Bako, sta je to bezuslovna ljubav?
– Ti si previše mala da bi to razumela.
Ali, želim da znam!
– Ti sve želiš da znaš. (smeh) To je način na koji te ja volim. Način na koji te Arči voli.
Arči je vuk, a Crvenkapu je vuk pojeo. Ja znam da on to nikada ne bi uradio.
On mi je najbolji prijatelj, a ja bih ga volela i ako bi me pojeo.
– Eto odgovora na tvoje pitanje.
Bako, a da li me Univerzum bezuslovno voli?
– Dođi. Sedni mi u krilo.
Ti čuvas sve ono sto je On stvorio. Ti si njegova zvezdana devojčica (šapnula je i čvrsto me zagrlila). Previše je lepote na ovom svetu. U svemu što mu pripada, u onome što te okružuje.
Bezuslovnu ljubav nosiš u sebi, i svaki put kada se obraduješ svakom novom svitanju onda dok mi kroz smeh govoriš koliko voliš ovaj život koji živiš, nesebično je deliš sa ovim svetom.
Sve što vidiš oko sebe, postoji i živi, sija i diše samo za tebe. Bezuslovno.
Sećam se vremena kada su mi, pre nekih deset godina, usta bila puna pametovanja o ljubavi. Sve u ime ljubavi, ma umrla bih zbog ljubavi! Ceo moj svet se vrteo oko meni mi voljenog bića. Usput bih naravno zanemarivala sopstveno biće.
U nekim mojim lucidnim trenucima, javljalo mi se, kao iz nekog prethodnog života, da je ljubav mnogo više od odnosa između dvoje ljudi. No, do tada sam sagledavala stvari samo iz jednog ugla, poprilično zamagljenog sopstvenim metalnim projekcijama kako ta ljubav treba da izgleda. Sve dok mi moj idealizam nije došao glave. Bio je to period u kome sam dane provodila u komunikaciji sa poljem bezuslovne ljubavi. Znala sam da je moj put bio mukotrpan. No, nije bio i beznadežan.
Bezuslovna ljubav nije mit. Ona zaista postoji.
Ona je sposobnost da budemo prisutni ovde i sada, da vidimo stvarnost onakvu kakva jeste i da ostanemo u miru i radosti.
Bezuslovna ljubav je kada dajemo ljubav bez obzira na spoljašne okolnosti. Kada volimo druge onakve kakvi jesu i prihvatamo ih bez obzira da li će to biti sa druge strane uzvraćeno.
To je kada volimo sebe bez obzira kako sebe doživljavamo.
Unutrašnja ljubav bez bilo kakvih ograničenja. Ako joj se opiremo, borimo se protiv nas samih.
Ona je ljubav koja postoji u svakom od nas. Ona je deo naseg unutrašnjeg bića.
Zatvorite oči i zamislite trenutak u kome ste bili najzaljubljeniji.
Imate osećaj da sve možete da ostvarite, svaki cilj vam je dostižan; ceo svet vam je kao jedna porodica, osećate da možete da zagrlite čitav Univerzum…
Bezuslovna ljubav je mnogo veća i jača.
Ona je naše napajanje iz izvora, kada volimo samu suštinu života, njegovu srž.
Volimo ga onakvog kakav jeste… Sveobuhvatan, kosmički, haotičan…
Pustite da takvi trenuci traju u vašem životu.
Ona nas pokreće, čini od nas stvaraoce, čini nas da budemo bolje ličnosti, daje nam neviđene inspiracije i podsticaje, stvara zilion trenutaka koji vam oduzimaju dah.
Pitanje je:
Da li mi imamo hrabrosti da joj se tek tako nesebično i u potpunosti prepustimo?!
Samo tako, tek tako!
Postoji mesto u svima nama, kojem se uprkos vremenu i trenucima uvek iznova vraćamo.
Negde u dubini sopstvenog bića, na mestu gde bih kao dete pričala sa zvezdama, zagrljena trenucima prošlog vremena i jednom nesebičnom ljubavlju, pronašla sam odgovor.
Sada je red na vas.
Fotografije: © Paolo Raeli
Naslovna fotografija: weheartit.com