Nova etapa je stigla a sa njom i čuvena rečenica „Nova godina, novi JA”. Opšte je poznato da ova rečenica datira jos iz davne 1492. godine kada ju je izgovorio Kristofer Kolumbo dok se spremao da krene na svoj put ka Americi. Šalim se, naravno, spremao se da krene na put prema Indiji.
Rečenica se koristi u skladu sa značajnim promenama koje će dogoditi u životu persone koja će sa egzekucijom istih početi od, jelte, nove godine. Uglavnom su to odluke poput smanjivanja ili totalne eliminacije nečeg iz života poput: „Smanjiću alkohol”, „Smrsaću”, „Prestaću da pušim”, „Prestaću da gledam parove” (ne znam da li je iko doneo tu odluku ali definitivno treba). U suštini, nije ni bitno da li je nova godina, prvi u mesecu, ponedeljak, ili koji god dan je obeležen kao dan kad se počinje sa primenom ovih „kardinalnih” promena i tu nastaje problem. Nikad nije odmah nego je uvek neki dan nedaleko od danas i onda se podsvesno stvori iluzija obaveze koja nas čeka negde tamo uskoro i pritisak koji se lagano krčka poput neke čorbe (koju nikad nismo i nikad necemo voleti, koliko god nam majka govorila da je zdrava), koja kada dodje dan D, jednostavno prekipi. Metafora mi možda jeste glupa, ali je tačna.
Poenta priče: jednostavno uradi to što želis da uradiš. Ili možda ne želis dovoljno jako? Nije ni bitno, jer ne moraš da daješ sebi rokove i krećeš od ponedeljka, nove godine, prvog u mesecu. Kada odlučiš i shvatiš da želis nešto da uradiš neće ti biti bitno koji je dan, tako da, opusti se. A u međuvremenu, sipaj sebi piće, uzmi malo masne prasetine (sigurno je ostalo od božićnog ručka), posle zapali pljugu i uživaj u praznicima.
