Praznična euforija, odbrojavanje do ponoći, darovanje jeste ono što je zajedničko svima na svetu kada je doček Nove godine u pitanju, ali tradicija i običaji proslavljanja razlikuju se od naroda do naroda. Sva ta različita verovanja imaju isti cilj: da donesu sreću u novoj godini.
U skladu sa današnjim danom izdvojili smo nekoliko zanimljivih novogodišnjih tradicija i običaja širom sveta:
Tradicija u Danskoj je skakanje sa stolice u ponoć i razbijanje starih tanjira ispred ulaznih vrata. Što više razbijenih tanjira – više prijatelja, a veruje se da buka koju proizvode tera zle duhove.
U Brazilu je običaj da se u ponoć nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja dolazi, a oni koji se nađu pored mora odu na obalu i zamisle želju. Nakon toga preskoče sedam talasa i bace cveće u more. Ako im se cveće vrati želja se neće ispuniti.
U Panami tokom novogodišnjih praznika organizuju se lomače na kojima se spaljuju lutke sa likom poznatih ličnosti koje su obeležile prethodnu godinu. Poenta ovog običaja je da se spaljivanjem lutke teraju zli duhovi i sve ono staro, kako bi se napravilo mesta za novo.
Kada otkuca ponoć, Španci po verovanju treba da pojedu 12 zrna grožđa, po jedno za svaki otkucaj sata u ponoć, jer svako zrno simboliše sreću za po jedan mesec u narednoj godini. U većim gradovima poput Madrida i Barselon,e pobornici ove tradicije se okupljaju na trgu da zajedno jedu grožđe i dodaju jedni drugima flašu domaćeg vina.
Italijani imaju puno novogodišnjih običaja koji se razlikuju od regije do regije. Svaki podrazumeva pripremanje “velike večere” sa obaveznim kolačem od badema u obliku zmije. Veruje se da kao što zmija sa sebe zbacuje svoju kožu, tako i ovaj kolač simbolizuje ostavljanje prošlosti iza sebe. Stari Sicilijanski običaj kaže da će sreća doći onima koji jedu lazanje.
Holanđani se za doček pripremaju pekući krofne, jer veruju da to donosi sreću, dok se Norvežani goste sa pudingom od pirinča u kom je sakriveno jedno zrno badema, a onog ko ga pronađe pratiće sreća cele godine.
U Japanu se pre ponoći porodice okupljaju u hramovima kako bi pili sake i slušali 108 udaraca u gong koji najavljuju dolazak nove godine. Naime, ovaj broj označava ljudske slabosti i grehove koje čovek napravi u godini i veruje se da se na ovaj način pročišćava.
Kineska nova godina ne proslavlja se istog datuma svake godine, a pada između 21. januara i 19. februara. Bučne proslave i parade igraju važnu ulogu. Veruju da proizvodeći buku teraju zle duhove. Sva vrata se ukrašavaju sa nečim crvenim, jer je crvena simbol sreće. Pored poklona razmenjuju i “drvo novca” koje se ukrašava starim novčićima i papirnim cvetovima.
Kod Austrijanaca je obavezna svečana večera sa pečenim prasetom koji je simbol sreće, a za dezert neizbežan puding od nane u obliku deteline sa četiri lista. Rusi svoje želje zapisuju na papir koji potom spale i pepeo sipaju u šampanjac koji ispiju minut posle ponoći.
Kod nas je običaj, zna se, sarma, ruska salata, kiflice-pitice. Ljudi koje volimo, malo muzike, vatrometa. Kao žrtvu doprinosimo neumerene količine hrane i pića.
Gde god jeli, pili i veselili se poželite želju u ponoć, ostavite prošlu godinu iza vas i neka vam nova 2017. godina bude ispunjena dobrim VAJBOM!
