Koliko puta smo čuli da sreću čine male stvari? Upravo, baš takve, nas i obraduju. Vrate nam osmeh na lice i nadu da značimo nekom, da nas neko voli. Ideja jednog čoveka usrećila je veliki broj dece u siromašnim delovima Afrike i nedugo zatim postala tamošnja svakodnevica. Danas je ovaj proizvod dostupan u čitavom svetu.
Kenton Li, član jedne neprofitne humanitarne organizacije, 2007. godine, našao se na dobrotvornom radu u prestonici Kenije – Najrobiju. Gledajući živote tih porodica, koje ne vide izlaz iz siromaštva i samim tim sopstvenoj deci ne mogu da priušte najosnovnije stvari, odlučio se da učini veliki korak i učini ih bar malo srećnijim. Svakako da cipele ili bilo koji odevni predmet ne predstavlja ništa novo, ipak Li je napravio “revolucionarni” pomak što se tiče obuće u želji da afrička, pre svih siromašna deca, osete toplinu na svojim nogama. Da lakše provedu detinjstvo, najveseliji i najrasterećeniji deo života.
Sandale koje rastu, za kratko vreme imalo je svako, do tada, bosonogo dete. Materijal od koga su napravljenje dao im je mogućnost da “rastu” uporedo sa decom, najviše pet godina. Ovim gestom, Kenton Li, izmamio je na desetine hiljada dečijih osmeha. Učinio je naš svet boljim dokazavši da, koliko god surovosti i pohlepe postoji, ima dobrih i plemenitih ljudi.
U jednom intervjuu je rekao veoma zanimljivu i poučnu rečenicu:
– Dizajniranje je interesantan proces, iako ja nisam dizajner. Ništa nisam znao o cipelama, samo sam bio običan dečko koji je imao ideju.
Pri spuštanju noge na mesečevo tlo, Nil Armstrong je rekao – “Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo.” I za Kenta je ovo bio mali korak, ali koji je učino da siromašna deca konačno naprave onaj pravi, noseći sandale koje rastu.
Naslovna fotografija: theshoethatgrows.org
