U vremenu globalne nestabilnosti, stalnih kriza i brzih promena, mediji imaju ključnu ulogu u oblikovanju našeg razumevanja sveta. Panel „Geopolitički haos i uloga medija“, jedan od poslednjih prvog dana Weekend.18 festivala, bio je posvećen upravo ovoj temi – istraživanju načina na koje vesti i informacije utiču na percepciju javnosti i donošenje odluka. Tema je posebno aktuelna u trenutku kada globalni sukobi, dezinformacije i političke tenzije svakodnevno oblikuju javni diskurs, a poverenje u medije postaje sve osetljivije.
Zanimljiv razgovor s Larom Boro (Chief Executive, The Economist Group) vodio je dr. Mato Njavro, dekan ZŠEM-a. Tokom dinamične diskusije, govorili su o moći medija, izazovima izveštavanja o složenim geopolitičkim događajima i odgovornosti novinara u eri dezinformacija i stalnih kriza. Publika je tako dobila priliku da zaviri iza kulisa medijskog rada u turbulentnim vremenima i čuje iskustva profesionalaca koji svakodnevno balansiraju između činjenica, konteksta i očekivanja javnosti.
„Oduvek su me fascinirale dve stvari – tehnologija i promene. Mediji su toliko zanimljivi, jer su istovremeno veoma važni i na prvoj liniji tih promena“, istakla je Boro, dodajući da je za opstanak kvalitetnog novinarstva presudan i snažan poslovni model:
„Novinarstvo je odlično, ali ako iza njega ne stoji jaka kompanija, nema ni jakog medijskog proizvoda. Verujem u slobodu medija i nezavisno novinarstvo, ali ako želimo da ono opstane, moramo biti na istoj strani – urednici i biznis. Mi taj posao vodimo zajedno.“
Boro je podvukla da je digitalizacija bila presudna za opstanak The Economista: „Kada sam 2019. predstavila plan digitalne transformacije odboru, bilo je jasno da bez toga nema budućnosti. Covid nas je ubrzao na način koji nismo mogli da predvidimo – vrlo brzo smo imali više pretplatnika na digitalno nego na štampano izdanje. Danas čak 89% naših pretplatnika nas čita isključivo digitalno.“
Njavro je u toku razgovora naglasio da The Economist dosledno zastupa liberalne vrednosti i otvorenost prema globalnim temama koje su često pod pritiskom. „Važno je podvući da je sloboda govora temelj uspeha društva“, složila se Boro.
„Moja sloboda govora možda će nekoga uvrediti, ali kada se podstiče nasilje i prelazi granica bezbednosti – tu se povlači crta. Slobodni mediji osiguravaju da sloboda govora podrazumeva i odgovornost.“
Govoreći o polarizaciji društva, Boro je naglasila koliko je važno uvek imati zastupljene obe strane priče.
„Kada je Tramp pobedio drugi put, javno smo regrutovali novinare koji su ga podržavali, jer smo želeli da čujemo i tu perspektivu. Ne sme biti polarizacije – moramo imati oba pola. Čak i ono što Tramp kaže, nekad može biti tačno i imati smisla“, istakla je Boro, potvrdivši pred publikom da se ne ustručava da to kaže javno.
Publiku je posebno zaintrigiralo pitanje anonimnog autorstva članaka u The Economistu:
„Naši autori pišu jer veruju u ono što pišu, a ne zato što žele da budu poznati“, objasnila je Boro. „To im daje slobodu – jer znaju da članak stoji iza brenda, a ne iza ličnog imena“, dodala je.
Na kraju razgovora podvukla je kako je održivost medija ključna za budućnost:
„Ako želimo slobodu medija, moramo imati poslovni model koji je održiv i koji medij sam postavlja na svoje noge.“
Panel je završen nizom pitanja iz publike koja je potvrdila aktuelnost teme – od izazova lažnih vesti, preko odgovornosti novinara, pa sve do budućnosti liberalnih vrednosti u zapadnom društvu.
