Najveća dodela filmskih nagrada 2022. je na korak od nas. Od mjuzikla, preko inspirativnih životnih priča i peščanih avantura, sve do modernog vesterna, umetničke i satirične drame – deset velikih naslova je u trci za Oskara za najbolji film, a ja sam ih odgledao i rangirao po sopstvenom osećaju o svakom. Pa da krenemo…
Priča sa zapadne strane (West Side Story)
Mjuzikl sa ljubavno dramskim elementima koji govori o zabranjenoj ljubavi. Razigrani vajb Njujorka 50ih i dvoje mladih iz suprotnih uličnih bandi. Vide se, odmah se zavole i onda kreće drama.
Spilberg je režirao adaptaciju popularnog brodvejskog mjuzikla, koju je posvetio svom premilom ocu, a glavne uloge su pripale mladim glumcima Anselu Egvortu i Rejčel Zegler.
Svetli momenti Priče sa zapadne strane su dubina emocije prikazana u odnosima između likova, što kroz njihova dela što kroz konverzacije. Od najsnažnije ljubavi do ukorenjene mržnje, svaka emocija je naglašena. Ova prenaglašenost je delom i mana filma, jer je film zaista dug, a sa druge strane nabijen emocijama i stalnim dešavanjima, što zna da bude previše u nekim momentima.
Šta je čovek spreman da uradi zbog prave ljubavi, te koliko daleko može da ide u svojoj mržnji. Od apsolutno čiste ljubavi, pa sve do najgorih činova mržnje, vodi nas ovaj rolerkoster emocija od filma.
Ne gledaj gore (Don’t Look Up)
Širom sveta zapažena naučno-komično-dramska priča, u režiji Adama Mekeja, koja se trudi i donekle uspeva da pokaže apsurde sadašnjeg vremena i da natera ljude na razmišljanje. Boljeg momenata za jedan ovakav film nije bilo.
Koliko smo svesni onoga što se zaista dešava oko nas i koliko informisani o pitanjima zaista važnim za naš opstanak, teme su o kojima smo diskutovali nakon gledanja agonije kroz koju prolaze glavni likovi, kako bi doveli istinu do ljudi i sačuvali živote milijardi.
Filmske legende i dobnici Oskara su prodefilovali na platnu i doneli nam jednu od boljih modernih filmskih satira. Dikaprio, Dženifer Lorens, Kejt Blanšet, Džona Hil, mlada nada filma Timoti Šalame, te legendarna Meril Strip – dovoljno imena da i sam film ode u legendu.
Dobra komedija koja je dobrodošla posle dve godine bez značajnih filmskih pomaka.
Kralj Ričard: Prednost u igri (King Richard)
Vil Smit nam kroz biografski film donosi lik Ričarda Vilijamsa, oca Serene i Venus Vilijams. Ova sportska filmska drama govori o tome kako su dve legende ženskog tenisa postale to što jesu i koliko je uloga njihove porodice, pogotovo oca bila važna na tom putu.
Priča je o putu do zvezda pod roditeljskom palicom koja se jednom delu ljudi čini surovom, a u stvari obiluje istrajnošću, pravim vrednostima i najboljim motivima. Jedna od pouka koju vuče film je koliko roditelj želi najbolje svojoj deci, pa čak i kada greši.
Dobar motivacioni film koji prepričava život.
Aleja noćnih mora (Nightmare Alley)
Rimejk, a osveženje. Bredli Kuper u ulozi prevaranta, lažnog medijuma i Kejt Blanšet u ulozi psihijatra. Klasik 40ih u novom ruhu nosi iste pouke, ovaj put u režiji dobro znanog Giljerma del Tora.
Priča o tragičnim ljudskim sudbinama, opskurnim cirkuskim tačkama i prevarama koje seju smrt, vodi nas na uzbudljivo filmsko putovanje.
Od dna do zvezda, pa još u dublje dno. Kako je karma kučka i kako ne treba da radiš drugima ono što ne bi voleo da neko radi tebi, samo su neke od večnih pouka koje su mi došle na pamet prateći sudbinu glavnog junaka ovog filma.
Film ima mana koje se svode na par loše napisanih, te i odigranih detalja koji su zanemarljivi kada se uzme u obzir celina. Pored Kupera i Blanšet u filmu se pojavljuju i Vilijam Defo, Runi Mara, Toni Kolet…
Moć psa (The Power of the Dog)
Moderni vestern i jaka psihološka drama sa Benediktom Kamberbačom u glavnoj ulozi. Totalno osveženje u modernoj kinematografiji u režiji Džejn Kampion.
Priča o rančeru koji širi strah i nelagodu oko sebe, sve dok ga ne savladaju emocije koje će, sloj po sloj, ogoliti njegovu romantičniju i emotivniju stranu.
Jedan od onih filmova u kom van prvenstveno odbojni likovi postaju draži kako se radnja odvija, dok se oni na prvi pogled umilniji otkrivaju u svojim manama i podlostima. Na kraju filma sam se setio priče o vuku u jagnjećoj koži. Sve ćete shvatiti prilikom gledanja.
Film je priča od milion slojeva prenetih odličnom glumom, što je i prepoznato od strane Akademije, jer je nominovan u najviše kategorija.
CODA
Šan Heder u svojoj režiji donosi jednu nesvakidašnju porodičnu filmsku priču koja je čista emocija.
Mladu Emiliju Džouns gledamo u ulozi Rubi, jedine koja može da čuje u četvoročlanoj gluvo-nemoj porodici. Od komičnih do dramskih momenata, od odricanja do nesagledive ljubavi prema najbližima – sve u jednom filmu.
Koliko je zapravo teško osobama čiji najmiliji imaju hendikep, stvar je koju retko ko osim njih samih može da razume. Taj osećaj ovaj film teži da nam približi.
Rubi ima i talenat za pevanje, koji njena porodica od starta ne može da spozna. Muzički deo filma je ujedno i inspiracija za talentovane da nikada ne odustaju, ma koliko ih okolina ne razume u tome što rade.
Ova filmska priča govori ljubavi koja ne zna za granice, a toplina pojedinih scena sama po sebi zaslužuje jednog ogromnog Oskara. Ništa više ne bih mogao da napišem, a da vam dočaram film, osim da vam kažem da ga ogledate, jer vredi svake sekunde.
Pica od sladića (Licorice Pizza)
Pol Tomas Anderson vodi nas u Dolinu San Fernando režirajući film o mladom ljubavnom paru koji nam, kroz svoje debitantske fimske uloge, dočaravaju Alana Haim i Kuper Hofman, koji su pokidali! Prateći ansambl filma čine Šon Pen, Tom Vejts, Bredli Kuper…
Za mene je ceo film stao u jednu reč – VAJB. I tako sam mogao zauvek da ga gledam.
Prva ljubav, lokalni vajb, odrastanje, avantura, kreativnost i upornost… gledajte!
Dina (Dune: Part One)
Odavno nisam jedva čekao naučno-fantastični film sa većim očekivanjima koja su se iznenada i obistinila. Deni Vilnev, meni lično filmski genije današnjice, režirao prvi deo Dine, koji je pravo remek-delo.
Vajbom pustinjske avanture kroz pesak, utvrđenja i ratove za prevlast nad univerzumom, dobili smo odličan film.
Timoti Šalame koji oduševljava iz uloge u ulogu, ovde je odgrao i svoju najjaču. Tu su Havijer Bardem i Džejson Mamoa. Jačina ženskih likova i njihov uticaj su takođe istaknuti, ponajviše kroz uloge Rebeke Ferguson i čuvene Šarlot Rempling koja je uprkos maloj minutaži, kostimom i jačinom svog fiktivnoh lika i glume, ostavila veliki pečat u sceni sa kutijom. I kao šlag na tortu, na kraju priče, čarobna Zendeja.
Odličan uvod u avanturu Dina i prefenomanalna estetika cele priče.
Belfast
Priča o odrastanju jednog dečaka i negovoj radničkoj porodici u Severnoj Irskoj u vreme Nevolja (Severnoirski sukobi), tokom 60ih godina.
Kenet Brana režirao je, po mom mišljenju, najdirljiviju filmsku priču godine.
Veličina filma je u svakoj konverzaciji, događaju i svakoj odluci sa kojom se likovi suočavaju. Veličina je i u perspektivi najmlađeg člana porodice i njegovoj čistoj emociji. Veličina je u porodici, u ljubavi i u vezama koje su večne. Veličina je što niko neće biti imun na filmom ispričano, jer je realno i dešava se svuda, običnim ljudima.
Izvanredan film. Toliko.
Povezi me (Drive My Car)
Film u režiji Rjusuke Hamagučija, baziran na kratkoj priči Harukija Murakamija.
Priča o pozorišnom glumcu i reditelju koji se suočava sa iznenadnom smrću svoje supruge, nakon čega dobija poziv iz Hirošme da režira i producira predstavu Ujka Vanja.
Pored pomenute radnje centar priče je auto, vožnja i odnos između devojke koja vozi i glavnog lika. Tu se krije vajb, u njihovim zajedničkim scenama.
Umetnost kadra je izražena u filmu, a vajb u toku vožnje i emocija između likova u autu, kao i likova koji pripremaju Ujka Vanju su neprocenljivo kvalitetni.
Remek-delo japaske kinematografije, prožeto ljubavlju, bolom i Čehovim, koje zaslužuje ovogodišnjeg Oskara za najbolji film.
Umetnost u svom najsjajnijem izdanju.