Neki od danas najuspešnijih ljudi nisu uvek bili tako dobrostojeći, a prošli su pravu golgotu na putu ka uspehu. Oni su dokaz da ni bolest, ni siromaštvo, ni teški životni uslovi ne mogu da stanu na put ispunjenju snova, ako postoji jaka volja i želja.
Jim Carey – Iz prikolice pravo u Holivud
“Ja stvarno verujem u filozofiju da možeš da kreiraš sopstveni svet. Zaista se trudim da napravim jedan dobar za sebe”.
Pre nego što je postao jedan od najplaćenijih komičara, Džim nije vodio baš zavidan život. Imao je teško detinjstvo, njegova porodica živela je u strašnoj bedi, pa su u jednom trenutku bili primorani da spavaju u napuštenoj prikolici. Cela porodica naporno je radila na čišćenju fabrike i fabričkih mašina kako bi preživeli. Bio je veoma stidljiv, pa je svoju nesigurnost zamenio pravljenjem smešnih grimasa, što ga je kasnije i proslavilo. Najpre je nastupao u torontskim klubovima kao komičar, što je njegovoj porodici na trenutak popravilo finansijsku situaciju.
Sa 16 godina izbačen je iz škole, a sa 18 je krenuo u Holivud. Početkom osamdesetih snima svoj prvi celovečernji film “Upoznati Dženet” gde glumi neuspešnog komičara Tonija Moronija. Osamdesete nisu bile baš uspešne godine za Džima, te je upao u tešku depresiju, ali nije posustajao, te sa dolaskom devedesetih raste i njegova karijera, najpre u filmu “Ace Ventura”, a kasnije, velike filmske uloge samo su se ređale. Zanimljivo je da većinu likova koje je tumačio, bili su obični ljudi čiji je život promenila neka natprirodna sila, a skoro u svakom filmu postoji scena gde je u kupatilu.
Iako je imao teško detinjstvo, Keri nikada nije prestao da veruje u sebe i da se trudi, a nagrađen je svetskom slavom i titulom jednog od najboljih svetskih komičara.
J.K.Rowling – “Hari Poter mi je spasao život”
“Nemoguće je živeti bez neuspeha, osim ako živite uz toliki oprez da komotno možete da ne živite uopšte – a u tom slučaju, neuspeh se podrazumeva. “
Deset godina bilo je potrebno da Džoana postane planetarni pisac sa milijardama dolara na svom bankovnom računu. Od detinjstva je volela da piše, ali nije ni slutila koliku će joj to slavu doneti. Posle iznenadne majčine smrti, očajna Džoana se seli u Portugal gde upoznaje prvog muža i donosi na svet devojčicu. Brak je pukao i njih dve sele se u Škotsku gde ih prate beda i nemaština. Nakon što je zapala u tešku depresiju, jedna kasna vožnja vozom od Mančestera do Londona ukazala joj je na pravu priču koju je želela da saopšti svetu. Tokom te vožnje ovoj samohranoj majci koja je radila kao sekretarica i jedva sastavljala kraj sa krajem, sinula je ideja da napiše priču o dečaku koji ne zna da je čarobnjak, a pohađa školu za čarobnjake. Slike i događaji samo su navirali, a ona je dobila neopisivu želju za pisanjem. Odbijena je čak 12 puta za izdavaštvo.
Kako dobre stvari dolaze onima sa pozitivnim umom, Džoana je ubrzo nakon uspeha upoznala i čoveka svog života sa kojim danas ima troje dece, njene knjige o Hariju Poteru prodate su u 400 miliona primeraka u preko 200 zemalja, a prevedene su na 69 jezika. U julu 2007. godine, za 24 sata prodala je neverovatnih 8,3 miliona knjiga “Hari Poter i relikvije Smrti”, a jedina je Britanka na “Forbsovoj “ listi bogatih. U najnovijoj knjizi “Vrlo dobri životi” istražuje ono što ona naziva “prednostima uspeha”, prateći sopstveno životno putovanje od siromaštva do onoga što je postala.
Volt Dizni – Bogata mašta tužnog dečaka
“Svi naši snovi se mogu ostvariti – ukoliko budemo imali hrabrosti da ih sledimo.”
Volter Elijas Dizni, poznatiji kao Volt Dizni, stvaralac brojnih animiranih likova u detinjstvu, bio je žrtva zlostavljanja svog strogog i nasilnog oca Elijasa, zbog čega je potražio utočište u bezbrižnom svetu bajki. Živeo je sa ocem, majkom i tri starija brata na farmi u Misuriju. Dok je još bio mali, dva brata su pobegla od kuće zbog oca, a Volt je bio usamljen i zapostavljen. Nisu mu bile poznate tipične igračke kojima se igraju dečaci, već je bio fasciniran životinjama na farmi, a zabavljao se tako što ih je antropomorfizovao i pretvarao ih u svoje prijatelje. Pa mu je tako, na primer, njegova drugarica krmača Porker bila inspiracija za jednu od svinja iz “Tri praseta”. Voleo je da crta, pa ga je komšija plaćao da slika njegovog konja Ruperta.
U leto 1910. kada je bio tinejdžer, porodica se preselila u Kanzas Siti, a mladi Volt i njegov brat bili su primorani od strane oca da ustaju svako jutro u 3.30 kako bi raznosili novine. Kasnije je krijući od oca radio u lokalnoj prodavnici slatkiša. Nakon što je krenuo u srednju školu vartio se svojoj staroj ljubavi – crtanju, te počeo da crta stripove za školske novine. Po završetku Prvog svetskog rata radio je kao crtač reklama, a prvi posao na animiranom filmu dobio je 1920. godine, kada je stvorio i plasirao na tržište prve originalne animirane likove. Hrabro je hrlio ka Holivudu noseći svoje crteže, završen animirani film i 40 dolara. Potom je odlazio kod brata u Kaliforniju, gde su zajedno pozajmili novac da kupe kameru, a u garaži su izradili i studio. Počeli su sa snimanjem filmova, a ponude su samo stizale. Tako je nastala čuvena produkcijska kuća “Volt Dizni” (The Walt Disney Company).
Ostalo je istorija, a za svoj trud i rad dobio je 950 priznanja širom sveta…
Stiven Hoking – Nit bespomoćnijeg čoveka, nit blistavijeg mislioca
“Koliko god život bio težak, uvek možete nešto da radite i da budete uspešni u tome.”
Jedan od najvećih umova današnjice i tvorac teorije o širenju svemira, poznat je po svojim dostignućima u nauci, kvantnoj mehanici i fizici. Ono što ga svakako izdvaja od ostalih naučnika jeste njegova bolest zbog koje je skoro potpuno paralizovan, a može da govori samo uz pomoć govornog aparata.
U školi su ga vršnjaci najpre nipodaštavali, da bi ga kasnije prihvatili i nadenuli mu nadimak Ajnštajn. Sa 17 godina upisao je Oksford našavši se na prvoj godini među studentima od kojih je većina odslužila vojsku. Pri kraju studija primetio je da mu pokreti postaju nespretni, a ubrzo je ustanovljeno da boluje motoričke nervne bolesti – Lu Gerigove bolesti, a lekari su mu prognozirali još samo dve godine života. Očajan, sve je teže ispisivao složene matematičke jednačine, stoga se usresredio na dočaravanje kosmosa u svojoj glavi.
Sedamdesetih, iako je bio prikovan za kolica, stigao je do svog najkrupnijeg otkrića – Hokinovog zračenja kojim “crne rupe” u stvari isparavaju i iščezavaju. Godine 1979. seo je u stolicu Isaka Njutna kao izabran profesor na Kembridžu, što ga je lansiralo u žižu javnosti. Napisao je i knjigu “Kratka istorija vremena” koja je prodata u 25 miliona primeraka. Lično se najviše ponosi pojavljivanjem u jednoj epizodi “Simpsonovih” u kojoj kaže: “Tvoja teorija o kosmosu koji nalikuje na krofnu veoma je zanimljiva, Homere. Možda ću ti je ukrasti.”
Uprkos strašnoj bolesti ženio se dva puta, ima troje dece i postigao je veliki uspeh u oblasti nauke.
A koji je tvoj izgovor?
Sada je red na TEBE.