Izložba „NEOBIČNA KOLEKCIJA: Izbor dela iz kolekcije Ljudmile Stratimirović“ otvorena je u utorak, 23. decembra, u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu. Kustoskinja izložbe je Senka Latinović.
Ljudmila Stratimirović svojoj kolekciji pristupa otvorenog uma, oslanjajući se na sopstveni unutrašnji impuls.
Naivna umetnost ili art brut za mene je najiskrenija umetnička ekspresija, nezadrživa potreba da se kreativno izraziš bez dvoumljenja i nesigurnosti u sopstveni talenat.
Ljudmila Stratimirović
„Oduvek me veoma zanimala naivna umetnost. Volim da nabavim, ukoliko sam u mogućnosti, radove naivnih umetnika i zanatlija. Donosila sam zanimljive predmete iz Afrike, Argentine, Rusije i kolekcija je počela spontano da se formira. Tokom devedesetih sam radove jednog umetnika kupovala na ulici. Zanimaju me knjige o projektima podrške naivnim umetnicima. Naivna umetnost ili art brut za mene je najiskrenija umetnička ekspresija, nezadrživa potreba da se kreativno izraziš bez dvoumljenja i nesigurnosti u svoj talenat“, navela je Ljudmila Stratimirović povodom ove izložbe.
Kustoskinja Senka Latinović na otvaranju je istakla da su pred publikom izložena dela kupljena od uličnih prodavaca, pronađena na buvljacima širom sveta, dobijena na poklon od prijatelja, kao i radovi nastali u okviru Specijalne bolnice Okružnog zatvora u Beogradu.
Dela su nastala u rasponu od sedamdesetih godina do današnjeg vremena, a autori su mahom anonimni i o njima nema mnogo biografskih podataka, što daje dodatnu dimenziju čitanju i interpretaciji samog sadržaja.
Da li je moguće da muzej otvori svoj prostor i za umetnost koju možda sam ne bi smestio u svoju kolekciju, da čuje druge glasove i vizije i da zaviri u tuđe univerzume i razumevanja sveta?
Senka Latinović
Govoreći o konceptu izložbe, Senka Latinović dodala je da su „strah od anonimnosti autora i amaterizma možda i dva najveća muzejska straha“, odnosno „kategorije koje prete da destabilizuju samu instituciju i oduzmu joj auru neprikosnovenog arbitra, koji teži da na osnovu objektivnosti i jasnih kriterijuma da konačan sud šta umetnost jeste, a šta nije“.
„Pitanje koje provociram ovom izložbom jeste: da li je moguće da muzej otvori svoj prostor čak i za umetnost koju sam možda ne bi smestio u svoju kolekciju? Da li je moguće čuti i druge glasove, vizije, zaviriti u tuđe univerzume i razumevanja sveta, koja povremeno mogu i da se kose i sudaraju sa našim? Da li muzeji suštinski, a ne samo deklarativno, mogu da izađu iz pozicije vršenja simboličkog nasilja, kako je to definisao francuski sociolog Pjer Burdije, odnosno implicitnog podržavanja kulturološke nejednakosti“, istakla je kustoskinja.
„Želim da verujem da je to moguće. Da naš muzej i mi kao kustosi, koji smo možda arbitri, ali i medijatori između dela i publike, između institucije i svega onoga što se nalazi izvan nje, imamo potencijal kako za samokritiku, tako i za podršku drugačijim perspektivama, umetničkim i kolekcionarskim. Verujem da u tom pogledu možemo biti i avangardni u institucionalnom kontekstu i nadam se da svojim primerom već pokazujemo otvorenost za eksperiment i propitivanje okoštalih narativa, što je, po mom mišljenju, jedan od glavnih zadataka današnjih muzeja“, zaključila je Senka Latinović.
Budućnost muzeja vidim u otklonu od tradicionalnog i konzervativnog modela, u većoj otvorenosti ka razgovoru, zajednici i temama koje preispituju samu ulogu muzeja danas.
Ivana Bašičević Antić
Direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, dr Ivana Bašičević Antić, u svom govoru je naglasila:
„Mislim da je budućnost u velikom otklonu od tradicionalnog i pomalo konzervativnog viđenja uloge muzeja; u otklonu od predmeta koji su nekad bili veoma vredni, ali su postali kočnica u definisanju nove muzejske uloge. Muzeji bi trebalo da budu više okrenuti razgovorima i formiranju veza sa zajednicom, koja podrazumeva i publiku i stručnjake, ali i teme poput ove večeras. Šta je ono što ne vidimo, odnosno šta je definisalo muzej kao potencijalno groblje i kraj umetničkog dela“.
Više informacija o izložbi dostupno je na sajtu Muzeja naivne i marginalne umetnosti (www.mnmu.rs), kao i na Instagram profilu Salona OBM (@salonobm).
Izložba je otvorena do 31. januara 2026. godine.
