U petak, 12. decembra, otvorena je izložba „Semantičke senke“ umetnika Saše Pančića u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.
Izložba donosi pregled Pančićevog likovnog stvaralaštva tokom poslednje dve decenije, uključujući i najnoviju produkciju koja obuhvata objekte, skulpture, crteže i video-radove. Autori izložbe su dr Rajka Bošković i Miroslav Karić.
Povodom otvaranja izložbe, umetnik Saša Pančić osvrnuo se na koncept senke i njeno značenje u njegovom radu:
„Unutar samih radova, ali i kroz naslov izložbe, isticanjem pojma senke ukazuje se pre svega na paradoksalnu prirodu svetlosti, te njenu skrivenu ulogu poveznice između dematerijalnog i materijalnog sveta. S tim u vezi, Maljevič kaže: da on ne zna šta je sadržaj crnog kvadrata, naziva ga nekim oblikom latentne energije i, praveći inverziju predmetnog sveta, naglašava pravac vizuelne objave – slično obrnutoj perspektivi vizantijske ikone ili principu pozitiva iz negativa u egipatskim reljefima.“
Govoreći dalje o ličnom umetničkom iskustvu i razvoju sopstvene poetike, Saša Pančić je dodao:
„Bliskost sa navedenim postupcima, pa i samim njihovim iščitavanjem, u meni je stvarala sigurnost prema sopstvenoj poetici. Dakle, bilo mi je jasno da senka ne nastaje od predmeta, već sasvim suprotno – njome se dinamički ocrtava izvorna sredina predmetnog sveta. Iako izgleda apsurdno, ona ima ravnopravnu vrednost sa čeličnom pločom. Čak ima blagi primat, prikladan našim čulima, kako bi se latentni prostorni događaj održao u vidnom polju.“
Govoreći o koncepciji izložbe i njenom retrospektivnom karakteru, autorka dr Rajka Bošković istakla je:
„Ova izložba je svojevrsna skica za retrospektivu, imajući u vidu bogat i celovit umetnički opus Saše Pančića. Taj opus je pre svega slikarski, jer je to umetnikovo osnovno opredeljenje, ali i skulptorski, budući da se Pančić poslednjih decenija bavi fenomenom skulpture na veoma ozbiljan i studiozan način.“
O specifičnostima postavke i izboru radova, dr Rajka Bošković je dodala:
„Upravo zbog toga sam odabrala radove i odredila koncepciju izložbe tako da naglasak bude na njegovim vajarskim ostvarenjima – ne samo na skulpturi u klasičnom smislu, već i na reljefima i objektima, koji su u njegovom slučaju između slike i skulpture. Stoje na zidu i imaju dejstvenost slike, ali istovremeno ulaze u prostor i dobijaju svojstva i karakteristike reljefa, odnosno skulptorskog dela. Specifičnost ove postavke su i nesvakidašnji kružni postamenti od metalnog okvira posutog šljunkom, sa idejom da se sugeriše monumentalnost njegovih dela, o čemu svedoče i njegove skulpture postavljene u javnom prostoru.“
Autor izložbe Miroslav Karić dodao je:
„Postavkom su obuhvaćeni i video-dokumentacija o umetnikovim radovima realizovanim za javne prostore kod nas i u inostranstvu, kao i dva video-rada – „Metareljef“ i „Crna svetlost“. Video-radovi predstavljaju istovremeno autorov iskorak u novi medij i nastavak istraživanja poetike karakteristične za njegove primarne vizuelne izraze – skulpturu, objekat i crtež. Kroz pokretne slike i namenski rađen prateći zvuk, video-radovi donose umetnikova dalja ispitivanja suptilnih likovnih i značenjskih odnosa oblika, materijala i ahromatske palete, otvarajući još jedno polje refleksije o samoj prirodi percepcije i kontemplativnoj aktivaciji doživljaja umetničkog dela.“
O UMETNIKU
Saša Pančić (1965, Mostar) diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1989. godine, a pet godina kasnije i magistrirao na istom fakultetu. Status samostalnog umetnika stekao je 1988. godine i član je ULUS-a od 1992. godine. Izlagao je na više od dvadeset samostalnih izložbi, kao i na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu: u Grčkoj, Poljskoj, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Kini, Japanu, Francuskoj, Rusiji, Finskoj, Nemačkoj.
Pančićeva dela nalaze se u javnim i privatnim kolekcijama, među kojima su: Narodni muzej Kraljevo, Narodni muzej Aranđelovac, Narodni muzej Kragujevac, Muzej Terra Kikinda, Muzej Zepter, Muzej Macura, Kolekcija Telenor, Kolekcija Wiener, Kolekcija Luciano Benetton, Kolekcija Galerije savremene likovne umetnosti Niš, Kolekcija Kulturnog centra Pančevo i Kolekcija Galerije Thalberg u Cirihu. Autor je i nekoliko skulptura u javnom prostoru: Muzej Terra, Kikinda; Park skulptura Centra za likovno obrazovanje „Šumatovačka“, Beograd; hol Beogradskog dramskog pozorišta; javni prostor grada Sofije; Park skulptura Kakslauttanen, Laponija.
Pančićevi video-radovi prikazani su na festivalima SEEfest – East European Film Festival, Los Anđeles, i Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma.
Izložba će biti otvorena do 23. februara 2026. godine.
