Umetnica Marina Abramovič i Uwe Laysiepen (Ulay) ludo su se zaljubili jedno u drugo, sada već davne 1976. godine, prilikom rada na zajedničkom projektu. Bila je to, kako su mnogi govorili, ljubav puna energije, misterije i strasti.
Dvanaest godina kasnije, nakon zajedničkog života i bezbroj podeljenih trenutaka, par je rešio da se raziđe. Kako to biva sa umetnicima, izbegli su klasičan raskid, te je njihova ljubav okončana na jedan veoma poseban način. Zajedno su otputovali u Kinu kako bi baš tamo završili svoju priču. Dogovorili su se da odu do čuvenog velikog Kineskog zida, ali da krenu ponaosob iz dva različita pravca, kako bi se susreli na sredini i rekli svoje poslednje zbogom. Svako od njih prešao je 2.500 kilometara kako bi stigao do mesta rastanka.
Ovo putovanje čak su i zabeležili, te napravili umetnički projekat koji su nazvali The Great Wall: Lovers at the Brink, a onda su se razdvojili i od tada se nisu videli narednih 20 godina.
Njihov ponovni susret odigrao se 2010. godine, potpuno spontano, na jednom od Marininih živih perforamansa u čuvenom njujorškom muzeju MOMA. Ulaya je isplanirao svoj dolazak bez njenog znanja. Koncept performansa sastojao se iz jednominutnog deljenja sadašnjeg trenutka – ona je sedela za jednim stolom, a preko puta nje smenjivali su se posetioci, i svako je sa njom podelio minut potpune tišine.
Poprilično staložena, nije preterano pokazivala bilo kakvu emociju, do jednog trenutka. Za stolicom preko puta nje, potpuno neočekivano pojavio se Ulay, a onda je usledio najemotivniji minut koji je Njujork toga dana (a i duže) video. Susret koji je bez jedne jedine reči prikazao najveću moguću snagu ljubavi.
Da ne bismo više dužili, pogledajte video.
Naslovna fotografija: © 2010 Scott Rudd
Ljubav se nikada ne gasi, samo se ponekad zagasi, ali bukne, kao vecni planem