UPOZORENJE: TEKST SADRŽI SPOJLERE
Serijal koji je obeležio karijeru Mile Jovović se završava poslednjim šestim nastavkom pod nazivom „Konačno poglavlje“. Filmovi zasnovani na Kapkomovim video igrama su doživeli veliki komercijalni uspeh, ali ipak ostaje utisak da kvalitetom nisu opravdali očekivanja obožavatelja.
Sve je počelo 1993. godine kada je Šinđi Mikami (Shinji Mikami), tada još uvek mladi programer u Kapkomu, počeo rad na horor avanturi pod radnim nazivom „Pritajeno zlo“ (Resident evil). Prepoznavši potencijal ove ideje radu na projektu se ubrzo priključio i Tokuro Fuđivara (Tokuro Fujiwara), čija je igra „Slatki dom“ (Sweet home) služila kao osnova za „Pritajeno zlo“. Razvoj je trajao tri godine i igra je dobila novi naziv za japansko tržište (Biohazard), ali je ipak pred sam izlazak 22. marta 1996. odlučeno da za englesko govorno područje ostane originalni i mnogo upečatljiviji prvobitni naziv „Resident evil“.
Radnja prati grupu tima specijalnih agenata S.T.A.R.S. koja dobija zadatak da istraži neobična ubistva u okolini grada Rakuna samo da bi otkrila da se u stvari radi o zaveri zlokobne korporacije Kišobran (Umbrella corporation) koja je namerno oslobodila T-virus sa ciljem da od ljudi stvori zombije, koji bi vremenom preplavili ceo svet i doveli ga na ivicu propasti.
Mikamijeva ideja da se prvi deo odvija u napuštenoj vili, gde su tajni agenti pobegli nakon što su ih napali mutirani dobermani, bila je prihvaćena od strane čelnika Kapkoma. Šinđi Mikami je u nekoliko intervjua priznao da mu nije bilo lako jer sam nije preveliki fan horor žanra tvrdeći da mu je to strašno. Ipak Fuđivara ga je podstakao da istraje, a rezultat svega toga je naslov koji u istoriji video igara ima status kultnog jer je začetnik survival horror žanra i igra koja je PlayStation pretvorila u dominantnu platformu na tržištu konzola.
U januaru 1997. godine nemačka filmska produkcijska kuća Constantin Film je kupila prava za franšizu „Pritajeno zlo“. Prvobitni režiser i scenarista je trebalo da bude Džordž Romero (George A. Romero), međutim njegov scenario je odbijen od strane ljudi iz Sony-ja i Kapkoma. Za scenaristu je odabran Alan Mekelroj (Alan B. McElroy), publici od ranije poznat po četvrtom nastavku Noći veštica (Halloween 4: The Return of Michael Myers), dok je za režisera odabran Pol Anderson (Paul W.S. Anderson), koji će do kraja serijala biti uključen u svaki nastavak ili kao režiser ili kao scenarista.
S obzirom da je u to vreme snimanje blokbastera bio višegodišnji proces tek 2001. godine Columbia TriStar je stupila u finalnu fazu pregovora za dobijanje prava za distribuciju filma u Severnoj Americi i obezbedila budžet za snimanje koji je iznosio tada vrtoglavih 33 miliona dolara. Andersonova ideja je bila da film nema previše veza sa serijalom video igara, što se nimalo nije svidelo dugogodišnjim fanovima ove franšize, pa se tako protagonista Alis uopšte ne pojavljuje u video igrama.
Mila Jovović, najpoznatija po ulogama Lili Hargrejv (Lilli Hargrave) u filmu „Povratak Plave Lagune“ i Lilu (Leeloo) u „Petom elementu“, odabrana je da tumači lik Alis čime je postala zaštitni znak ovog serijala. Film je obilovao specijalnim efektima i upravo je na zombije stavljen poseban akcenat, jer je Anderson od statista tražio da sami improvizuju kretanje da bi na ekranu to bilo što uverljivije. Sam Šinđi Mikami pažljivo je pratio snimanje filma i bio je zadovoljan konačnim proizvodom koji je širom sveta zaradio čak 102,984,862 dolara. Kritičari su na nož dočekali ovo ostvarenje, ali kada film doživi toliki komercijalni uspeh sve drugo je manje važno.
Od drugog dela (Resident evil: Apocalypse, 2004. godina) stvari su krenule nizbrdo. Tu se ne misli na zaradu filma, jer je ona i dalje bila zavidna, ali je fama naprosto splasnula. Anderson se držao svog plana da svaki deo traje malo više od sat i po vremena, da na početku publika zna da se radi o „Pritajenom zlu“ čim vidi Screen Gems, Constanin Film i sve ostale studije koji se nisu menjali kroz svih 6 nastavaka filma, da maltene na početku svakog dela podseća publiku šta se desilo u prethodnom jer je razlika u delovima bila preduga (prvi 2002., drugi 2004., treći 2007., četvrti 2010., peti 2012.), i da ima upečatljive sporedne junake koji su obavezno morali da budu ugriženi od strane zombija i mrtvi na kraju filma da bi ih na zahtev fanova smotano vratio u serijal (najflagrantniji je primer lika Rejn (Rain) koju tumači Mišel Rodrigez (Michelle Rodriguez)). Milu je zadržao za kao glavnu glumicu, ne zato što ju je oženio 2009. godine, nego zato što je znao da jedino ona može da održi serijal u životu.
Velika je šteta što je ovaj serijal opravdao čuvenu frazu da su „filmovi rađeni na osnovu video igara osuđeni na propast“ jer „Pritajeno zlo“ stvarno ima potencijala i sa jednim kvalitetnim rimejkom bi bio pun pogodak. Skoro pet godina od poslednjeg nastavka došlo je vreme za finale i konačni obračun Alis i zloglasne korporacije Umbrella. Inače, film uopšte ne počinje tamo gde se zavšava prethodni deo i te velike bitke Vašingtona nažalost nema u „Konačnom poglavlju“, ali to je samo početak razočaranja koje vas očekuje u ovom filmu pogotovo ako ste veliki fan serijala video igara.
