Stereotipi su čest uzrok govora mržnje, podstaknuti večitim stavljanjem ljudi u određene kategorije ili “kutije”. Upravo te kategorije čine: homoseksualci, heteroseksualci, samohrani roditelji, zaposleni, nezaposleni, bogati, siromašni, samouvereni, naivni, religiozni…
Ali, šta se desava kada ljude stavljamo u okvire iz kojih im ne pružamo šansu da izađu? Upravo tada, u trenutku kada smo nekome prilepili etiketu “čudaka” ili “sveznalice”, nastaju veliki razdori i podele.
Žureći sa predrasudama, odbacujemo stvarnu mogućnost da nekoga upoznamo i vidimo šta se to krije iza maske koju najčešće svi nosimo. Iza tog “čudaka”, možda stoji osoba sa teškom životnom pričom, te možda se krije talentovana i pametna osoba iza “stidljive devojke koja stalno ćuti”. Zato je potrebno odbaciti predrasude i ići iznad stereotipa, pohvaliti hrabrost pojedinaca što sami stoje na suprotnoj strani, od onoga što se danas naziva društvom.
Društvo u kome nema mesta za drugačije I čiji se pokret I delovanje secira do gole kože. U kome vladaju pravila I odbacivanja. U kome se zaboravlja da smo na kraju svi u istoj priči, samo različitog žanra; koji je vredan svačijeg poštovanja.
Na kraju, svi idemo u onu kutiju sa etiketom “Čovek”. Zato takvi moramo biti.
Naslovna fotografija: katherinepreston.com