Od autora svetskog hita „Moj život kao Tikvica”, Kloda Barasa, stiže novo čarobno ostvarenje: ekološka bajka „Divljaci” koja nas odvodi u predivne predele Borneoa.
Na ovom ostrvu u indonezijskom arhipelagu žive naši glavni junaci: 11-godišnja Kerija, njen mlađi rođak Selai i majmunče Oši.
Kerija živi na obodu ogromne prašume sa ocem, koji radi na plantaži palminog ulja. Jednoga dana u posetu im dolazi njen mladi rođak Selai, pripadnik domorodačkog plemena Penan, da potraži utočište od korporacija koje krče prašumu i ugrožavaju njegovu nomadsku porodicu. Kerija, Selai i Oši kreću u borbu protiv uništenja koje preti drevnoj prašumi, što će ujedno biti prilika da Kerija otkrije istinu o svom poreklu.
Ovo je drugo ostvarenje švajcarskog reditelja Kloda Barasa, osam godina nakon što je debitovao svetskim hitom „Moj život kao Tikvica”, koji mu je doneo dva Cezara i dve nominacije za Oskara.
„Divljaci” su namenjeni deci starijoj od osam godina, a inspirisani su pričama Klodovih baka i deka koji su živeli u alpskim selima, u svetu bez automobila i puteva, oslanjajući se samo na sopstvene resurse.
U želji da što vernije dočara ovu priču, Baras je otišao na Borneo da upozna pleme Penan, a velika inspiracija bio mu je i švajcarski aktivista Bruno Manser, koji je bio veoma angažovan u odbrani borneovskih prašuma pre nego što je 2000. nestao pod sumnjivim okolnostima.
Film je urađen u saradnji sa brojnim organizacijama koje se zalažu za zaštitu biološke raznovrsnosti, šuma i održivu hranu, poput Fudvoča, Fonda Bruna Mansera, francuskog ogranka Grinpisa, Projekta Kalavejt i drugih. Oni su ponudili svoje znanje i podršku Klodu Barasu u rešenosti da zaštiti živi svet i pozove na oštrije mere za okončanje krčenja šuma te zaustavljanje ekocidnih projekata na Borneu.
Početak filma je zaista očaravajuć: čak i pre nego što se pojavi prva slika, publika je pozvana da probudi svoja čula slušajući autentične zvuke prašume u mraku bioskopske sale. Iskustvo je nezaboravno, jednoglasni su gledaoci širom sveta, a u filmu podjednako uživaju i deca i roditelji.
Kritičari pišu hvalospeve o ovom ostvarenju: „predivno saosećajan film koji jednostavno priča o nekim od najsloženijih stvari u životu”, nudi mudru mešavinu „šarma, ekološke svesnosti i uvažavanja drugih kultura”, uvlači vas u „džunglu koja pulsira od života”, sa likovima čije emocije su stavljene „ispred zapleta, gegova i referenci na pop kulturu, sa velikom duhovitošću, iskrenošću i vizuelnom raskoši”…
Nakon svetske premijere u Kanu, „Divljaci” su obišli brojne festivale, a nagrađeni su za najbolje ostvarenje festivala Veliki mali film u Milanu.
Sem što ukazuju na neophodnost očuvanja prirode, destruktivne postupke prehrambene industrije i prekomernu eksploataciju sirovina, „Divljaci” preispituju, bez imalo prigovaranja, neodoljivu privlačnost koju osećamo prema modernosti. Njoj je i sam reditelj uspeo da se odupre, odlučivši se za zahtevniju tehniku kadar-po-kadar (stop motion).
Ceo film je rađen ručno: glave i lica su pravljeni od smole i silikona sa žičanim skeletom, a scenografija od bojene gline, poput mini pozorišnih kulisa. Animatori su potom fizički pomerali lutke milimetar po milimetar (ruku, glavu, obrve, usta) i svaki pokret fotografisali. Jedna sekvenca od nekoliko sekundi filma ponekad je zahtevala ceo dan rada.
Ipak, Baras je ostao veran ovom analognom stilu kao svojevrsnom izrazu svog čvrstog stava: ručno, opipljivo i „živo” nasuprot digitalnoj hladnoći i kompjuterskoj izveštačenosti, simbolima industrijskog razaranja koje film kritikuje.
„Za mene je ova tehnika neka vrsta otpora prema svetu kompjutera i virtuelnog. Uprkos tehničkoj složenosti koju ona podrazumeva, nikada ne bih napravio film uz pomoć CGI (kompjuterski generisanih slika). Imao sam potrebu da budem u direktnom kontaktu sa stvarnošću, da fizički delim set sa direktorom fotografije i animatorima, da se suočim sa materijalnošću i fizičkim ograničenjima kulisa i lutaka, a veze koje kreativni ljudi stvaraju na snimanju za mene su suština ovog posla” – objašnjava Baras.
Iako je u početku imao na umu „militantniji” scenario, odlučio je da političko-društvene teme provuče kroz svakidašnji život junaka i da deci, kojoj je film prevashodno namenjen, ponudi tračak nade.
„Ne smemo izgubiti sposobnost da vidimo čudesnost u stvarima. To nije samo pitanje divljenja nečemu, već hranjenje našeg uma i povezanost sa drugima. Nešto poput onoga kroz šta prolazi moja heroina Kerija: upoznajemo je kao devojčicu koja živi u telefonu pre nego što bude primorana da otvori oči i dopusti da je preplavi lepota sveta koji je okružuje” – poručuje Klod Baras.
Film je snimljen uz podršku Švajcarskog filmskog centra i Kancelarije za kulturu, a domaći distributer je Five Stars Films.
„Divljaci” su sinhronizovani na srpski jezik i stižu u domaće bioskope od 27. novembra. Biće na repertoaru sledećih dvorana: Cinestar Beograd, Novi Sad, Pančevo i Zrenjanin, Tuckwood Cineplex, CineGrand Rakovica i Niš, Cineplexx Ušće, BEO, BIG, Delta, Galerija, Kragujevac i Niš, Abazija Palić, Eurocinema Subotica (29–30. 11), MTS Dvorana (od 1. 12), Kulturni centar Zlatibor (4. 12), Centar za kulturu Požarevac (6. 12), Kulturni centar Čajetina (15. 12), Kulturni centar Pančeva (8, 10 i 11. 12)…
