Godina je 2020. i gotovo da ne postoji osoba koja se nije susrela sa terminom anksioznost, odnosno anksiozni poremećaj. Život koji živimo sve je brži i nemilosrdniji, naročito prema empatama i hipersenzitivcima. Kapitalizam nas uči da moraš da budeš vredan i radan, konstantno, jer novac se mora obrtati, brendovi se moraju obogatiti, to ti ne kažu, upakuju ti u neki lep proizvod da uđeš u tu mašineriju širom zatvorenih očiju.
Društvene mreže ti govore da je dovoljno da nekome pošalješ emoji, ma kakva bliskost, kakav živi dodir… dopamin se luči već pri prvom skrolovanju i ostavlja te srećnim za narednih pet minuta, a onda traži još. Sve svoje negativne emocije retko kada obrađuješ, jer kada neka i naiđe, kompulzivno se hvataš za taj isti pametni telefon kako bi ti brzo odganao nepoželjna osećanja i na kratko ti dao “fiks” koji ti je neophodan. Na sve to, udaljili smo se od prirode što je više moguće, a o aktuelnoj pandemiji i svoj toj već odavno prisutnoj psihološkoj manipulaciji medija kroz dramu, i da ne pričamo. Čovek primi dnevno onoliko informacija koliko je nekada njegov predak primao za nekoliko meseci, a naš mozak se ni za nijansu nije više razvio. Stoga ne čudi što je mentalno zdravlje pojedinca sve češće narušeno, te zbog čega konstantno osećamo da nam preti neka opasnost.
Ako je nešto dobro iz svega ovoga proizišlo, to je da se barem savremeni čovek budi iz mašinerije. Da polako počinje da shvata da nije sačinjen samo od tela i telesnih tegoba, već da je on jedno komplesno biće sa umom, emocijama, energijom… dušom. O mentalnom zdravlju sve se više priča, a poseta psihoterapeutima i psihijatrima sve je manje tabu tema.
Tako nam je nedavno pažnju privukao mladić iz Novog Sada. Ime mu je Zoran Tubić, a on već više od dve godine uspešno vodi svoju Instagram stranicu gde posetioce edukuje o problemu povišene anksioznosti. Prati ga preko 8 hiljada ljudi. Ono što nam se najviše sviđa jeste što Zoran sa svojim pratiocima ima veoma blizak i topao odnos, te nas je rečenica “nije mi cilj da me za jednu noć zaprati milion ljudi, želim da poznajem svoje pratioce” zaista naježila. Dečko koji je i sam prošao “anksiozno buđenje” i kako i sam kaže – to je najbolja stvar koja mu se desila. Uz pomoć nje konačno je upoznao samoga sebe, uplovio u putovanje pronalaska šta je ono što je njemu potrebno kako bi bio zaista ispunjen. Njegova anksioznost navela ga je da pomogne i drugima u tim izuzetno teškim periodima po svakog pojedinca, jer ankisoznost, iako potpuno bezopasno osećanje, ume da vas učini prestravljenim kao da se zajapureni medved uputio u vašem pravcu i ne namerava da vas poštedi.
Zoran je napisao i knjigu “Od anksioznosti do slobode”, sastavio je i video edukaciju kako bismo anksioznost bolje razumeli, a na svom sajtu i stranici deli pregršt besplatnih saveta. Sve u svemu, Zoran je predvodnik anksioznih na putu ka srećnijem životu, miru i blagostanju. Hajde da ga bolje upoznamo!
VAJB MAGAZIN: Ćao Zoki! Ispričaj nam za početak kako je počela tvoja priča? Šta te je navelo da pokreneš Instagram stranicu o anksioznosti i napišeš knjigu “Od anksioznosti do slobode”?
ZORAN TUBIĆ: Ćao Kristina! Priču sa pisanjem započinjem u momentu kada pritiskam F2 na tastaturi života, u jesen 2018. godine. Restartujem sve i krećem, tačnije vraćam se na psihoterapiju, koja mi pomaže da shvatim koliko neizrečenog leži (eufemizam za truli) u meni. Prve reči na svom Instagram profilu (koji sam takođe restartovao i podario mu novu svrhu) sam zabeležio nakon jedne u nizu dugih oktobarskih šetnji, a dobar deo knjige je smišljen u teretani. Tako da slobodno mogu tvrditi da mi je fizička aktivnost mnogo donela. Što se tiče motiva za javno pričanje i pisanje o ovoj temi, neću biti lažno skroman, to je moja funkcionalna empatija, pomešana sa željom da edukujem ljude.
Zašto se anksioznost javlja i šta želi da nam poruči?
Na ovo pitanje ćeš dobiti različite odgovore i vrlo često će biti potpuno suprotno mom. Ja pojačanu anksioznost vidim kao nešto najbolje što može da se desi čoveku, pogotovo onom koji je naučio da mora da ugađa svima kako bi bio prihvaćen. Ugađanje podrazumeva da se često prilagođavamo i da menjamo mišljenje i ponašanje u skladu sa situacijom, što je neretko i nemoguće, a uvek naporno. Da ne pričam o tome koliko čovek takvim ponašanjem izgubi sebe. Anksioznost nas uči da postanemo ono što zaista jesmo. Pomaže nam da nađemo SVOJU svrhu, a ne da se stalno pitamo šta će DRUGI reći.
Poznato je da su osobe sklone anksioznosti često genetski predispozicionirane za razvoj ovog stanja. Pored toga, postoji li i neki određeni tip ličnosti koji je više podložan?
Deo odgovora na ovo pitanje sam dao u prethodnom, a sada ću ga nadograditi. Moje iskustvo govori da su to uglavnom osobe koje imaju potrebu da ugode i da se svide svima. Ovde bih napravio veliku razliku između – Želim da me ljudi vole i Mene ljudi moraju da vole. Prvo se zaista može tumačiti kao želja, međutim drugo ne može nikako. Moranje u ovom kontekstu je prisila, gde se osoba oseća neadekvatno ukoliko je ne vole svi. Osoba može za sebe da pomisli – Ne vole me svi, znači ne vredim. Što nije istina. Anksioznost često kači i ljude sklone perfekcionizmu i potrebi za kontrolisanjem onoga nad čim nemaju kontrolu. Moram razočarati tvoje čitaoce i otkriti im, ukoliko nisu znali, da perfekcionizam nije vrlina. Ups. Ono što sam takođe primetio jeste da problem ovog tipa imaju i osobe koje su bile previše negovane i osobe koje su bile previše kritikovane kao deca. Znači ni apsolutna nega ni apsolutna kritika nisu funkcionalne. Anksiozna osoba je, po mom iskustvu, uglavnom sklona (preteranoj) samoanalizi, inteligentna je i empatična.
Da imas moć da globalno edukuješ i prošriš civilizacijsku svest o problemima kao što je povišena anksioznost, na koji bi način to učinio?
Upravo na način na koji to radim i sad, samo na daleko nižem nivou. Edukacijom. Mi se uglavnom bojimo stvari koje ne poznajemo i ne razumemo. Kada znamo više, bojimo se manje. Prigodna je prilika da kažem da mislim da jedna osoba ne može da promeni svet. Ali može svako od nas pomalo da ga menja. To onda već postaje realna mogućnost za ozbiljniju promenu.
Zbog čega se kod anksiozne osobe javljaju iracionalne misli i da li je one paradoksalno štite od nečeg racionalnog?
Bitan momenat svakog ko prolazi ovaj proces jeste onaj kada prestaneš da govoriš da se misli javljaju. Kada kažem da se misao javlja, da me napada ili nešto treće, ja joj dajem kontrolu i snagu nada mnom. To dalje znači da moja misao postoji mimo mene. Što nije istina. To su moje misli i ne napadaju me, već ja razmišljam. Naravno da ne možemo skočiti na kraj procesa i reći nekome ko je tek na početku – Razmišljaj o nečemu drugom! Nije tako jednostavno. Zato psihoterapija i jeste divna. Stop traženju instant rešenja!
Postoji li neka “koping” rečenica koja je tebi pomagala u anksioznim momentima?
Menjanje toksičnih uverenja zdravim je divan proces, ali ne sme se zanemariti jedna važna činjenica. Stara uverenja sam gradio 28 godina, a nova 2. Naravno da sam u prvoj godini rada na sebi klizao u svoju staru priču. Tada sam se prvo bunio i pizdeo u fazonu – Kako sad to, nije fer, pa sve radim kako treba! Kasnije sam sve lakše to prihvatao i smirivao sebe raznim rečima, ali zaista mi je najviše pomagala ona rečenica koja se i tebi svidela, a ona glasi – Ovo nisam pravi ja, sve pre i sve posle sam pravi ja. To u prevodu znači da će se svakome ko počne da radi na sebi dešavati da sklizne u stara uverenja, što ne znači da tamo treba da ostane. Može da provede malo vremena tamo i da se opet vrati građenju novih.
Šta misliš, zašto su anksiozni poremećaji i depresija danas u sve većem porastu?
Zato što živimo u društvu koje propagira ultimativnu sreću i finansijsko bogatstvo kao jedine karakteristike zdravog čoveka. Ako nisi stalno srećan i nemaš puno para, nešto nije u redu sa tobom, što je užasna poruka. Ne volim kukanje, tako da često volim da kažem da smo mi pripadnici tog istog društva, tako da možemo i da ga menjamo. Nije lako, ali je neophodno kako bismo očuvali mentalno zdravlje.
Svaki čovek je individua za sebe, ali sigurno da postoje neki univerzalni neophodni koraci u prevaženju preterane anksioznosti. Koje bi ti posebno istakao?
Iz godine u godinu živimo sve brže, napredujemo tehnološki, a socijalno propadamo. Stigli smo do perioda u kojem moramo da se borimo za bliskost, da se teramo da idemo u šetnju i da činimo velike napore kako bismo „našli vremena za boravak u prirodi“. Sve ovo što (ne) činimo smanjuje našu anksioznost, ako pričamo u generalnom smislu. Sve ovo je potrebno i ljudima koji nikada nisu osetili anksioznost. Bliskost. Fizička aktivnost. Boravak u prirodi.
Tri pitanja koje svaka osoba sebi treba da postavi kada se nađe u začaranom krugu anksioznosti?
Nema potrebe za tri. Jedno je ključno. Umesto – Zašto mi se ovo dešava, da pita sebe – Šta mogu da uradim? Da ne krivi sebe što joj to neće poći za rukom iz prve. Svi smo mi prošli fazu samosažaljenja i morali smo sami da shvatimo koliko je to disfunkcionalno, pre nego što smo odlučili da preduzmemo neku vrstu akcije.
Šta sve ljudi mogu naučiti i dobiti na tvojoj video edukaciji o anksioznosti?
Moja video edukacija je, najjednostavnije rečeno, sve ono što ja znam, podeljeno po lekcijama. Iskustvo, tehnike, zadaci, primeri potiču sa psihoterapija, koje sam posećivao kao klijent, zatim sa saradnji sa psiholozima i psihoterapeutima, među kojima je i Anđelija Simić, koja je čak i snimila jednu lekciju za moju edukaciju. Do ovog trenutka, edukaciju je pohađalo skoro 100 ljudi, i svakome je pomogla. Nekoga je motivisala da krene na psihoterapiju, nekoga da se vrati na istu, nekome da razume anksioznost, a nekima da je razumeju i ublaže toliko da im posle nje ništa više nije bilo potrebno. Na svakog od njih sam jako ponosan!
U poslednje vreme dosta se baviš i konsultacijama 1 na 1 sa ljudima koji ti se obrate za pomoć kako bi prevazišli anksiozno osećanje. Postoji li neki zanimljiv primer iz tog iskustva koji bi mogao da podeliš sa nama?
Video edukacija predstavlja snimljeni materijal, nakon kojeg imamo konsultaciju od 20 minuta. Sva komunikacija tokom trajanja edukacije se obavlja putem mejla. Nekim ljudima to odgovara, a neki su više za potpunu interakciju, u smislu razgovora 1 na 1, gde pričamo daleko više od 20 minuta. Ne bih iznosio detalje sa tih razgovora, samo ću ti reći da je meni najznačajniji momenat kada prepoznam u njihovim očima onaj „aha“ momenat. Tada znam da radimo pravu stvar. Svi koji mi se javljaju imaju poverenja u mene, kao u nekoga ko je prošao kroz isto što i oni prolaze i to mnogo olakšava komunikaciju.
Čitajući tvoju knjigu jedna rečenica nam je posebno skrenula pažnju – “anksioznost nestaje u odsustvu potrebe za kontrolisanjem budućnosti”. Da li si prestao sa ovom navikom?
Naučio sam razliku između pokušaja da kontrolišem budućnost i pravljenja planova. I dalje pravim planove, ali pametniji baš za tu rečenicu. Nije sve pod mojom kontrolom, a planovi se mogu prilagođavati. A definitivno živim ovde i sada.
Jeste pitanje iz budućnosti (smeh), ali – da li možemo da očekujemo neku novu knjigu u narednom periodu?
Hvala ti na ovom pitanju iz budućnosti (smeh). Možete, već je pišem, a cilj je da je izdam do kraja 2021. godine.
Šta bi poručio onima koji trenutno prolaze kroz problematiku anksioznog poremećaja (i njemu srodnim)?
Da nisu sami. Da se problemi rešavaju rešavanjem, a ne izbegavanjem. Da smo dosta popravili situaciju u našu korist, u smislu destigmatizacije same anksioznosti, pa onda i odlaska kod psihoterapeuta. Promenili smo društvo, koje sada kaže – Više nije (tolika) sramota ići na psihoterapiju.
Šta tebi donosi najveći mir?
Sloboda, koju mi niko nije dao. Uzeo sam je sam i prihvatio posledice koje su išle uz takav dil.
Šta je za tebe dobar vajb?
Autentičnost.