U subotu, 29. novembra u 13 časova, u Muzeju savremene umetnosti biće organizovano javno vođenje kroz izložbu „Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić“ u okviru ciklusa „UMETNOST I LIČNOST – skulptorke iz kolekcije MSU“. Zainteresovane posetioce vodiće autorka izložbe, dr Rajka Bošković.
Umetnost Olge Jevrić, noseći u sebi duboku istinu koja je iza pojavnih oblika i stvari, govori o vanvremenom, neprolaznom, (od)uvek prisutnom u ljudskom postojanju i bitisanju. Autentičnost, kao esencijalno obeležje stvaralačke svesti istinskog umetnika, odlika je njenog celokupnog skulptorskog opusa, bez obzira na brojne i raznovrsne varijacije koje su, u suštini, izraz jedne dominantne ideje – večite borbe suprotnosti, i u fizičkom i u duhovnom svetu.
Povodom umetnosti Olge Jevrić može se govoriti i o jednoj dimenziji koja do sada nije dovoljno istaknuta – muzikalnosti skulptorskih oblika. Svojevrsna dimenzija vizuelne muzikalnosti u njenom delu upućuje na epski ton, epsku zvučnost, epsku uzvišenost poniranja u dubine vremena, sećanja i doživljaja. To je skulptura epskog mišljenja i pevanja – širokog, oporog, iz dalekih sfera, bez površnosti tugaljivih osećanja, nestalnih trenutnih raspoloženja, neobazrive raspričanosti – sve je svedeno na bit, na vekovno, na opšteljudsko, na vanvremeno, na trajno, na „pet puta u vatri pretopljeno“.
To nisu ugodni tonovi milozvučne lirske melodije, nego snažni i opori, izvorni – neuglađeni i neuglačani; robusni – sa grubim tragovima i ožiljcima iskonskog, ogoljeni u istinitosti svog postojanja, sa sveprisutnom dimenzijom neumitne borbe suprotnih sila – oblika i praznine; linije i mase; svetlosti i mraka; trpljenja i prkosa; rađanja i umiranja; stradanja i opstajanja… Oblici – teški i glomazni; materija – neuglađena i sirova; površina – tmasta i neuglačana. Govor oblika i samog materijala – o opstajanju, o tegobnosti opstanka, o večitoj borbi suprotnih sila u nama i oko nas.
Muzikalnost i skulpturalnost – kao stanje teške i dramatične atmosfere, uzvišene u svojoj oporosti i opore u svojoj uzvišenosti.
Pored muzike, kao neprocenjivog elementa koji je bitno uticao na njen skulptorski jezik – jer, prema njenim rečima, ne zna da li bi se usudila da se upusti u apstraktnu formu, u ono vreme, da nije spoznala to iskustvo i takav doživljaj muzike – presudan uticaj na nju imao je i Petar Lubarda, pre svega zbog svoje smelosti da se odupre nametnutom, dominantno formalističkom izrazu hladnog i deklamatorskog socrealizma i da beskompromisno sledi najdublju unutrašnju bit sebe kao umetničkog bića. Podsticaj za svoj apstraktni umetnički izraz nalazila je i u mudrosti prirode i unutrašnjoj konstrukciji prirodnih oblika.
Sama nazvavši svoj skulptorski izraz funkcionalnim strukturalizmom, skulpturu je gradila kao kompozitnu jedinicu strukturiranu u prostoru. Svojom oblikovnošću, nudeći sveukupnost lika podjednako ubedljivo sa svih strana, otkrivajući iz svakog ugla gledanja iznenađujuća i neočekivana lica skulpture, delo Olge Jevrić se tek u svom totalitetu objavljuje kao celina, ulazeći suvereno, kao potpuno autentično, u glavne tokove ne samo naše nego i svetske istorije skulpture.
Umetnost Olge Jevrić na izložbi je predstavljena skulpturama iz njenog celokupnog opusa, iz tri institucije koje čuvaju njena najznačajnija dela – pored skulptura iz kolekcije MSU, tu su dela iz Legata Olge Jevrić u SANU i Kuće legata u Beogradu. Kratkim filmom predstavljena je i njena prva javna skulptura monumentalnih dimenzija „Raspon u tenziji“ (1996), koja je izvedena i postavljena u Čačku 2023. godine.
