U subotu, 20. decembra, beogradska modna scena dobila je svoj novi manifest.
U autentičnom ambijentu projekta Radostan Settlement, predstavljena je kolekcija Z’B’N, saradnja brenda Radostan i upcycling dizajnerke i umetnice Vladice Čulić, koja transformiše najstariji balkanski odevni predmet zubun u simbol rodne suverenosti.
Kada se sretnu etnografija i savremeni queer izraz, rezultat retko ostaje u domenu estetskog. U slučaju kolekcije Z’B’N, reč je o dubokom političkom i kulturnom zahvatu.
Vladica Čulić i Radostan predstavili su sedam unikatnih komada nastalih direktnom intervencijom autorke na autentičnim zubunima – haljecima koji decenijama, pa i vekovima, čuvaju kodove statusa i pripadnosti na Balkanu.
Zaštitni znak i logo kolekcije jeste hibridni ornament nastao razradom motiva nalik na ornament „Karakačka“ – jedan od najfascinantnijih ornamenata pirotskog ćilimarstva. Nazvan po Karakačanima, nomadskim pastirima jugoistočnog Balkana, ovaj motiv stilizovane ženske figure sa rukama na kukovima (srodan turskom simbolu Elibelinde) tradicionalno slavi plodnost i Boginju Majku.
Međutim, autori vrše smelu subverziju. Hibridnim preklapanjem forme zubuna i paterna „kuke“, oni transformišu ovaj arhetip: u negativu forme, umetnica ucrtava klitoris, čime se tradicionalni simbol ženske reproduktivne moći prevodi u savremeni narativ seksualnog oslobođenja i rodne suverenosti.
Na samom događaju, u neobičnom ambijentu trpezarije Radostana, posetioci su imali priliku da ovaj hibridni ornament trajno ponesu na koži u okviru specifičnog tattoo pop-up formata, čime je simbolika kolekcije bukvalno postala deo tela publike.
Zubun kao „anti-muzejski“ eksponat
Zubun je, svojom skulpturalnom formom koja naglašava kukove, oduvek bio više od odeće – bio je ikonični simbol identiteta. U ovoj kolekciji, on prestaje da bude nemi muzejski eksponat pod staklom. Postaje „anti-muzejski“ predmet, oslobođen tereta tribalne isključivosti.
Identitet nije stalan; on je u stalnom pregovaranju.
Vladica Čulić
Inspirisana karakačanskim nomadizmom, kolekcija nas podseća da je nasleđe fluidno. Nomadski identitet je suštinski antimaterijalan – ne dokazuje se gomilanjem, već kretanjem i prilagođavanjem.
U svetu fast fashion logike, Z’B’N nastupa kao anti-konzumeristički manifest, fokusiran na upcycling i recikliranje materijala, i umesto produkcije novih identiteta zagovara pregovore i redefinisanje postojećih uloga.
Predstavljanje kolekcije bilo je daleko od klasične modne revije. Bio je to imerzivni multimedijalni performans u kojem je Kйr (Bane Jovančević) tkao zvučni ambijent, spajajući mračni elektronski zvuk sa kompleksnim balkanskim ritmovima.
Vizuelni identitet upotpunio je Aleksandar Lazar, koji je uživo mapirao projekcije, pretvarajući prostor Radostana u polje pregovora između digitalnog i arhaičnog. Sami posetioci, isprobavanjem zubuna, preuzimali su uloge i uključivali se u proces galerijskih pregovora o rodnim ulogama i identitetu.
Pristup Radostana i Vladice Čulić prevazilazi okvire održive mode. To je poziv na otpor – otpor prema uniformnosti sistema koji zahteva brzu zamenu i laku potrošnju. Njihov zubun postaje platno za savremeni izraz, dokaz da tradicija nije nešto što se samo čuva, već nešto što se živi, menja i, najvažnije, ponovo osvaja.
