Generaciji Y, u engleskoj literaturi poznatijoj kao Why Generation, E Generation ili I Generation, odnosno narodski rečeno, kao Milenijalsi – pripadaju svi oni rođeni između 1980. i 1995. godine. Ima ih 78 miliona u svetu i 24 sata su ulogovani u nova tehnološka čuda pomoću kojih žive svoje onlajn živote. U Srbiji ih ima skoro dva miliona, a od toga više od polovine živi kod roditelja, nisu u braku i nisu finansijski nezavisni. Ko su dakle Milenijalsi?
Oni imaju stotine prijatelja koji čine njihovu svakodnevicu, a koje ne viđaju uopšte. Često okarakterisani kao neotesani i nepristojni, ipak su voljni da nešto nauče i doprinesu društvu. Žele da zarade dosta novca, ali veruju u neprofitne organizacije.
Zamera im se nepismenost jer govore u skraćenicama koje samo oni razumeju, jer im engleske reči i fraze uveliko preplavljuju svakodnevni govor, jer sakate maternji jezik. Manje čitaju, više gledaju. Čulne senzacije imaju primat nad mentalnim naporima. Dobijaju Vorholovih obećanih 15 minuta slave, ali tih 15 nikada nije dovoljno. Generacija Y hoće sve, sad, što pre, još.
Ponekad ih zovu i Petar Pan generacijom zato što prolongiraju period odrastanja. U vreme ekonomske krize i onoga što je ostalo posle nje teško je kupiti stan, a iznajmljivanje je skupo (i besmisleno ako još uvek možeš da živiš sa mamom i tatom) tako da deca, koja to više nisu, duže ostaju u kući roditelja, pripadnika generacije X. Nisu samo ekonomski razlozi ti koji usporavaju proces odrastanja, jer mladi na druge načine definišu odraslost – ne na osnovu uobičajenih vremenskih repera već na osnovu ličnih sposobnosti koje smatraju odlikama zrelosti. Ponekad im nedostatak samopouzdanja i ogromna konkurencija podvale ideju da „još nije vreme“ da se osamostale. I umesto da ih obodre, roditelji ih vezuju za sebe da „još malo ostanu, jer stvarno, kuda će sada, kad je teško zaposliti se.”
Životna filozofija je najčešće obojena carpe diem nijansama, jer su Milenijalsi gotovo svakodnevno izloženi vestima o terorističkim napadima i bombardovanjima, bili su na ovaj ili onaj način svedoci 11. septembra, Šarli Ebdoa i devedestih godina na brdovitom Balkanu, te sa mišlju da se bilo šta može dogoditi u svakom trenutku, žive svaki dan punim plućima. Onlajn, naravno.
Može se reći i da su veliki licemeri. Zalažu se kvazi originalnost i individualnost, protiv stereotipa su, a svi izgledaju kao deo jednolične i fabrički proizvedene mase. Kao i svi veliki zagovornici različitosti i liberalizma, samo se potajno užasavaju onoga što odstupa od njihovih uverenja i afiniteta.
Oni su slobodni da rade šta požele, granice i pravila ne postoje i to je glavni razlog zašto se većina pripadnika generacije Y oseća uplašeno i izgubljeno. Toliko toga znaju da na kraju ništa ne znaju. Sokrat bi bio ponosan. Nedostaje im empatije, gladni su pažnje i neprestane stimulacije i senzacija zbog čega im sve brzo dosadi.
Kreativni su, preduzimljivi, ali veoma egocentrični. Svoje želje proglašavaju legitimnim pravima, ne podnose kritiku, imaju slab prag tolerancije na frustraciju. Generacijski jaz između njihovih roditelja i njih (X i Y) ojačan je dijametralno različitim vrednostima koje nose – dok pripadnici generacije X i dalje veruju u autoritete, titule i porodične vrednosti, Ipsilon generaciji je institucija porodice manje važna, jer su većinom deca razvedenih roditelja, a virtuelni prijatelji su svakako važniji od porodičnog ručka.
Uvereni i odgajani uz reči da su posebni, na kraju su u to i poverovali. I zamislite njihovo iznenađenje i šok kada su se konačno odvažili da se osamostale ili istaknu u nekoj sredini i shvatili da je svet sačinjen od mase isto tako posebnih, a zapravo istih. Kakvo razočaranje! (Share)
Ipsiloni (milenijalsi) su mladi izdanak današnjeg društva. Mogli bi da kroje budućnost, da su manje rastrzani između X i Z načina života i stavova. Iako nisu iskoristili sve svoje potencijale, oni mogu i hoće mnogo bolje. A kad kažem oni, mislim: mi.
Naslovna fotografija: pinterest.com