Treće izdanje Bijenala fantastike, koje je obeležilo početak jesenje sezone u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu, posle izuzetnog uspeha i gotovo 8.000 posetilaca, seli se u Modernu galeriju Valjevo, gde će biti otvoreno za publiku sve do kraja januara 2026. godine.
Svečano otvaranje zakazano je za subotu, 6. decembar u 12 časova, a program uključuje i uručenje nagrada dobitnicima konkursa za likovnu kritiku. Podsetimo se da ovogodišnju izložbu čini 33 dela od 27 odabranih umetnika, kao i radovi dva gostujuća autora – češkog slikara Lukaša Kandla i makedonskog umetnika Siniše Kašavelskog.
Tokom trajanja Bijenala fantastike u Beogradu uradili smo paralelni intervju sa umetnicom Juliom Dašić, čiji je rad „Nausika” privukao veliku pažnju publike i medija, i sa Slavkom Krunićem, čija je slika „Kočoperka” takođe bila među najzapaženijima.
Ekskluzivno za Vajb magazin, umetnici dele svoje utiske o Trećem Bijenalu fantastike i otkrivaju svoje favorite.
Poseta Bijenalu budi osećaj kao da ste ušli u nešto sakralno. Izložba ima magijsko dejstvo i nudi mogućnost preobražaja.
Slavko Krunić
Da li ste prvi put na Bijenalu fantastike i kako ste saznali za konkurs?
JULIA:
Prvi put sam na Bijenalu fantastike, iako sam za ovu manifestaciju saznala preko kolega. Pratim sajt Bijenala već nekoliko godina preko društvenih mreža. S obzirom da živim u Francuskoj, ovo je prvi put da sam imala priliku da doživim ovu priču.
SLAVKO:
Na sva tri bijenala učestvovao sam po pozivu, van zvaničnog, takmičarskog dela izložbe. Organizator je od ranije kolekcionar mojih slika. Zahvalan sam mu što me je i ovog puta svrstao među protagoniste svog velikog sna, Bijenala fantastike.
U ovim ludim vremenima je melem je videti da se ljudi interesuju za umetnost.
Julia Dašić
Šta vas je najviše iznenadilo ili oduševilo?
JULIA:
Ne bih znala odakle da počnem. 😉 Oduševio me je visoki nivo organizacije ove kulturne manifestacije. A iznenađena sam, ujedno i oduševljena, odzivom publike! U ovim ludim vremenima melem je videti da se ljudi interesuju za umetnost.
SLAVKO:
Na prvom mestu odabir slika, a onda i prisustvo umetnika koji se ne bave isključivo ovom vrstom slikarstva. Zanimljivo mi je što ih je ovakav tematski okvir privukao i do te mere zaveo da su napravili iskorak ka nečemu za njih netipičnom. Ovaj pomak se, na opšte zadovoljstvo, isplatio.
„Svaka kulturno-umetnička manifestacija je prilika da se vide najlepši aspekti ljudske kreativnosti.”
– Julia Dašić
Da li ste imali priliku da direktno razgovarate sa publikom tokom trajanja Bijenala?
JULIA:
Bila sam prisutna samo na otvaranju. Tada sam upoznala dosta kolega i razgovarala sa publikom. Bilo je zaista puno ljudi, a kasnije sam dobila i dosta poruka preko društvenih mreža.
SLAVKO:
Bio sam odsutan za vreme trajanja Bijenala, ali su mi mnogi posetioci poslali utiske i fotografije sa izložbe. Program Bijenala bio je prilično bogat i pruža mogućnost publici da se bolje upozna sa učesnicima.
Pokazati svoje slike je kao pružiti ruku drugima. Kao podsticaj za dijalog i upoznavanje!
Julija Dašić
Kakve su bile njihove reakcije i pitanja?
JULIA:
Ljudi žele da razumeju značenje simbola na slikama – kako do njih dolazim, gde crpim inspiraciju, koliko mi vremena treba da nešto uradim. 🙂 Ti razgovori su dobra prilika da se stvore nova poznanstva, a ponekad se iz toga rode i velika prijateljstva. To je jedan od razloga zbog kojih volim da izlažem: pokazati svoje slike je kao pružiti ruku drugima, kao podsticaj za dijalog i upoznavanje.
SLAVKO:
Publika deli utisak da poseta Bijenalu budi osećaj kao da ste ušli u nešto sakralno. Čini se da izložba ima magijsko dejstvo i utiče na to da se osećate bolje. Nudi mogućnost preobražaja.
Slavko Krunić, „Kočoperka”
120x90cm, akril na platnu
Ideja Bijenala je neophodna – daje vremena stvaraocima da sazru, a publici stvara iščekivanje naredne velike izložbe.
Julia Dašić
Kako ste doživeli organizaciju i koncept Bijenala kao manifestacije?
JULIA:
Organizacija Bijenala fantastike bila je dostojna velikih internacionalnih kulturnih dešavanja. Svaka čast još jednom celoj ekipi! Volim ideju tematskih izložbi, stoga me koncept Bijenala fantastike oduševljava. Pogotovo što fantastika podrazumeva mnoge domene umetničkog izražavanja. A ideja bijenala generalno je neophodna – daje vremena stvaraocima da sazru sa novim idejama, a kod publike se stvara iščekivanje naredne velike izložbe.
SLAVKO:
Doživljavam ga kao veliku želju organizatora da pokaže neverovatnu privrženost umetnosti, i kao iskrenu težnju da se ta blagonaklonost probudi kod drugih.
Slika „Nausika” nosi u sebi čovečanstvo u celini. Njeno delo mi se čini monumentalnijim od ostalih.
Slavko Krunić
Postoji li neki rad drugog umetnika koji je na vas ostavio poseban utisak?
JULIA:
Zaista su mi svi značili i to ne kažem olako. Doživela sam svako delo kao deo jedne umetničke „porodice“ i bila sam presrećna što sam, makar za vreme ove izložbe, deo te porodice. Imam poseban afinitet prema radovima Snežane Petrović i Katarine Zarić, ali i Slavka Krunića…
SLAVKO:
Slika „Nausika”, čiji je autor moja koleginica Julia Dašić. Njeno slikarstvo nosi u sebi čovečanstvo u celini. Njen rad mi deluje monumentalnije od ostalih.
Julija Dašić, „Nausika”
akril, 80x60cm
Da li ste otkrili nekoga novog?
JULIA:
Otkrila sam kolege koji već dugo i uspešno stvaraju, ali koje zbog geografske udaljenosti nisam poznavala. Na primer, Ljubicu Kržić Walter, Dušana Savkovića, Budimira Dimitrijevića…
SLAVKO:
Svako od tri Bijenala donelo je nove učesnike. Treće Bijenale mi je otkrilo slikarstvo Dušana Savkovića, sa neobičnom, možda apsurdnom interpretacijom stvarnosti. Ono što je izmišljeno deluje nesporno, a ono istinito – malo verovatno.
U slikarstvo fantastike lako se uranja, jer je ono blisko snoviđenju. Važno je da nam san bude ta tačka susreta.”
Slavko Krunić
Koliko je značajno imati događaj poput Bijenala fantastike na umetničkoj sceni u regionu?
JULIA:
Značajno je u svakom momentu i svuda, pa i kod nas. Svaka kulturno-umetnička manifestacija je prilika da se vide najlepši aspekti ljudske kreativnosti. Kada se podržava i pospešuje kreativnost, sve ide na bolje.
SLAVKO:
Ovu izložbu čini posebnom to što je podjednako važna i za posetioce i za autore. U slikarstvo fantastike lako se uranja, jer je ono blisko snoviđenju. Važno je, i dobro, da nam san bude ta tačka susreta.
Na čemu trenutno radite i da li je u planu neka samostalna izložba?
JULIA:
Trenutno se spremam za jednu street art manifestaciju na koju sam pozvana. U pitanju je zidna slika dimenzija 6m×2,30m. U Beogradu sam završila zidno slikarstvo na FPU, ali nikada ovako veliku sliku nisam radila napolju. Pored toga imam nekoliko manjih izložbi i u planu jednu ilustrovanu knjigu.
SLAVKO:
Trenutno se najviše radujem objavljivanju novih knjiga u koje sam uključen kao ilustrator. Jedna sadrži deset izuzetnih priča Sanje Domazet, koja je junake mojih slika smestila u kovitlac hedonizma, a druga urnebesne basne italijanskog filozofa Uga Kornije, koje je sjajno prevela Mirjana Ognjanović. Za knjigu basni uradio sam naslovnu stranu.
Priželjkujem i objavljivanje knjige razgovora sa Milošem Jevtićem, jednim od naših najznačajnijih novinara i publicista. .
U decembru treba da se dogodi otvaranje izložbe u leskovačkom Kulturnom centru, sa mojim dragim prijateljima i kolegama Mihailom Đokovićem Tikalom i Tijanom Đoković.
Dragan Ilić Di Vogo, „Priznajem, sve priznajem”
Ulje na platnu, 120x70cm
Da li ste uradili kviz „Otkrij koja si slika na 3. Bijenalu fantastike”? Koje delo ste dobili?
JULIA:
Jesam, bilo je baš zabavno! Ja sam slika Dragana Ilića di Voga – „Priznajem, sve priznajem”.
SLAVKO:
Delo kolege Đorđa Savića.
Klik za biografije ⬇️
JULIA DAŠIĆ (1973)
Odrasla između Beograda i Grčke, danas živi i radi u Parizu. Studirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu i na ENSAD-u u Parizu. Razvija poetski, mračni i fantastični stil, inspirisan nadrealizmom.
Godine 2008. izlaže ciklus „Odaliske” u Srpskom kulturnom centru u Parizu, a kanal Arte posvećuje toj izložbi deo dokumentarnog filma „Skriveno lice zadnjice”.
Usledile su brojne izložbe u Francuskoj i Srbiji. Godine 2018, na poziv FICEP-a, učestvuje sa serijom kratkih animiranih filmova na Nuit blanche manifestaciji u Parizu, a 2021. realizovala je animacije na temu „Karneval životinja” Kamija Sen-Sansa.
Dobitnica je druge nagrade na Bijenalu slikarstva Milena Pavlović Barili (2023) i deo je baze Ars Femina Identitas. Radi i kao ilustratorka i animatorka..
Na Trećem Bijenalu fantastike izlaže rad „Nausika”.
SLAVKO KRUNIĆ (1974)
Slavko Krunić je diplomirao 1998. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Radomira Reljića. Magistrirao je 2002. godine. Član je ULUS-a, a od 2011. i ULUPUDS-a. Izlagao je na 42 samostalne i preko 200 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Od 2010. do 2015. godine radio je kao ilustrator Politikinog Zabavnika, a ilustrovao je veliki broj knjiga. Sa francuskom književnicom Elodi Pinel objavio je knjigu „Satirikone”, zatim sa književnicom Mirjanom Ognjanović upričao je tri knjige – „Uprava neukaljanih časti” (Akademska knjiga), „Nesanica za dvoje” (Booka) i „Mauzolej” (Altanova), dok su četvrtu knjigu „Lažne bajke” (Booka) realizovali zajedno sa piscem Davidom Albaharijem. Ilustrovao je i knjigu Đorđa Balaševića „Knjiga koje nema”.
Svoju monografiju „Mauzolej nesavršenstva” (Unicorn), sa tekstom Bila Gulda, američkog muzičara i producenta, objavio je u Londonu. U širokom spektru Krunićevog rada izdvaja se i ilustrovanje kataloga, plakata i bilborda opere „Verter” Narodnog pozorišta u Beogradu, kao i plakat i bilbord za operu „Seviljski berberin”.
Njegovi radovi mogu se naći na omotima muzičkih izdanja domaćih i stranih izvođača, među kojima su: Edin Karamazov, The Toasters, Rotterdam Ska Jazz Foundation, Deepsteady i Dr. Deadlock and Conga Line. Slike mu se nalaze i na ekskluzivnoj ambalaži kozmetike Vleshel Barcelona.
Izlagao je četrdeset dva puta samostalno i preko dvesta puta kolektivno. Za svoj rad dobio je brojna priznanja. Živi i radi u Beogradu i Novom Sadu.
