Mesec nije samo ukras na noćnom nebu koji inspiriše pesnike i vukodlake. On je, zapravo, nevidljivi menadžer koji upravlja životom na Zemlji onakvim kakvim ga poznajemo. Da sutra nestane, naš svet bi se pretvorio u scenario iz filma naučne fantastike (ali onog koji se ne završava dobro).
Totalni mrak, ali bukvalno
Prva i očigledna stvar: noći bi postale jezivo tamne. Bez Mesečeve refleksije sunčeve svetlosti, jedino što bi svetlelo su zvezde i veštačka svetla gradova. Ako se nađete u prirodi, ne biste videli „prst pred okom“.
Dan bi trajao samo 6 do 12 sati
Ovo je jedan od najfascinantnijih detalja. Mesec svojom gravitacijom deluje kao „kočnica“ za rotaciju Zemlje. Zemlja se, trenutno, rotira brzinom koja nam daje dan od 24 sata. Bez Meseca vrtela bi se mnogo brže. Dan bi trajao između 6 i 12 sati. Posledica bi bila godina sa preko 1000 dana! Zamislite samo koliko biste rođendana morali da slavite i koliko bi radna nedelja bila haotična.
Ekstremni vetrovi i oluje
Zbog te brze Zemljine rotacije, atmosfera bi poludela. Dobili bismo vetrove koji konstantno duvaju brzinom od preko 160 km/h. Zaboravite na frizure, zaboravite na lagane šetnje – život bi se sveo na borbu sa konstantnim uraganima.
Okeani bi „utihnuli“
Znate one ogromne talase i plime? E, to je Mesečevo delo. Bez njega, nivo mora bi se menjao minimalno (samo pod uticajem Sunca). Sunce bi i dalje uzrokovalo male promene nivoa vode, ali to ne bi bilo ni blizu onoga što imamo danas. Takođe došlo bi i do ekološke katastrofe, jer mnogi morski ekosistemi zavise od kretanja vode.
Haos sa godišnjim dobima
Zemlja je nagnuta pod uglom od 23,5 stepeni, a Mesec je taj koji je drži stabilnom. Bez Mesečeve gravitacionog „sidra“, Zemlja bi počela da se klati (tzv. wobble). Ugao bi mogao da se promeni toliko drastično da bi polovi završili na ekvatoru, a ekvator na polovima. Posledica – u jednom trenutku bismo imali tropske vreline, a u sledećem ledeno doba. Godišnja doba kakva poznajemo bi prestala da postoje.
Životinje bi potpuno „izgubile kompas“
Životinje koriste mesečinu za navigaciju i lov, tako da bi predatori (poput lavova ili sova) ostali bez svetla potrebnog za uspešan lov. Morske kornjače koriste Mesec da pronađu put do mora nakon izleganja. Bez lunarnog ciklusa, reproduktivni ritmovi mnogih vrsta bi bili trajno poremećeni, što bi dovelo do masovnog izumiranja.
Da li bismo preživeli?
Naučnici veruju da bi čovečanstvo možda i preživelo, ali to više ne bi bila ista planeta. Živeli bismo u svetu ekstremnih vetrova, kratkih dana i nepredvidive klime. Mesec nam je, definitivno, mnogo više od satelita i „svemirskog komšije“ – on je naš faktor stabilnosti.
Zanimljivost za kraj: Mesec se zapravo već sada polako udaljava od nas – oko 3,8 cm godišnje. Bukvalno nas polako napušta. No, ne brinite, imamo još par milijardi godina pre nego što nas stvarno ostavi na cedilu.
Naslovna fotografija: Brett Sayles/pexels
