Kada se govori o svetskim pronalascima koji su doprineli razvoju čovečanstva i znatno olakšali život ljudkom rodu, svako bi prvo pomislio na izumitelje poput Tomasa Ediosna, Nikole Tesle ili pak Bendžamina Frenklina. Mali procenat ljudi zna da su neke od najbitnijih izuma pronašle žene, što i nije tako čudno ako uzmemo u obzir činjenicu da ženama tokom 18. veka nije bilo dozvoljeno posedovanje vlasništva nad imovinom, bilo da se radi o realnoj ili intelektualnoj. Uz to, bile su podložne i predrasudama, zbog kojih nisu bile u mogućnosti da stiču tehničko obrazovanje.
Može se reći da te fascinantne dame nisu dobile zasluge koje su zaslužile, budući da njihove pronalaske koristimo svakodnevno.
Predstavljamo vam žene-genijalce koje su osmislile neke od najpopularnijih izuma:
Meri Anderson – Brisači stakla na kolima
Teško je poverovati da je brisače prozora, bez kojih je danas gotovo nezamislivo voziti auto, osmislila žena. Naime, jednog hladnog zimskog dana, davne 1903. godine, gospođa Meri Anderson posetila je Njujork. Sneg je nemislordno padao, te je njen vozač imao ozbiljan problem tokom vožnje, pa je bio primoran da zaustavlja auto, kako bi očistio sneg sa šoferšajbne.
Meri je došla na ideju kako da olakša kretanje vozačima i iste godine osmislila gumene brisače koje je ubrzo patentirala. Zanimljivo je da kada se pojavio ovaj izum, bio je progalašen kao loš, jer su autokompanije smatrale da mogu ometati vozače tokom vožnje, pa tako Meri nije dobila nikakav doprinos za svoj izum. Bilo je potrebno da prođu godine kako bi se brisači uvrstiliu u obaveznu opremu automobila.
Džozefina Kokrejn – Mašina za pranje sudova
Za ovaj patent već je nekako i logično da je osmišljen od strane žene. Džozefina Kokrejn je bila imućna gospođa iz Ilinoisa. Pranje sudova za ovu damu bilo je noćna mora, pa je tako žalila svoje sluge koji su to svakodnevno radili po više puta dnevno. Razmišljala je kako bi bilo sjajno da postoji mašina koja bi efikasno prala sudove, a da ih pritom ne bi lomila. Nakon što joj je muž umro, ostavivši za sobom pozamašne dugove, Džozefina se osmelila da svoju ideju pretvori u patent, pa je tako 1886. godine izumela prvu automatsku mašinu za pranje sudova. Ova, do tada neviđena mašina, sastojala se od bakarnog kazana unutar koga je bilo nekoliko metalnih mreža u koje su se stavljali sudovi. Ipak, mana joj je bila njena glomaznost, zbog čega nije bila prihvaćena odmah.
Međutim, nakon Svetske izložbe u Čikagu, 1893. godine, poznati hoteli i restorani pokazali su veliko ineresovanje za ovaj izum, te su naručili pozamašan broj ovih mašina što joj je donelo popularnost.
Stefani Kvolek- Pancir
Verovali ili ne, ’’zaštitni’’ prsluk, odnosno pancir izumela je poljakinja Stefani Kvolek. Naime, ova dama je sprovodila jedno istraživanje, a kao rezultat dobila je materijal – Kevlar. Ovaj materijal je pet puta švršći od čelika, a znatno lakši od njega. Veoma je otporan na vatru i toplotu, pa se u početku koristio kao zamena za čelik u proizvodnji guma za trkačke automobile. Ipak, najširu primenu ovaj materijal je imao kasnije kada su od njega počeli da se proizvode panciri, ali i odela za vatrogasce i motorcikliste. Izum je zvanični patentiran 1966. godine, i to je samo jedan od preko 40 različitih izuma koje je ova dama osmislila.
Žene Mesopotamije – Pivo
Da su žene izumele pivo ne postoji zvaničan dokaz, ali sudeći po podacima dobijenim tokom raznih istraživanja, reklo bi se da su ipak najomiljenije muško piće proizvodile dame. Pre 7.000 godina u Mesopotamiji se proizvodilo pivo, a to je bila veština kojom su vladale isključivo žene.
U to vreme pivo se smatralo božijim darom (neki ga i danas smatraju), a da nije bilo vrednih mespopotamijskih žena, ne bi uživali u njegovoj penušavosti danas.
Marija Bizli – Čamac za spasavanje
Čamac za spasavanje, bez kog danas nijedan brod ne kreće na putovanje, patent je genijalne Marije Bizli. Jednog dana, davne 1882. godine, ova žena je pogledala u more i pomislila koliko li je samo nevinih života odnelo. Tada je došla na ideju da napravi čamac za spasavanje. Njeni camci za spasavanje su korišćeni i na Titaniku. Ovo je jedan od desetak patenata koje je izumela, a između ostalog, i mašina za pravljenje buradi njen je produkt. Ona joj je naročito donela popularnost i bogatstvo.
Grejs Hoper- Kompjuterski softver
Matematičarka, informatičarka i kontraadmiral, Grejs Hoper, najpre je otkrila prvu grešku, odnosno “bag” na računaru “Mark I”, dok je dobrovoljno boravila u Američkoj ratnoj mornarici. Zanimljivo je da je tom prilikom, našla pravu bubu (engl. bag) koja je uletela u računar. Nakon toga, otklanjanje grešaka iz kompjutera nazvala je “debagovanje”. Uspešno je radila na projektovanju prvih asemblerskih jezika. Izumela je prvi programski jezik “Flow-matic”, gde je kod napisan na engleskom jeziku. Takođe, učestvovala je u stvaranju prvog poslovnog programskog jezika “Cobol” (Common Business Oriented Language) na koji su njene prethodne ideje iz “Flowmatic” jezika snažno uticale.
Meri Van Britan Braun – Bezbednosna kamera
Meri je po profesiji bila medicinska sestra, a na ideju da osmisli bezbednosnu kameru je došla razgovarajući sa mužem o tome kako se ne oseća sigurno u svom domu, zbog naglog porasta kriminala, 60-ih godina. Ubrzo je sa svojim suprugom Albertom razvila prvi kućni bezbednosni sistem. Tadašnji uređaj je bio malo komplikovaniji, sa kamerom koju pokreće motor kako bi se rotirala oko njihovog doma. Kamera je bila povezana sa monitorom koji je imao dugme za paljenje alarma.
Pišite nam u komentarima i o drugim sjajnim ženama izumiteljkama kojih se setite. Čekamo vas!
Naslovna fotografija: huffpost.com
