleksandar Avramović, umetnički direktor Festivala i moderator panela, o Markoviću su govorili dr Dijana Metlić, profesorka istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, dr Ognjen Rakčević sa FDU i Dušan Cicvara, filmski kritičar i književnik, a poneku anegdotu ispričao je i sam Jovan Marković.
U uvodnoj reči Aleksandar Avramović proveo je publiku kroz stvaralaštvo Jovana Markovića, posebno naglašavajući svu raskoš satirične oštrice njegovog pera u filmu „Lude godine“.
„Lude godine su komedija koja nikad ne napušta svoj žanr, te upravo ostaje verna onome što zovemo pučkom komedijom. U prethodnim filmovima Žika Pavlović bio je sam ta satirična figura, a kasnije se satira širi na ceo sistem. Kada slavimo Markovića, slavimo scenaristu koji je razumeo kako se kroz pojedinca slika društvo. Sulude godine su možda najčistiji oblik satirične komedije, koji imamo u našoj kinematografiji.“
Dijana Metlić kaže da je vrlo ozbiljno promišljala Markovićevo stvaralaštvo, te je odlučila da predstavi atipičan primer njegovog opusa – film „Slučaj Harms“ iz 1987. godine.
„Kada se sa istorijske distance posmatra ova avangardna drama, ona predstavlja slojevit kulturni artefakt jugoslovenske scene, ali i svojevrsnu najavu mraka koji će na ovim prostorima eksplodirati devedesetih godina. Idealno se uklapa u predvečerje raspada Jugoslavije. Godine 1987. naša zemlja bila je u veoma teškoj situaciji, a te godine Joca piše dva potpuno različita filma: „Hajde da se volimo“ i „Slučaj Harms“. „Slučaj Harms“ je napad na komunistički totalitarizam, a na neki način naslanja se na tradiciju prethodnog Crnog talasa. Promovisao je revolucionarnu konstrukciju sveta, crno-beli film kojim se ukazivalo na jednoličnost represivnog sistema i brehtovsko otuđenje.“
Dušan Cicvara naglasio je da je Marković renesansna ličnost u najboljem smislu te reči i podsetio prisutne na početke njegove karijere, za koje smatra da su mnogima nepoznati.
Saznali smo da je dvaput otpušten sa posla, da je bio optužen za pokretanje antipartijske grupe radi rušenja državnog sistema, a da je kao producent osamdesetih godina spasio Zvezda film. Takođe, bio je optužen i da je preko bugarske službe radio za KGB.
Ognjen Rakčević nije samo veliki poštovalac dela Jovana Markovića, već i koproducent filma „Povratak Žikine dinastije“, koji je na programu drugog dana 54. Filmskog festivala u Sopotu.
Otkrio je da poznaje Jovana već 15 godina i da su se ubrzo nakon upoznavanja dogovorili da naprave nastavak „Žikine dinastije“. Iako je sniman na Zlatiboru, radnja filma odvija se u Milatovcu, što predstavlja svojevrstan kuriozitet za sve poštovaoce lika Žike Pavlovića.
Rakčević priznaje da ima mnogo toga na čemu može da zahvali Jovanu Markoviću, pre svega na znanju koje je od njega stekao o tome kako producent treba da se ponaša i učestvuje u produkciji filma.
Zvezda ovogodišnjeg izdanja Festivala, Jovan Marković, kaže da je sasvim slučajno dospeo u filmski svet, zahvaljujući prijateljima Bati Živojinoviću i Dragomiru Gidri Bojaniću, koji su ga uvukli u to.
Priseća se vremena kada nije smeo da radi pod svojim imenom, jer je bio pod istragom zbog optužbi za rušenje države. Na prvim filmovima on se nije ni potpisivao, već samo reditelj, jer ti filmovi ne bi dobili finansiranje da se znalo da je upravo Marković napisao scenario.
Među brojnim anegdotama, Marković je ispričao i da je nakon otkaza tužio poslodavca i posle dugogodišnjeg spora dobio veliku materijalnu odštetu, o kojoj je njegova ćerka, spisateljica Milena Marković, napisala pesmu „Kese“.
Potom je prepričao i čuvenu opkladu u dva jagnjeta između Bate Živojinovića i Gidre Bojanića u Koraćici da može za samo jednu noć da napiše scenario od 140 strana. Tako su nastale „Lude godine“, a Gidra je izgubio opkladu i platio dva jagnjeta.
Šampion gledanosti uverava da su tadašnji izveštaji sa box office-a bili pouzdani i da nije bilo reči o marketinškom triku, jer je Poreska uprava vodila evidenciju o svakoj prodatoj karti.
„Mislim da su ljudi voleli moje filmove jer je taj humor bio dobronameran, što je pomoglo da publika zavoli te likove i njihove priče.“
Nakon dva sata razgovora, dok su u prepunoj sali prisutni međusobno komentarisali da nisu mogli bolje da provedu dan nego dolaskom na panel, učesnici su se jednoglasno složili da je komediju najteže napraviti, ali da je ovom šampionu to očigledno polazilo za rukom.
Festival traje do 4. jula, a više informacija o programu dostupno je na zvaničnoj stranici Festivala.
