Može li postojati obična priča sa neobičnim sadržajem? Mnogi će reći da je to nemoguće, da je sve u domenu nekih teorija ili mitova. Međutim, ima nešto neobično u običnom.
Nemački princ koji se rodio u Meksiku. Svestrana ličnost koja upada u oči svojim ekscentričnim ponašanjem. Zasigurno vam sve ovo zvuči neverovatno, ali istina je. Princ Hubert von Hohenlohe – Langeburg je svakako jedan od najzanimljivijih učesnika Zimskih olimpijskih igrara u Pjongčangu. Pored toga što je skijaš koji sa velikom ljubavlju predstavlja Meksiko, princ je i pop pevač, a i fotograf. Njemu nije rezultat u prvom planu, već zadovoljstvo. Na najvećem sportskom događaju na svetu debitovao je pre 34 godine u Sarajevu. Sa svojih 59 godina, danas je najstariji učesnik Olimpijskih igara.
Pre četiri godine u Sočiju pažnju je privukao svojim oblačenjem, tačnije njegovo skijaško odelo ličilo je na kostim marijača. U Pjončangu, Hohenlohe je postao drugi najstariji olimpijac ikada. Do sada je tu “titulu” nasio Šveđanin Karl August Kronlund, koji je na prvim Zimskim olipijskim igrama u Šamonou, 1924. godine, imao 58 godina.
Hubertova sportska karijera počela je 1981. godine, debijem na skijaškom svetskom kupu. Iste godine, postao je zaslužan i za osnivanje Meksičkog skijaškog saveza. Na pomenutim igrama u Sarajevu osvojio je 26. mesto u slalomu, što mu je do sada najboji plasman na igrama. Učestvovao je i na naredna tri olimpijska takmičenja, dok je 2006. godine propustio ZOI u Torinu, jer je Olimpijski savez Meksika odlučio da ne šalje samo jednog predstavnika u grad podno Alpa.
Na ostalim skijaškim takmičenjima nije postizao značajne rezultate, ali je svakako bio njihov učesnik, jer je skijaš iz zemlje koja nema značajnu tradiciju u zimskim sportovima. Poslednje takmičenje koje je uspešno završio bio je Svetski Kup 2006. godine, ali i pored toga ovaj nemački princ meksičkog porekla svakako zaslužuje da se o njemu još dugo govori kao najstarijem i najzanimljivijem takmičaru u zimskim sportovima ikada.
I da…neobično u običnom i te kako postoji. Von Hohenlohe je pravi dokaz za to.
Naslovna fotografija: tz.de
