Forma je prolazna kao i nedelja iza nas koja je pokazala da Filip Krajinović ima kvaliteta za mnogo više od titula na čelendžerima. Da njegova igra iz Bersija može da stane u dve reči najbolji opis bi bio – U TRANSU. Čudom u glavnom gradu Francuske podsetio je javnost da je po vokaciji i dalje teniser, po igri očigledno vredan finala Mastersa.
U finalu nije pobedio jer je Džek Sok jednostavno bio bolji. Posle prvog seta i sam je priznao da su mu se noge oduzele pa je morao da se zadovolji „samo“ skokom na 33. mesto ATP liste. Malo li je? S obzirom da je turnir počeo na 77. i nije, ali cilj mora da bude veći. Ni pre početka se nije od njega očekivalo mnogo. Maksimum drugo kolo i to ako ga pogleda sreća u žrebu. Sada je situacija drugačija, znatno drugačija. Filip je prvo morao da prođe kvalifikacije, da se u drugom kolu istih spašava protiv zemljaka Lasla Đerea, da protiv Maua vrati samopouzdanje posle gubitka drugog seta i da u polufinalu pobedi samog sebe i na 5-5 u tajbrejku trećeg seta odigra ritern pod noge ni manje ni više nego Izneru.
Ovu sezonu Krajinović će pamtiti kao turbulentnu i pre svega uspešnu. Na početku godine 234. mesto i hronični problemi sa povredama. Meseci su prolazili ali se ništa nije menjalo u igri. Posle toga leto i teniska renesansa 25-godišnjaka za koju se pobrinuo Petar Popović. Bivši trener Andree Petković ispostavio se kao pravo rešenje ili barem ono koje mu je donelo rezultat. Koliko je ova saradnja dobra govori i podatak da je od njegovog angažovanja Krajinović uspeo da ostvari 27 pobeda uz samo 4 poraza. Za to vreme stigao je do polufinala na turnirima u Komu i Sevilji, titule na čelendžerima u Rimu i Almatiju i šesnaestine finala u Moskvi. Možda je Popović za Krajinovića ono što je doktor Četojević bio za Novaka, a možda je u pitanju samo stav i odnos prema treningu. Iz ugla gledaoca i teniskog laika, čini se da je upravo to nedostajalo talentovanom Somborcu da uspe na velikoj sceni belog sporta.
.@spajn (?@TennisTV ) pic.twitter.com/04KOM4505Y
— doublefault28 (@doublefault28) November 4, 2017
Rastu apetiti i u Dejvis kupu. Godinama smo tragali za igračem koji bi nam mogao garantovati pobedu u singlu, a da se ne zove Novak Đoković. I sam Krajinović je sada verovatno svestan činjenice da će javnost očekivati da on bude neki novi Janko ili Viktor. Taj teret će sigurno biti veliki i pokazaće koliko on zaista može da se nosi sa pritiskom i igra dobro u kontinuitetu. Na neki način to je i uslov da se uđe u najboljih deset jer ga tamo neće čekati kvalifikanti već najbolji teniseri sveta.
Ubuduće se njegovo ime neće vezivati za glavne vesti u tabloidima jer je sada bitniji tenis. Kao i uvek, vrhovni sudija će biti rezultat. Biće tu još velikih mečeva koji će imati težinu kao finale u nedelju. Biće tu i sumnje da li može da se suprotstavi velikoj četvorci koja godinama caruje na turu. Biće tu i poređenja sa čovekom koji mu je heroj i pravi teniski idol, ali o tome on ne treba da brine. Njegovo je da se usredsredi na rad jer pitanje više nije da li može, već da li dovoljno želi?
