Ilja Hržanovski (Ilya Khrzhanovskiy), istaknuti filmski reditelj, umetnik i producent, održao je Masterclass na 31. Sarajevo Film Festivalu. Naročito poznat po eksperimentisanju sa novim medijima i savremenim formama umetnosti, godinama radi na velikom multidisciplinarnom projektu pod nazivom „DAU“, koji se nalazi na granici filma, pozorišta i antropologije. U okviru projekta proizvedeno je više od 700 sati materijala, iz kojih je nastalo 14 dugometražnih filmova inspirisanih biografijom sovjetskog naučnika i dobitnika Nobelove nagrade Lava Landaua.
Masterclass i razvoj projekta
Tokom Masterclassa, Hržanovski je sa publikom podelio detalje o ovom vanvremenskom poduhvatu, posebno se osvrnuvši na snimanje filmova „DAU.Natasha“ i „DAU.Degeneration“, koji su, kao i njegov debitantski film „4“, u fokusu programa Posvećeno (Tribute to) 31. Sarajevo Film Festivala.
„Na početku je to bio prilično konvencionalan dugometražni film, ali kada smo počeli sa snimanjem i gradnjom seta iznenada sam shvatio da je sve do tog momenta bilo greška. Saopštio sam to ostalima i nakon toga mi je trebalo godinu dana promišljanja na koji način da promenim koncept. Ispred mene su bile dve opcije: istorijski pristup ili fantazija“, ispričao je reditelj o počecima projekta.
Inspiracija i transformacija
„Glavna teorija Lava Landaua bila je teorija sreće. Moja inicijalna tačka bila su pitanja: koje značenje se krije iza sovjetske osobe? Ako osoba ima sve, šta je njen problem? Šta znači biti srećan? Kako možemo prepoznati sreću? Kako je možemo izdržati?“, nastavio je Hržanovski o projektu.
Tako se prvobitna premisa igranog filma o naučniku-geniju transformisala u projekat ogromnih razmera i imerzivni eksperiment, za čije potrebe je izgrađena replika sovjetskog instituta – najveći filmski set u Evropi površine 12.000 m².
Amaterski glumci i svakodnevni život na setu
Na audicijama za „DAU“ učestvovalo je više od 300.000 ljudi iz svakodnevnog života, koje je Hržanovski radije birao nego profesionalne glumce, kako bi što više olabavio granicu između realnosti i imaginacije. Mnogi od njih živeli su svoje uloge i ostajali na setu 24 sata, ali, kako sam kaže, to se nije zahtevalo i svako je mogao sam da odluči kako će pristupiti projektu.
Kao inspiracija za scenografiju, kostime i kolorit poslužila mu je sovjetska avangardna umetnost, posebno slike Kandinskog, na osnovu kojih je pravio pokretne perspektivne iluzije. Cilj je bio što uverljivija rekonstrukcija sovjetske ere od 1930-ih do 1960-ih godina. Za postizanje efekata koristio je različite trikove – na set je, na primer, doneto tone kupusa kako bi stvorio privid nabacanih ljudskih glava, a u sceni sudnice angažovani su pravi kriminalci umesto glumaca.
Zanimljivost: glavna glumica u filmu „DAU.Natasha“ bila je radnica u marketu, koju je Hržanovski pronašao i koja je nastavila da se bavila tim poslom i nakon završetka snimanja.
Prava imena i profesije glumaca
„Glumcima bismo uglavnom zadržali njihova prava imena i profesije, ali bismo ih s njima vratili u vreme nekoliko decenija unazad“, kazao je Hržanovski. Taj korpus amaterskih glumaca sastojao se od umetnika, naučnika, muzičara, prodavaca, konobara, čistača, kuvara i drugih, koji su tokom perioda od skoro tri godine živeli i radili u improvizovanom institutu.
Zaključak masterclassa
Reditelj je, pri kraju, istakao svoj projekat kao svojevrsnu kvantnu teoriju stvarnosti:
„Budućnost i sadašnjost postoje istovremeno“, zaključio je Hržanovski svoj masterclass.
Tako se ovim nesvakidašnjim projektom, baš kao i njegovim prvim filmom, postavljaju pitanja o etici, ideologiji, dobru i zlu, umetnosti i istoriji, odnosu pojedinca i države, stvarnosti i fikcije, i neizostavno – prošlosti i budućnosti.
