Vilijam Defo: Ima nečeg predivnog u tome da sebe podrediš viziji nekog drugog – najbolje stvari dolaze iz neznanja

Vilijam Defo, svetski poznat glumac, kome će večeras biti uručeno Počasno Srce Sarajeva na 31. Sarajevo Film Festivalu za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, jutros je održao Masterclass, čiji je moderator bio Nil Jang.

Na početku, Dafoe se prisetio svog prvog dolaska na Sarajevo Film Festival, pre tačno 25 godina, kada je prikazan film Stiva Busemija „Animal Factory“. Naglasio je kako, za razliku od Busemija, kolege i dugogodišnjeg prijatelja kog poznaje još iz dana kada je bio vatrogasac, nema ambicije da se oproba u rediteljskom poslu:

„Volim kada imam nekog ko će da mi kaže šta on vidi. Za mene deo uzbuđenja jeste upravo u ostvarivanju nečije vizije, jer kroz to uvek naučiš nešto i to izaziva tvoju percepciju i tvoje stanje. Mislim da najbolje stvari dolaze iz tog neznanja“, pojasnio je Dafoe.

Počeci i put ka glumi

Moderator Nil Jang krenuo je hronološki „prečešljavati“ Defoev život i karijerni put, te je publika tako otkrila mnogo detalja iz perioda njegovog detinjstva i odrastanja, pre stečene slave.

„Lepo je bilo provesti detinjstvo u mom rodnom mestu, ali iste sekunde kada sam postao odrasla osoba, znao sam da želim da odem odatle“, poverio se glumac.

To ga je nagnalo da preseli u Njujork, gde je dugi period glumio u pozorištu, jer, kako kaže:

„U to vreme za mene gluma jeste bila pozorište. Nisam tada razmišljao o filmu. Kada su me prvi put zvali da glumim u filmu, sećam se da sam zvao prijatelja da ga pitam koliko novca treba da tražim za to. Nikada se ne sećam toga koliko sam bio plaćen, sećam se samo iskustva.“

Raznovrsnost uloga i žanrova

Dafoe je glumac kojeg karakteriše raznovrsnost uloga i žanrova, kao i ispitivanje psihičkih i fizičkih granica ljudske prirode. Poznat je i iz nezavisnih arthouse produkcija, ali i iz komercijalnih holivudskih filmova. Ipak, njegove uloge nikada nisu obične. Sarađivao je sa Devidom Linčom, Robertom Egersom, Šonom Bejkerom. Glumio je Isusa Hrista, antihrista, vampira, Zelenog Goblina, ludog naučnika, holandskog slikara. 

Defo je pričao o tome kako sve to utiče na njega i šta mu pomaže kod ulaska u ulogu:

„Kada imaš neku vrstu maske, ona utiče na doživljaj uloge, pokreće nešto u tebi i tvojoj mašti, instinktivno menja način na koji se ponašaš“, rekao je Defo, posebno se osvrćući na ulogu vampira u filmu „Senka vampira“, ali i na likove u filmovima „Spajdermen“, „Divlji u srcu“, „Poslednje Hristovo iskušenje“.

„Uvek tragam za momentima u kojima možeš biti preobražen. To te oslobađa i uči kako da živiš. Ako to radiš iskreno i ogoljeno, onda i publika doživljava isto na određeni način – mislim da to i jeste prava moć filma“, objasnio je Defo, naglašavajući da, iako su mučne – uloge se isplate, jer je mnogo veće ono što dobiješ iz njih.

Sećanja kroz filmove

S obzirom na činjenicu da je snimio više od 150 filmova, neizostavno je bilo postaviti pitanje da li ih je sve gledao i da li im se vraća.

„U neku ruku to je način na koji se ja sećam svog života.“, započe je svoj odgovor, dodavši: “Kada vidim isečak iz nekog mog filma, ne sećam se toliko tog filma koliko se sećam perioda snimanja, toga kako je moj život izgledao tada, koje brige sam imao, gde sam živeo, šta sam radio, i tako dalje. Sve to se stapa u jednu kompletnu sliku. Gledajući delove svojih filmova, ja se sećam svog života.“

Kao ulogu koja je možda najviše uticala na njega i njegovu karijeru, istakao je film „Poslednje Hristovo iskušenje“, podcrtavajući da nema omiljenu ulogu, jer smatra da to zatvara glumca u određene okvire u kojima sve što radi upoređuje sa njom i pokušava u svakoj narednoj da je ponovi.

Umetnost, saradnja i eksperimentisanje

Uprskos tome što ne bira omiljene uloge, kao posebno iskustvo izdvaja igranje Vinsenta van Goga u filmu „Na vratima večnosti“, koje ga je naučilo različitim načinima gledanja na stvari i približilo prirodi, umetnosti, čitanju i slikanju.

Kada govori o saradnji sa rediteljima, izrazio je žaljenje što nije imao priliku da sarađuje sa Stenlijem Kjubrikom, a rad sa Robertom Egersom istakao je kao veoma produktivan, jer „on zna kako da ga uvuče u izazov i svet za koji možda prvobitno i nije smatrao da je za njega. Otkrio je i da je sledeći film na kome radi upravo sa njim.

Pored filmova, u razgovoru sa glumcem na kraju se osvrnulo i na neobične, ali poznate photoshootinge:

„Koristiš sebe kao materijal, ali nemaš karakter, nema ničeg što treba da postigneš. To ti daje priliku da eksperimentišeš sa svojim telom i različitim pozama“, obrazložio je, dodavši da mu je zanimljivo da se poigrava tim elementima.

„Cenim to što je filmska umetnost zajednički napor“, rekao je Vilijam Defo, a kroz ove reči najbolje se mogu objasniti njegove uspešne saradnje sa mnogobrojnim umetnicima, koji se naizgled potpuno razlikuju međusobno.

„Tvoj karijerni put je izraz tebe“, sumirao je potom Neil Young.

Defou će večeras, u Ljetnom kinu Coca-Cola, biti uručeno Počasno Srce Sarajeva, nakon čega će uslediti projekcija filma „Rođendan“ reditelja Miguela Anhela Himeneza.