U četvrtak, 23. oktobra, u Salonu Oto Bihalji-Merin u Beogradu otvorena je internacionalna izložba „Četvrti Trijenale MNMU: Ekscentrici“, koja je prethodno uspešno predstavljena u Galeriji Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini.
„Ovom izložbom hteli smo da se obratimo i publici koja nije bila u prilici da dođe iz Beograda na otvaranje u Jagodini. Sam koncept smo želeli da prikažemo kroz jedan izbor koji je sužen zbog prostornih ograničenja, ali koji jednako snažno govori o ideji ekscentrika“, istakla je direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti, dr Ivana Bašičević Antić.
Kustoskinja izložbe je Radmila Stamenković, dok je selekciju radova i koncept beogradske postavke osmislila kustoskinja Salona Oto Bihalji-Merin, Senka Latinović. Zbog manjeg kapaciteta prostora, na izložbi je predstavljeno 52 dela od 40 autora, dok se radovi 15 učesnika Trijenala prikazuju u digitalnom formatu kao reprodukcije na LED ekranu.
„Radove sam podelila u tri celine. U prvoj je na različite načine dominantan politički izraz umetnika – od ratnih žarišta o kojima pričaju, do rodnih identiteta ili ekoloških problema. Drugu celinu čine umetnici koje bismo mogli nazvati vizionarima, spiritualistima ili medijumima, odnosno ljudi koji komuniciraju sa svojom podsvešću na dubljem nivou. Treću sam nazvala „Čudovišta“, gde sam pošla od Gramšijevog čuvenog citata – da se nalazimo u periodu između starog sveta koji je umro i novog koji se još nije rodio. U tom interegnumu nastaju razna čudovišta – ona su nekad autoportreti, a nekad drugi ljudi, transformisani u hibridne ili transhumanističke oblike postojanja“, navela je Senka Latinović.
Tema ovogodišnjeg Trijenala postavlja pitanje – šta znači biti ekscentričan danas i kakav potencijal za budućnost nosi ekscentričnost. U fokusu su odnosi između centra i periferije, mejnstrima i margine, institucionalne i vaninstitucionalne validacije – pojmovi koji danas snažno oblikuju ne samo umetničku i kulturnu scenu, već i širi društveni kontekst. Trijenale ispituje mogućnost da turbulentno vreme u kojem živimo označi početak radikalne promene paradigme i otvori prostor za novo sagledavanje sveta, međuljudskih i međuvrsnih odnosa, kao i same umetnosti, iz potpuno drugačije, decentrirane perspektive.
Na izložbi su predstavljeni i radovi francuske umetnice Ize Papasijan, dobitnice Velike nagrade Trijenala, kao i radovi mlade srpske umetnice Teodore Nešković, nagrađeni Otkupnom nagradom Trijenala.
Tokom trajanja izložbe, svake subote u 13 časova biće organizovana kustoska vođenja, dok će 7. i 13. novembra od 18 časova biti održana vođenja sa umetnicima, učesnicima Trijenala. Izložba je otvorena do 22. novembra 2025. Sve informacije dostupne su na sajtu www.mnmu.rs i na Instagram profilu @salonobm.
