Fondacija Mihajlović Feniks predstavlja izložbu akademskog slikara Željka Đurovića, koja se otvara u utorak, 31. marta 2026. godine u 19.00 u Likovnoj galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca u Beogradu. Na izložbi će biti predstavljena 34 dela iz prepoznatljivog segmenta umetnikovog bogatog opusa.
Željko Đurović je jedan od najistaknutijih predstavnika savremene fantastične umetnosti u regionu. U centru kompozicije njegovih slika je uvek žena, oko koje se odvija radnja, ili kako u katalogu za izložbu umetnica Jasna Opavski zapaža: „Žena je centralna osovina Đurovićevih kompozicija. Oko nje se spiralno uvija haotični svet.“
Umetnica dalje ističe da Đurović slika kosmičke nimfe, Eve, Sirene opasne u svojoj nezavisnosti, a moć lepote je njihovo nepobedivo oružje:
„Svojim idealizovanim formama i direktnim pogledima oživljavaju ličnost femme fatale. Iako su njihove mere savremenih manekenskih proporcija, natprirodnom bojom tena prenesene su u mitološki prostor, koji tek ponekad zaliči na svetlost obojenih reflektora noćnog kluba.“
U fokusu radova Željka Đurovića je erotika kao vitalna životna energija, dok se ženski akt pojavljuje kao njen ključni simbol. Organske forme, izražena tekstura i nekonvencionalan kolorit grade prepoznatljiv vizuelni jezik, udaljen od naturalizma.
U realnosti sveprisutne digitalizacije, on na neoakademski način pristupa slikarstvu kao uzvišenom zanatu, gde trag četkice predstavlja odbranu izvorne čovečnosti
Jasna Opavski
O UMETNIKU
Željko Đurović rođen je 1956. godine u Danilovgradu, Crna Gora. Studije slikarstva, kao i postdiplomske studije završio je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Član je ULUS-a i internacionalne grupe umetnika Libellule iz Francuske, kao i grupe Fantastičnih 6. Redovni je profesor u penziji. Tokom svoje karijere imao je 51 samostalnu izložbu u zemlji i inostranstvu.
Izlagao je širom Evrope, između ostalog u Međunarodnom centru za fantastičnu umetnost u zamku Grujer u Švajcarskoj, zatim više uzastopnih godina na Salonu umetnosti u Grand Palaisu u Parizu (Comparaison), u Muzeju fantastične umetnosti u Beču, kao i na Prvoj svetskoj izložbi fantastične umetnosti u Veneciji (Du Fantastique au Visionnaire).
Zastupljen je u više od 32 knjige o umetnosti, među kojima su: „Srpska enciklopedija“ (SANU), „Istorija umetnosti Crne Gore“ (CANU), „Srpski Who is Who“, „Metamorphosis“ (Jon Beinart), „Dreamscapes I“, „Dreamscapes II“, „Metafizičko slikarstvo“, „Imaginaire I“, „Srpsko slikarstvo XX veka“, „Libellule Renaissance Contemporaine“, „Dreams & Divinities“, „Antologija srpskog slikarstva XX i početkom XXI veka“ i druge publikacije.
Za svoj umetnički rad dobio je 12 nagrada, među kojima su nagrada Fondacije M. C. Escher za ekslibris, nagrada za slikarstvo Zadužbine Momo Kapor, kao i Gran-pri Bijenala fantastike u Srbiji. Njegova dela nalaze se u kolekcijama Narodnog muzeja u Beogradu – Kabinet grafike, Internacionalnog muzeja fantastične umetnosti u zamku Grujer u Švajcarskoj, Narodnog muzeja u Kragujevcu, Narodnog muzeja u Užicu, zbirci Galerije nesvrstanih u Podgorici, Galeriji RTS-a u Beogradu, kao i u brojnim privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
Ljubitelji Bijenala fantastike, kao i šira publika, i ovog puta imaće priliku da posete izložbu u organizaciji Fondacije Mihajlović Feniks, koja će publici pružiti jedinstvenu priliku da sagleda radove ovog istaknutog i cenjenog predstavnika savremene fantastične umetnosti u regionu.
Fondacija Mihajlović Feniks dugoročno prikuplja i proučava umetnost fantastike, sa akcentom na tradicionalne likovne tehnike, pre svega crtež i slikarstvo.
Izložba slika Željka Đurovića u Likovnoj galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca traje do 9. maja 2026. godine.
Reprodukcije / Foto: Vladimir Popović
Naslovna fotografija: Andjeo nektara,
85x160cm, ulje na platnu, 2007
