Ispod sunca zlatnoga, sija arena najlepša…
Nekoliko dana promene i otkazivanja planova, moja me je velika želja da se nađem u Puli odvela u ovaj grad. I to sasvim slučajno, baš u vreme 70. Pula Film Festa.
Biću iskrena, nismo sa tom namerom došle. Krenule smo iz Zagreba, bez nekog naročitog plana, sa željom da se spustimo na more. Nismo ni znale do tog dana da počinje festival. A sada tvrdim da se u bolje vreme nismo mogle naći u Puli.
Eventualno kada je na istoj lokaciji, mesečak dana ranije, nastupala Florence + Machine.
Dan pred putovanje žurno smo birale smeštaj, i kada sve kockice treba da se poslože onda se “sudbina” sama postara da nađete apartman sa pogledom na čuveni pulski koloseum.
Gledamo nekoliko puta je l’ moguće da je slobodno. A sada se sa ovim znanjem opet čudim – Dva dana pred film fest!? Slobodan apartman koji gleda na arenu?
Ma ima, nije laž, nije prevara.
Ima, i izgleda prelepo! Tematski, sve u kamenu i kraljevskom tonu, skulpture, zlatne vešalice, king size bed a na posteljini izvezeno Maximus.
Stigle smo tačno dan pred otvaranje festa, ko glavne glumice.
Nismo uspele da nabavimo karte za otvaranje jer je čitava Arena bila rasprodata te noći, kada se emitovao i film Hotel Pula.
Ipak, toliko smo proba čule, da je subjektivan osećaj kao da smo bile.
Dok smo se, dan ranije, spremale u apartmanu za neku od akcija, čule smo poznat glas koji se orio koloseumom. Ida Prester vodi show. Nedavno je izbacila pesmu pod nazivom 70, a sad eto otvara 70. Film Fest. Nema bolje persone za ovu ulogu. Sve sami sinhroniciteti oko nas.
Sat vremena pred samo otvaranje bile smo na licu mesta, u nadi da će se naći neki tapkaroš. Mrka kapa.
Crveni tepih, kamere, okupila se svita prelepih toaleta. Ali eto, opet nam se iz mase izdvojila prelepa Ida u dugačkoj haljini boje limuna. Svojom sunčevom energijom pobrala je ovacije. A kako i ne bi ☀️ Ceremoniju otvaranja sledio je potom dugo najavljivani film Hotel Pula. Raznobojna svetla viorila su se duboko u noć.
Koji dan kasnije, nabavile smo ulaznice za treći festivalski dan. Beše to veče hrvatski film “Sedmo nebo”.
Ulazimo u pulsku arenu, za mene baš prvi put. Uzbuđenje počelo da se širi celim telom… kakvo zdanje, da istovremeno raširiš kez i zadrhtiš od divljenja.
Pred početak i izlazak voditelja na bini, počinje i pesma posvećena festu, u izvedbi Elis Lovrić, poznate, kako je i sami zovu, istarske vile umetnosti:
“Oblačim svoj kaput snova
I putujem u kino bez krova
U svijet od kamena
Gdje propuh nema prozoraI dok se smijem u sebi osjećam
U mraku me nitko ne gleda
I srce skače i lupa i pale se svijetla
I vode me…”
Nakon kratke najave, počeo je i film, a onda polako i sumrak poče da prelazi u noć. Kroz “rupičastu” Arenu vidiš plave boje koje se smenjuju i polako gase, a nebo počinje da poprima 1001 zvezdu. Pa malo gledaš u film, malo u nebo… duša ti procesuira čitavo ovo iskustvo u etapama.
Kažu za pulski festival da se uzimaju posebni godišnji odmori kako bi se baš ovde došlo… sada zaista znam i zašto.
Dijana Vidušin, hrvatska glumica lepo je opisala trenutke na festu: “Arena je čarobno mjesto u kojemu, možda zbog zvijezda iznad nas, snažno osjećam Šimićevu Opomenu. Verujem da nas filmovi koje stvaramo, gledamo ili sanjamo mogu učiniti ‘velikima’. “
Kada smo izabrale da baš tog dana idemo na “Sedmo nebo”, bila sam pomalo skeptična. Kažu komedija, po sinopsisu delovao neopterećujuće, a ja blago “istraumirana” od poslednjih nekoliko pokušaja komedija koje gledah.
Kad ono, estetika filma za 10, prelepi kadrovi pažljivo birani i osmišljeni. Muzika sjajna, dve pesme Pocket Palme, prezabavnog hrvatskog dua. Priča tako smešno i zanimljivo obradjena i baš dobre fore.
Publika se više puta gromoglasno smejala, a film je dobio ocenu 4,55 od 5. Malo li je? Tako sladak osećaj u meni nakon završetka.
I šta više da dodam? Zaista nešto što će mi duša i telo pamtiti. Osećaj miline, večiti sanjar u meni zadovoljan, baš je imao veče iz snova. 💫
Ako vas put navede u Pulu, neka to bude sredinom jula. Vredi i vredeće.
