Neke pesme ne pripadaju vremenu u kojem su nastale, one mu prkose. Upravo takav trag već decenijama ostavlja Aerodrom, kultno ime regionalne rok scene koje se 26. marta vraća na binu BitefArtCafe kluba, u prostor koji savršeno odgovara njihovoj energiji, emociji i neposrednom kontaktu sa publikom.
Predvođeni Jurica Pađen, jednim od najznačajnijih autora i gitarista ovih prostora, Aerodrom više od četiri decenije ispisuje istoriju domaćeg roka. Kao jedan od ključnih bendova novog talasa, ostavili su neizbrisiv trag pesmama koje i danas pevaju sve generacije: od „Kad misli mi vrludaju“, „Stavi pravu stvar“, „Obične ljubavne pjesme“, „Digni me visoko“, „24 sata“ i „Fratella“.
Za beogradski koncert, bend najavljuje veče ispunjeno emocijom, energijom i pesmama koje su odavno izašle iz okvira vremena u kom su nastale.
Odnos sa publikom! Taj adrenalin koji se pojavi, ta povratna sprega kada bend pošalje dobru energiju, a dobije je multiplicirano natrag. Jedno nestvarno iskustvo koje je jako teško sa zameniti sa bilo čim.
Jurica Pađen
Pesma Aerodroma koja je danas dobila potpuno novo značenje?
Ni jedna. Svet se menja, ali ljudi ostaju isti. Ako čitate Šekspira ili Sokrata ili bilo šta iz tog tipa literature, primetićete da se uvek sve vrti oko istih stvari – pohlepa, mržnja, ljubav, zavist, uspeh, neuspeh, ljubomora… sve ono što je mučilo ljude pre dve hiljade godina, muči ih i danas. Pesme koje sam tada napisao odražavaju to isto stanje stvari, kao i danas nakon 25, a od ponekih i 30 ili 40 godina.
Kada čuješ stare snimke Aerodroma, šta prvo čuješ: energiju ili greške?
Retko slušam stare snimke, ali pošto se dosta vrte na radio stanicama, prvo što osetim i u tuđoj muzici je energija, a greške su manje bitne – čovek dok je živ greši.
Postoji li pesma koju publika obožava, a ti bi je danas napisao drugačije?
Ne bih ništa menjao, jer u tom trenutku one su bile deo mene, odraz mog okruženja i toga kako sam percipirao svet. To je bila autentična informacija, a smatram da nekakva poboljšanja ili dodvoravanje klupskom zvuku ili bilo čemu ne dolazi u obzir. Naprosto mislim da su te pesme autentičan odraz vremena u kojem su nastale i ostavio bih ih takvima kakve jesu.
Šta je bilo teže: probiti se tada ili opstati sada?
Uvek je bilo teže opstati nego se probiti. Bilo je puno one hit wonder bendova koji bi zablistali u jednom trenutku i više se nikad nisu pojavili. Postoji i taj izraz prokletstvo drugog ili trećeg albuma – nakon prvog uspešnog albuma vrlo je teško nastaviti niz uspeha, tako je i dan-danas.
Današnja situacija je takva da nostalgija zapravo pomaže starim bendovima. Smatram da vreme izdvaja ono najbolje što se nekad stvorilo.
Jurica Pađen
Da li današnja publika sluša drugačije?
Definitivno. Dok nije bilo mobilnih telefona, muzika je bila drugačije producirana, dok se danas sve prilagođava vrlo brzom i potrošnom slušanju. Ne traži se ultimativni kvalitet produkcije, bitno je da ritam lupa jako i da ima gruv, da nešto zuji u pozadini. Mislim da je produkcija danas mnogo manje profinjena, govorim u smislu visokih vibracija, nego što je bila u vreme kad se slušala na hi fi linijama.
Da li je nostalgija danas saveznik ili zamka za bendove sa dugim stažom?
Današnja situacija je takva da nostalgija zapravo pomaže starim bendovima. Smatram da vreme izdvaja ono najbolje što se nekad stvorilo, a kad ljudi osećaju nostalgiju prema tom vremenu, to može da bude samo pozitivan osećaj.
Ako bi Aerodrom danas počinjao od nule, da li bi uopšte bio rock bend?
To mi je jako teško da kažem, šta bi bilo kad bi bilo. Nemoguće je da izađem iz mojih cipela i da razmišljam na način kao da sam se rodio pre 20 godina. Ali, da se i sad formiramo sa ovim ukusom i sastavom vrednosti, Aerodrom bi opet bio rok bend.
U kom trenutku si shvatio da Aerodrom ima sopstveni identitet, a ne samo dobru energiju?
Tek sam skoro zapravo shvatio da Aerodrom osim dobre energije i energične svirke ima svoj identitet. Po mom mišljenju, ali i po mišljenju mnogih, bend se smatra onim koji ima svoj potpis, a to se bazira na načinu komponovanja, izvedbi, zvuku, pevanju, tekstovima. Možda se u početku ne odaje pravac u kojem će se ići, ali vreme to iskristalizuje. Na kraju kad pogledaš ceo opus, vidiš da je bend vrlo poseban na ex-yu sceni.
Najveća zabluda o bendovima sa dugim stažom je možda da nisu moderni. Trebalo bi da se zna da se moda ponavlja i da je kvalitet uvek u modi.
Jurica Pađen
Postoji li koncert koji ti je promenio odnos prema muzici, ne nužno najbolji, već najvažniji?
Ne mogu da kažem da postoji neki koji mi je promenio odnos prema muzici, ali definitivno ima dosta koncerata koji su me obogatili i na kojima sam i naučio nešto. Ipak, smatram da je najbolji koji sam ikada gledao koncert Pola Makartnija, definitivno nešto najbolje što postoji danas na planeti.
Šta te i dalje najviše uzbudi pred izlazak na binu, posle svih ovih godina?
Odnos sa publikom! Taj adrenalin koji se pojavi, ta povratna sprega kada bend pošalje dobru energiju, a dobije je multiplicirano natrag. Jedno nestvarno iskustvo koje je jako teško sa zameniti sa bilo čim.
Koja je najveća zabluda koju ljudi imaju o bendovima sa dugim stažom?
Pa moguće da je najveća zabluda da nisu moderni. Trebalo bi da se zna da se moda ponavlja i da je kvalitet uvek u modi. Moda je samo jedan trenutni hir kolektivne svesti, koji se s godinama menja. Čovek treba da sluša svoj glas, da sledi sebe, a ne da prati ono što je trenutno moderno.
Šta ti muzika danas daje, a šta ti je ranije uzimala?
Zadovoljstvo. Cilj ovog života je upoznati sebe, a muzika mi je dala mogućnost za to. Oduzela mi je vreme koje sam uložio u nju, ali isto tako mislim da je to i najbolje moguće potrošeno vreme.
„Beograd ima posebnu energiju i publiku koja sluša srcem. BitefArtCafe je mesto gde muzika diše zajedno s ljudima, i radujemo se susretu da zajedno pevamo pesme koje su nas sve ove godine povezivale“, poručuje Jurica Pađen uoči koncerta.
