Postoje slike koje izgledaju kao da su došle iz nekog drugog vremena – ne zato što imitiraju prošlost, već zato što su suviše drevne da bi pripadale sadašnjosti. Takve su slike Ilije Vukovića. Njegova prva samostalna izložba Aphaia, u organizaciji Ljubičica hab i Mala vrata, otvara se 23. oktobra u 19h u galeriji Ljubičica, na adresi Francuska 37 i trajaće do 23. novembra.
Kažu da je Ilija ove slike naslikao između svoje 18. i 20. godine. I to možda jeste najčudnije: kao da kroz njega nije slikalo mladalaštvo, već neko drevno iskustvo koje se samo nakratko poslužilo njegovim rukama. Slike su bestijalne, ali ne divlje. Razvratne, ali smerne. U isto vreme toksične i lekovite. Kao da u njima istovremeno žive suprotnosti, i svaka od njih ima pravo da postoji i da bude lepa.
Evo kako o njima govori Filip Grinvald, poznati srpski pozorišni reditelj, ujedno i inicijator izložbe:
„Preterane, a ipak odmerene.
Uvredljive i bezobrazne, a blagotvorne. Toksične, a lekovite.
Bezmerno nasilne, a tako ljupke i mile.
Perverzne, ali zdrave i normalne.
Potpuno oslobođene i slobodne, a ipak prisutne.
Odbojne, a neposredne. Previše lične, ali svačije.
A pre svega, to je ono što u meni budi zahvalnost dok ih posmatram, i više od zahvalnosti – veru u smisao.
Neizmerno pune bola, a ipak pre svega duhovite.
Zato su mudre. I pune razumevanja i ljubavi.
I neobične.
I neobično je da ih je naslikao jedan dečak.“
Najava izložbe inspirisana je rečima koje su o izložbi napisane – kao zahvalnost onome ko ih je izgovorio, jer su već same po sebi umetnost.
Vidimo se u četvrtak u 19h na Dorćolu!
