“Znali smo da je posebna. Zauzela je posebno mesto kao devojčica.”
Đija Meri Karanđi (Gia Marie Carangi) rođena je 29. januara 1960. godine u Filadelfiji.
Bila je prvi svetski supermodel krajem 1970. i početka 1980. godine.
Njen život, njena bol, njena bitka sa drogama, začarani krug nesreće, došao je do još tragičnijeg kraja u njenoj 26. godini života. Njen život i njena neizbežna smrt služila je kao wake-up call mnogima u modnoj industriji i širom sveta.
Đija je odrasla na periferji Filadelfije. Njen otac Džo, bio je vlasnik nekoliko lokalnih grill šopova, dok je njena majka Ketlin bila zadužena za odgajanje njihovo dvoje dece.
“Đija i ja smo svake večeri sedeli na stepeništu i slušali roditelje kako se svađaju.
Mrzeli smo to. “, prisećao se Majkl Karangi, Đijin brat.
Raspad njene porodice, u njenoj 11. godini, a ponajviše odsustvo majke za koju je bila vezana, razorio ju je. Ketlin je napustivši svoju porodicu, rasprštila sve mogućnosti o pomirenju i normalnom porodičnom životu za Điju.
Osetivši se odbačeno od svoje majke, Đija je razvila strah od usamljenosti koji je ironično u njoj stvorio prazninu pogubnu za njeno odrastanje.
Tokom odrastanja Đija se razvijala u prelepu mladu ženu sa egzotičnim i neverovatnim licem i zapanjujućom figurom.
Otkrivena od strane modnih agenata, u svojoj 17. godini, u vreme kada su modne agencije tek stasale na svoje noge, a o karijeri modela malo se ko uistinu brinuo, uspeh Đije Karanđi je u tadasnjim uslovima poprimio još veće razmere.
Rođena od oca italijana i majke irkinje, Điju su modni agenti smatrali egzotičnim licem etničkog look-a, a dizajneri već pomalo zasićeni dominacijom plavokosih bombi, u Điji su pronašli idealnog modela za svoje kolekcije.
Osim Calvine Cleine i Ralpha Lauren-a, Đija je bila konstantna miljenica pariškog Dior-a i italijanskog Giorgio Armani-ja.
Vodeća legenda modelinga Vilhemina Kuper, očarana mladom devojkom, Điju je plasirala i ispromovisala po svim vodećim časopisima i kod svih tadašnjih najboljih klijenata. Uzbudljiva, divna i slobodna, prevazišla je modnu fotografiju, uspevši da redefiniše pojam lepote u to vreme.
Njeno instant uzdizanje na sam vrh modelinga pretvorilo ju je u devojku sa naslovnih strana. Adolescencija ovog poznatog američkog modela prošla je u znaku lika i dela Dejvida Bouvija, čiji je pomaknuti, glamurozni stil Đija obožavala imitirati.
Noći je provodila u “Studiju 54”, u kojem je započela koketirati s drogama.
Nakon marihuane, usledio je kokain, koji je već tada bio široko rasprostranjena droga među njujorškom elitom.
U vreme kada se dešavalo da se stvari približavaju za nju, Đija je postojala sve više izgubljena. Bez stabilnosti i još uvek u potrazi za nepopustljivim osećajem ljubavi, saosećanja i razumevanja, zaljubljivala se u ljude koje je jedva poznavala.
Ubrzo, učinilo se da joj se dugo očekivana sreća u ljubavi konačno osmehnula.
Započela je strastvenu, divlju i burnu romansu sa šminkerkom Sendi Linter.
Nespremna na osudu javnosti i rizik od rušenja karijere, Sendi ju je ubrzo i napustila.
Sendi je bila Đijina prva, iskrena i najveća ljubav, narednih osam godina života.
Januar 1980. obeležio je smrt Vilhemine Kuper. Đija je bila devastirana gubitkom “svoje druge” majke, te se sve više i više okretala lekovima kako bi izbegla svoju bol i stvarnost njene neposredne smrti.
Bekstvo koje je tražila, pronašla je u heroinu.
Njeno se ponašanje drastično promenilo i postalo nepredvidivo, pa čak ponekad i nasilno. Počela je da kasni na posao, izlazila bi iz kadrova, čak bi i zaspala na snimanjima.
Na jesen 1981. godine, Đijin izgled već je bio znatno drugačiji nego na početku karijere, i ako je odlučno u želji da povrati stari sjaj, otišla na rehabilitaciju.
Nakon izlaska sa klinike, gotovo niko više nije želeo da je angažuje.
Jedinu šansu poklonio joj je vodeći fotograf “Cosmopolitana” i njen veliki prijatelj, Frančesko Skavulo.
„U karijeri sam sreo tri modela od kojih mi je zastao dah. Đija je bila poslednja!”, istaknuo je Skavulo.
Ovim gestom je svojoj miljenici i prekrasnom, nadasve problematičnom modelu, dao priliku da svoju karijeru ponovo postavi na noge. Đija je na naslovnoj strani pozirala ruku postavljenih iza raskošne haljine, kako bi na njima prekrila tragove uboda igle.
Godine 1986. život joj je još jednom okrenuo leđa – sa tek navršenih 26 godina dijagnostikovan joj je AIDS.
Đija Karangi bila je prva žena obolela od ove opake bolesti u SAD, za koju je naposletku malo ko znao.
Napustivši bolnicu, vratila se u predgrađe Filadelfije. Krenula je ponovo na rehabilitaciju rešena da radi i živi bez droge. Čak se upisala i na koledž zajednice i razvila interesovanje za fotografijom i kinematografijom. Međutim samo tri meseca nakon napuštanja rehabilitacije, Đija je ponovo nestala.
Vratila se u Atlantski grad u potrazi za heroinom. Prodavala je svoje telo radi novca i droge i bila žrtva nekoliko silovanja. Prebačena je kao hitan slučaj u bolnicu u filadelfijsku bolnicu u krvi i povredama, sa već zastrašujuće vidljivim tragovima bolesti na njenom prekrasnom licu i telu.
18. novembra 1986. godine, u 26-oj godini života, Đija Karangi je preminula.
Ipak, njena životna priča pamti se i danas, a prema njoj je 1998. snimljen i biografski film “Gia” u kojem je glavnu ulogu zaigrala prekrasna Anđelina Džoli. Stiven Frid, 1993. godine napisao je biografiju “Thing of Beauty”, dok je svetlo dana 2003. na pristanak njene porodice ugledao dokumentarac “The Self-Destruction of Gia”.
Đijinim stopama nastavila je Sindi Kraford, koju su mnogi u narednim godinama nazivali mini-Điom, prisećajući se harizmatičnog modela, čija je zvezda tako brzo zabljesnula i nedugo zatim bila zauvek ugašena.
“Život i Smrt, Energija i Mir
Ako danas stanem, vredeće. Čak i užasne greške koje sam pravila, i koje bih ispravila da mogu. Boli koje su me pekle i plašile mi dušu…Sve je vredelo. Jer mogla sam hodati kuda sam hodala, a hodala sam kroz Pakao na Zemlji, Raj na Zemlji, opet natrag, ispod, daleko između, kroz, u i iznad.”
Iz Devnika Gie Marie Carangi
1960 – 1986
Naslovna fotografija: pinterest.com